Хамдија Поздерац — разлика између измена
м разне исправке; козметичке измене |
мНема описа измене |
||
Ред 46: | Ред 46: | ||
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других југословенски одликовања, међу којима су - [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден југословенске заставе|Орден југословенске заставе са лентом]], [[Орден Републике]], [[Орден братства и јединства]], [[Орден заслуга за народ]], [[Орден за храброст]] и др. Носилац је и награде [[ЗАВНОБиХ]]-а. |
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других југословенски одликовања, међу којима су - [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден југословенске заставе|Орден југословенске заставе са лентом]], [[Орден Републике]], [[Орден братства и јединства]], [[Орден заслуга за народ]], [[Орден за храброст]] и др. Носилац је и награде [[ЗАВНОБиХ]]-а. |
||
== |
== Литература == |
||
{{Портал НОБ}} |
{{Портал НОБ}} |
||
* '''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији'''. „Хронометар“, Београд 1970. година. |
* '''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији'''. „Хронометар“, Београд 1970. година. |
Верзија на датум 7. мај 2013. у 20:04
хамдија поздреац | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||
Датум рођења | 15. јануар 1924. | ||||||||
Место рођења | Цазин, Краљевина СХС | ||||||||
Датум смрти | 7. април 1988. (64 год.) | ||||||||
Место смрти | Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија | ||||||||
Професија | друштвено-политички радник | ||||||||
Деловање | |||||||||
Члан КПЈ од | 1943. | ||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
Председник Председништва СР БиХ | |||||||||
Период | 1971 — 1974. | ||||||||
Претходник | Џемал Биједић | ||||||||
Наследник | Ратко Дугоњић | ||||||||
Одликовања |
|
Хамдија Поздерац (Цазин, 15. јануар 1924 — Сарајево, СР Босна и Херцеговина, 7. април 1988), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и јунак социјалистичког рада.
Биографија
Рођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).
У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учесник је Народноослободилачког рата од 1942. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.
После ослобођења Југославије, обављао одговрне партијско-државне дужности. Био је:
- председник Председништва СР Босне и Херцеговине, од 1971. до 1974. године
- председник Скупштине СР Босне и Херцеговине, од 1974. до 1978. године
Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, био је од 1965. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник ЦК СК БиХ, од 1983. до 1984. године. Био је и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Бран је за народног посланик Републичке супштине Босне и Херцеговине.
Пред крај политичке каријере, био је и члан Председништва СФРЈ. Године 1987. био је присиљен да, због „афере Агрокомерц“, поднесе оставку и повуче се из политичког живота.
Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.
Умро је 7. априла 1988. године у Клиничко болничком центру „Кошево“ у Сарајеву.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенски одликовања, међу којима су - Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике, Орден братства и јединства, Орден заслуга за народ, Орден за храброст и др. Носилац је и награде ЗАВНОБиХ-а.
Литература
Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.