Друга пролетерска ударна бригада — разлика између измена
м разне исправке |
м bez izvora; козметичке измене |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
| место =[[Чајниче]] |
| место =[[Чајниче]] |
||
| формација =четири [[батаљон]]а |
| формација =четири [[батаљон]]а |
||
| јачина=око 1.000 војника и официра |
| јачина=око 1.000 војника и официра{{чињеница|date=05. 2013.}} |
||
| командант='''[[Ратко Софијанић]]''' |
| командант='''[[Ратко Софијанић]]''' |
||
| политички_комесар |
| политички_комесар = '''[[Милинко Кушић]]''' |
||
| битке |
| битке = [[Битка за Купрес 1942.]] <br />[[Операција Вајс I|Операција „Вајс I“]]<br />[[Операција „Вајс II“]]<br />[[Битка на Неретви]] <br />[[Битка на Сутјесци]]<br />[[Операција Кугелблиц|Операција „Кугелблиц“]]<br />[[Битка на Копаонику 1944.]] <br /> [[Београдска операција]]<br />[[Сремски фронт]] |
||
| одликовања |
| одликовања =[[Орден народног хероја]]<br />[[Орден народног ослобођења|Орден нар. ослобођења]]<br />[[Орден партизанске звезде]]<br />[[Орден братства и јединства]]<br />[[Орден за храброст]] |
||
}} |
}} |
||
'''Друга пролетерска народноослободилачка ударна бригада''' је формирана наредбом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], [[1. март]]а [[1942]]. године, у [[Чајниче|Чајничу]], од бораца [[Ужички партизански одред|Ужичког]], [[Чачански партизански одред|Чачанског]] и [[Други шумадијски партизански одред|Другог шумадијског партизанског одреда]]. На дан формирања имала је четири батљона са око 1.000 бораца. |
'''Друга пролетерска народноослободилачка ударна бригада''' је формирана наредбом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], [[1. март]]а [[1942]]. године, у [[Чајниче|Чајничу]], од бораца [[Ужички партизански одред|Ужичког]], [[Чачански партизански одред|Чачанског]] и [[Други шумадијски партизански одред|Другог шумадијског партизанског одреда]]. На дан формирања имала је четири батљона са око 1.000 бораца. |
Верзија на датум 16. мај 2013. у 16:55
Друга пролетерска ударна бригада | |
---|---|
Датотека:Order of the National Hero-1.jpg | |
Постојање | 1. март 1942. Место формирања: Чајниче |
Формација | четири батаљона |
Јачина | око 1.000 војника и официра[тражи се извор] |
Део | НОВ и ПО Југославије |
Ангажовање | |
Одликовања | Орден народног хероја Орден нар. ослобођења Орден партизанске звезде Орден братства и јединства Орден за храброст |
Команданти | |
Командант | Ратко Софијанић |
Политички комесар | Милинко Кушић |
Друга пролетерска народноослободилачка ударна бригада је формирана наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 1. марта 1942. године, у Чајничу, од бораца Ужичког, Чачанског и Другог шумадијског партизанског одреда. На дан формирања имала је четири батљона са око 1.000 бораца.
Први командант бригаде био је Ратко Софијанић, народни херој, политички комесар Милинко Кушић, народни херој, а партијски руководилац и заменик политичког комесара Спасенија Цана Бабовић, народни херој.
Друга пролетерска НОУ бригада је на свом ратном путу прешла око 24.000 километара У њеним редовима борило се око 15.000 бораца из свих крајева Југославије. Избацила је из строја око 62.000 непријатељских војника. Дала је велики број руководећих кадрова, као и 48 народних хероја. Међу њима је и Петар Лековић, први народни херој Југославије.
Заједно са Првом пролетерском бригадом, имала је велику улогу у стварању оперативних јединица Југословенске народне армије.
Одликована је Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде, Орденом братства и јединства и Орденом за храброст. Поводом петнаестогодишњице битке на Сутјесци, јуна 1958. године, одликована је и Орденом народног хероја.
Борбени пут Друге пролетерске
Друга пролетерска бригада је до формирања Друге пролетерске дивизије, 1. новембра 1942. године, била под непосредном командом Врховног штаба. У марту и првој половини априла деловала је у источној Босни. Заузела је Борике, ослободила Власеницу, Братунац, Милиће, Сребреницу и Дрињачу; потом је водила борбе на Романији и учествовала у нападима на усташка упоришта у Рогатици и Хан-Пијеску. У другој половини априла делом својих снага учествала је у нападу на усташко упориште Борац у Херцеговини.
Током Треће непријатељске офанзиве имала је веома тешке задатке, најпре је водила борбе око Чајнича, Горажда, Фоче, на сектору Пљевља, а у првој половини јуна водила је тешке борбе са четницима на Дурмитору и на Гату, код Гацка.
Поход у Босанску крајину
Налазила се у саставу Ударне групе бригада, која је под непосредном командом Врховног команданта, 24. јуна 1942. године кренула у западну Босну. Водила је борбе око Калиновика, учествовала у рушењу железничке пруге Сарајево-Мостар, у заузимању Тарчина и Пазарића, затим у борбама на сектору Травника, Доњег Вакуфа и Бугојна. Од краја јула до половине октобра 1942. водила је велики број тешких борби. Заједно са Четвртом пролетерском, Десетом херцеговачком и Првом крајишком учествовала је у нападу на Купрес. Учествовала је и у ослобођењу Јајца, 25. септембра 1942. године.
Седамнаестог октобра је у Дрвару, од Врховног команданта НОП и НОВЈ Јосипа Броза Тита примила пролетерску заставу. Од тада до почетка битке на Неретви деловала је око Босанског Грахова, Ливна, Купреса, Дувна и у Книнској крајини. Извела је противудар против италијанске дивизије „Сасари“ и четника од 26. до 28. октобра и чишћење Книнске крајине од четника и усташа. Водила је борбе за Ливно од 5. до 15. децембра и извршила напад на Купрес.
Битка на Неретви
Крајем јануара водила је жестоке борбе код Книна и Стрмице. Од тада до форсирања Неретве водила је борбе за Имотски и Посушје (9. и 10. фебруара 1943), продрла у долину Неретве, заузела Дрежницу и Грабово 16/17. фебруара, где се истакла и разбила батаљон дивизије „Мурђе“. Заједно с још осам бригада, учествовала је у противудару код Горњег Вакуфа, и нарочито се истакла (разбила батаљон 717. немачке дивизије). Тим успесима спашени су рањеници и олакшан је положај снага НОВЈ на Неретви.
У офанзивним подухватима Главне оперативне групе с Неретве, бригада је водила тешке борбе с четницима код Крсца, на Прењу, код Бијеле, Борачког језера, Главатичева, Обија и Калиновика. У априлу је учествовала у борбама на Дрини. Њена два батаљона су заједно са Четвртом и Петом пролетерском бригадом учествовала у борбама на Јаворку, код Никшића, 1. и 2. маја 1943. године, када су разбијене италијанске и четничке снаге јачине неколико батаљона.
Битка на Сутјесци
За време битке на Сутјесци, учествовала је 24. и 25. маја у покушају пробоја југоисточно од Фоче, а од тада па до 10. јуна водила је тешке борбе на Вучеву, за Кошур, код Сухе, на Барама и Кошути. Њен успех на Вучеву и Кошути спада у најзначајније борбе у овој бици, Веома је значајно и учешће бригаде у проширењу пробоја немачког обруча на Зеленгори 11. јуна, као и у пробоју другог обруча на комуникацији Калиновик—Фоча.
С ове комуникације борбом се пробила на север, ослободила је Олово, 24/25. јуна, а два дана касније учествовала је у ослобођењу Кладња. Од тада до почетка септембра делује око Тузле и на планини Озрену. Учествује у разбијању јаких четничких и других снага.
Поход у Србију
С ове територије прешла је у рејон Фоче, па у Санџак. Ослободила је Фочу (3/4. септембра), Пљевља (22. септембра), Пријепоље; па је учествовала у ослобођењу Бијелог Поља, Берана и Колашина. Ослободила је Прибој и прешла у Србију. Месец дана водила је борбе на Златибору и другим местима. Код Пријепоља је, 4. децембра, у жестокој изненадној борби претрпела велике губитке. Поново је прешла у Србију, и у децембру 1943. и јануару 1944. водила је више борби на Златибору, за Ивањицу, код Ариља, у рејону Прибоја и других места.
Средином марта 1944. године, у саставу Ударне групе дивизија поново продире у Србију. Од тада до 21. маја водила је готово непрекидне борбе у западној Србији и Санџаку (Рудо, Златибор, Ивањица, Каона, Повлен), али је била принуђена да се повуче у Црну Гору.
Завршне операције
У јуну и јулу 1944. године водила је борбе на сектору Андријевице. Поред осталог, учествовала је у Андријевичкој операцији. У продору Оперативне групе дивизија из Црне Горе у Србију учествовала је у борбама на Пештерској висоравни и на Ибру. У августу делује на Копаонику, у Жупи, Расини, и око Куршумлије, где се истиче у разбијању четника. У септембру учествује у борбама на Ибру, код Пожеге и Горњег Милановца.
Учествовала је у Београдској операцији, где се нарочито истакла. Од тада до краја децембра деловала је на Сремском фронту. У фебруару и марту 1945. године учествовала је у борбама на Дрини (Бања Ковиљача и Лозница). У априлу је учествовала у ослобођењу дела источне Босне (Бијељина, Брчко, Шамац), а затим у борбама у Славонији, па на Мајевици.
Народни хероји Друге пролетерске бригаде
Литература
Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Војна енциклопедија, Београд 1975. година
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Аврамовић, Миодраг Жико (1992). 50 ГОДИНА ДРУГЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ - ИЛУСТРОВАНА МОНОГРАФИЈА. Београд: Одбор секције бораца Друге пролетерске бригаде.
- Урошевић, Средоје (1988). ДРУГА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - РАТОВАЊЕ И РАТНИЦИ - II измењено и допуњено издање. Београд: Пословна политика.
- ДРУГА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - сећања бораца, књига 2
- ДРУГА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - сећања бораца, књига 4