Зима — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 129 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q1311
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Годишња доба}}
{{Годишња доба}}
[[Слика:Windbuchencom.jpg|мини|250п|У многим деловима света, зима се повезује са снегом.]]
[[Датотека:Windbuchencom.jpg|мини|250п|У многим деловима света, зима се повезује са снегом.]]
'''Зима''' је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део [[децембар|децембра]], цео [[јануар]], [[фебруар]] и део [[март]]а, а на јужној Земљиној полулопти део [[јун]]а, цео [[јул]], [[август]] и део [[септембар|септембра]]. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада око 21. децембра, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа.
'''Зима''' је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део [[децембар|децембра]], цео [[јануар]], [[фебруар]] и део [[март]]а, а на јужној Земљиној полулопти део [[јун]]а, цео [[јул]], [[август]] и део [[септембар|септембра]]. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада око 21. децембра, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа.


Ред 6: Ред 7:
==Спољашње везе==
==Спољашње везе==
* [http://www.oulu.fi/northnature/english/englanti/ajankohttalvi.html „Животиње и биљке зими у Финској“], ''Northern Nature Project''
* [http://www.oulu.fi/northnature/english/englanti/ajankohttalvi.html „Животиње и биљке зими у Финској“], ''Northern Nature Project''
*[http://www.thursdaysclassroom.com/23sep99/story5.html Мит о годишњим добима америчких домородаца, ''Zion Natural History Association'']
* [http://www.thursdaysclassroom.com/23sep99/story5.html Мит о годишњим добима америчких домородаца, ''Zion Natural History Association'']


{{Други пројекти
{{Други пројекти

Верзија на датум 10. мај 2013. у 12:31

У многим деловима света, зима се повезује са снегом.

Зима је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део децембра, цео јануар, фебруар и део марта, а на јужној Земљиној полулопти део јуна, цео јул, август и део септембра. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада око 21. децембра, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа.

Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страну планете која је окренута према сунца (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.

Спољашње везе