Јорјо Тадић

Јорјо Тадић
Лични подаци
Пуно име	Јорјо Тадић
Датум рођења	5. јун 1899.
Место рођења	Стари Град на Хвару, Аустроугарска
Датум смрти	4. октобар 1969.
Место смрти	Београд, СФРЈ

Јорјо Тадић (Стари Град на Хвару, 5. јун 1899 — Београд, 4. октобар 1969) је био хрватски историчар и академик САНУ.

Биографија

Основну школу је завршио у родном месту а класичну гимназију у Задру и Сплиту. Историју и филозофију је студирао у Загребу, Берлину, Лајпцигу, Прагу и Београду. Био је једно време суплент Поморске академије у Котору а потом професор и директор Поморско-трговачке школе у Дубровнику. За доцента Филозофског факултета у Загребу изабран је 1935. на предмету историја новог вијека. Виши саветник министарства просвете у Београду постао је 1938. године. Од 1951. радио је као редовни професор Филозофског факултета на предмету Општа историја новог века. Био је дописни члан ЈАЗУ и редовни члан САНУ а од 1959. Историјског института у Београду.

Историографски рад

Његово дело настајало је током више деценија и чини га велики број радова о средњовековној историји Дубровника и о разним темама из српске и јеврејске историје у периоду између 16. и 18. века. Хронолошки се може поделити на два периода: предратни од 1925. до 1941. и послератни од 1945. до смрти 1969. године.

Од свих истраживача дао је највише података и тумачења дубровачке историје Написао је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје између осталих и Фрања Гундулића, Николе Працатовића, Серафима Гучетића, Цвијете Зузорић и Јоханеса Газулуса у збирци радова Дубровачки портрети издатој 1948. године. У каснијој фази свог стварања претежно се окреће темама из привредне историје, а запоставља изучавање политичке историје. Његови радови о привредној историји имају изузетно велики истоирографски значај због изношења низа, до тада, непознатих података о овој тематици.

Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Изузетно је било његово познавање рукописа дубровачких канцелара и нотара средњег века. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу (Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београд и Грађа о слиакрској школи у Дубровнику XVIII—XVI века у два тома).

Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ бројчаних података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Проучавањем српске економије и друштва показао је како је Србија од Косовске битке до пада Деспотовине под турску власт имала једну од најразвијенијих рударских производњи у Европи онога времена. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији. Такође је указао на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике. Објављивао је и радове о култури Дубровника. као историчар културе нарочиту пажњу је посвећивао биографијама и разматрао је дела појединих књижевника и ликовних уметника. Посебно је занимљив његов рад на изучавању историје свакодневног живота у Дубровачкој републици.

Библиографија

• Шпанија и Дубровник у XVI веку, Београд 1932;
• Миха Працатовић–Працат, Дубровник 1933;
• Јевреји у Дубровнику до половине XVII столећа, Сарајево 1937;
• Промет путника у старом Дубровнику, Дубровник 1939;
• Организација дубровачког поморства у XVI веку, Историјски часопис 1949:
• Дубровачки портрети I, Београд 1948.

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ