Te Deum (Brukner) — разлика између измена
Нема описа измене |
м разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Без извора}} |
|||
{{bi}} |
|||
'''-{Te Deum}-''' delo je austrijskog kompozitora [[Антон Брукнер|Antona Bruknera]] (-{WAB}- 45). Komponovano je za kvartet vokalnih solista (sopran, alt, tenor i bas), mešoviti hor, orgulje i orkestar. Posle Šarpentjeovog i Berliozovog, Bruknerov -{Te deum}- je treći najbolji i najraskošniji. |
'''-{Te Deum}-''' delo je austrijskog kompozitora [[Антон Брукнер|Antona Bruknera]] (-{WAB}- 45). Komponovano je za kvartet vokalnih solista (sopran, alt, tenor i bas), mešoviti hor, orgulje i orkestar. Posle Šarpentjeovog i Berliozovog, Bruknerov -{Te deum}- je treći najbolji i najraskošniji. |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
Počinje svečano i snažno, molitvom ''-{Te Deum laudamus}-'', a nastavlja se molitvom za [[tenor]] solo ''-{Te ergo quaesumus}-''. Treća molitva, ''-{Aeterna fac}-'', ponovo nastupa svečano i snažno, dok četvrta, ''-{Salvum fac, populum tuum}-'' počinje slično kao ''-{Te ergo}-'', ali kod ''-{Per singulos Dies}-'' i ''-{Dignare Domine}-'' dobija vlastiti tok, sa karakterističnim basovskim solom ''-{Et rege eos}-''. Finalna peta molitva je fuga ''-{In te Domine speravi}-'', sa karakterističnim koralom u trombonima, na koji se hor nadovezuje svojim ''-{non confundar}-''. To je karakteristično ispovedanje vere, koje predvode soprani iz hora, zajedno sa drvenim duvačima. Ispovedanje vere se najpre smiruje i na kraju ponovo izbija i okončava se u svečanom tonu svih izvođača i monumentalnom zvuku [[fanfare|fanfara]]. |
Počinje svečano i snažno, molitvom ''-{Te Deum laudamus}-'', a nastavlja se molitvom za [[tenor]] solo ''-{Te ergo quaesumus}-''. Treća molitva, ''-{Aeterna fac}-'', ponovo nastupa svečano i snažno, dok četvrta, ''-{Salvum fac, populum tuum}-'' počinje slično kao ''-{Te ergo}-'', ali kod ''-{Per singulos Dies}-'' i ''-{Dignare Domine}-'' dobija vlastiti tok, sa karakterističnim basovskim solom ''-{Et rege eos}-''. Finalna peta molitva je fuga ''-{In te Domine speravi}-'', sa karakterističnim koralom u trombonima, na koji se hor nadovezuje svojim ''-{non confundar}-''. To je karakteristično ispovedanje vere, koje predvode soprani iz hora, zajedno sa drvenim duvačima. Ispovedanje vere se najpre smiruje i na kraju ponovo izbija i okončava se u svečanom tonu svih izvođača i monumentalnom zvuku [[fanfare|fanfara]]. |
||
[[Категорија:Класична музика]] |
[[Категорија:Класична музика]] |
||
Верзија на датум 12. мај 2013. у 13:34
 |
Te Deum delo je austrijskog kompozitora Antona Bruknera (WAB 45). Komponovano je za kvartet vokalnih solista (sopran, alt, tenor i bas), mešoviti hor, orgulje i orkestar. Posle Šarpentjeovog i Berliozovog, Bruknerov Te deum je treći najbolji i najraskošniji.
Nastao je 1886. godine i traje oko 22 minuta. Izvodi se kao samostalno koncertno delo, ali i kao finale Devete Bruknerove Simfonije.
Analiza dela
Počinje svečano i snažno, molitvom Te Deum laudamus, a nastavlja se molitvom za tenor solo Te ergo quaesumus. Treća molitva, Aeterna fac, ponovo nastupa svečano i snažno, dok četvrta, Salvum fac, populum tuum počinje slično kao Te ergo, ali kod Per singulos Dies i Dignare Domine dobija vlastiti tok, sa karakterističnim basovskim solom Et rege eos. Finalna peta molitva je fuga In te Domine speravi, sa karakterističnim koralom u trombonima, na koji se hor nadovezuje svojim non confundar. To je karakteristično ispovedanje vere, koje predvode soprani iz hora, zajedno sa drvenim duvačima. Ispovedanje vere se najpre smiruje i na kraju ponovo izbija i okončava se u svečanom tonu svih izvođača i monumentalnom zvuku fanfara.