Пљешевица (Лика) — разлика између измена
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox3}} |
Нема описа измене |
||
| Ред 40: | Ред 40: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* [[Мала енциклопедија Просвета]], |
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]]'', Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2 |
||
| ⚫ | |||
* [[Мала енциклопедија Просвета]], I-III, Просвета, Београд, 1986. |
|||
* Марковић, Јован Ђ.: Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Свјетлост, Сарајево, 1988. |
|||
* Велики атлас свијета 2000., Мозаик књига, Загреб, 1988. |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
| Ред 52: | Ред 50: | ||
{{coor title dm|44|45|N|15|45|E|region:HR_type:mountain| СГ Ш| ИГД}} |
{{coor title dm|44|45|N|15|45|E|region:HR_type:mountain| СГ Ш| ИГД}} |
||
== Литература == |
|||
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]]'', Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2 |
|||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Планине у Хрватској]] |
[[Категорија:Планине у Хрватској]] |
||
Верзија на датум 11. мај 2013. у 14:39
| Пљешевица | |
|---|---|
 Пљешевица у Лици: поглед са Голе Пљешевице | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Озеблин |
| Ндм. висина | 1.657 m |
| Координате | 44° 45′ С; 15° 45′ И / 44.75° С; 15.75° И |
| Географија | |
  Пљешевица | |
| Државе |  Хрватска  Босна и Херцеговина |
| Регије | Личко-сењска жупанија, Задарска жупанија, Унско-сански кантон |
| Област | Лика, Босанска Крајина |
| Група | Личка висораван |
Пљешевица или Пљешивица је планина на граници Хрватске и Босне и Херцеговине у источном делу Личке висије.
Географски положај
Налази се на истоку Лике, у Личко-сењској и Задарској жупанији, обухвата мањим делом западну Босанску Крајину. Као наставак планине Мале Капеле пружа се у смеру северозапад-југоисток од Плитвичких језера до Зрмање и дели Лику од Поуња. У подножју Пљешевице налазе се крашка поља: Крбавско, Подлапачко и Кореничко и пролази пруга Бихаћ-Книн као и пут Слуњ-Грачац.
Одлике
Пљешевица припада динарском систему. Изграђена је од кречњака и са палеозојским је језгром. Већи део њене површине на северном и средњем делу покривен је густом шумом иако назив планине сугерише оголелост (пљеша = ћела, пљешив 1. који је ћелав, 2. који је без дрвећа, без вегетације). На југу претежу травнати пашњаци. На њеним горским стенама расте десетак посебних ендема, као што су црвени јаглац (лат. Primula portenschlagiana), пљешевички клинчац (лат. Dianthus monanthos) и други. У животињском свету се истичу медведи, вукови, куне, јелени.[1]
Врхови
Најзначајнији врхови Пљешевице налазе се на почетку и крају планинског ланца:
- Озеблин (1.657 m)
- Гола Пљешевица (1.649 m[2])
- Пљешевички камен (1.616 m)
- Кремен (1.591 m)
Историја
У 16. веку за Пљешевицу употребљавао се назив Вражји врт. За време ратова Аустро-угарске са Турцима Пљешевица је одиграла важну улогу као природна препрека турским освајањима.
Литература
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
Извори
- ^ „Личко горје”. Лика у срцу. Приступљено 31. 10. 2012.
- ^ Мала просветна енциклопедија наводи ову бројку, међутим постоје и извори да је врх висок 1.646 m
Спољашње везе
- Тромеђа: Пљешевица (језик: српски)
44° 45′ N 15° 45′ E / 44.750° С; 15.750° И Координате: Пронађени додатни неочекивани параметри
{{#coordinates:}}: invalid latitude