Пета колона — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:
Другим речима припадници „пете колоне“ су издајници.
Другим речима припадници „пете колоне“ су издајници.


Термин је настао за време [[Шпански грађански рат|шпанског грађанског рата]] (1936 – 1939). Термин је употребио [[Франсиско Франко|франкистички]] генерал [[Емилио Мола]] за време опсаде [[Мадрид]]а 1936. године, тада под контролом [[Друга шпанска република|републиканаца]], марширају четири националистичке колоне, али да у граду постоји и пета, односно националистички симпатизери који ће републиканцима ударити у леђа и помоћи бржем паду града.<ref>{{Cite web |url= http://www.britannica.com/EBchecked/topic/206477/fifth-column|title= fifth column|accessdate= 18. 5. 2013.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Encyclopædia Britannica}}</ref> Та се пријетња није материјализирала, јер су републиканске власти биле провеле темељиту [[чистка|чистку]] свих сумњивих кадрова, а [[Опсада Мадрида|Мадрид]] остао под влашћу републиканаца све до самог краја рата. Израз је, међутим, ушао у вокабулар републиканаца, а преузео га је и амерички књижевник и новинар [[Ернест Хемингвеј]] искористивши га за наслов своје драме ''Пета колона''. Захваљујући томе се брзо проширио изван шпанских граница, поготово међу присталицама про-републиканске [[левица|левице]]. Мадрид је издржао све до 1939. када је освојен баш уз помоћ људи изнутра тј. „пете колоне“.
Термин је настао за време [[Шпански грађански рат|шпанског грађанског рата]] (1936 – 1939). Термин је употребио [[Франсиско Франко|франкистички]] генерал [[Емилио Мола]] за време [[опсада Мадрида|опсаде Мадрида]] 1936. године, тада под контролом [[Друга шпанска република|републиканаца]], марширају четири националистичке колоне, али да у граду постоји и пета, односно националистички симпатизери који ће републиканцима ударити у леђа и помоћи бржем паду града.<ref>{{Cite web |url= http://www.britannica.com/EBchecked/topic/206477/fifth-column|title= fifth column|accessdate= 18. 5. 2013.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Encyclopædia Britannica}}</ref> Та се пријетња није материјализирала, јер су републиканске власти биле провеле темељиту [[чистка|чистку]] свих сумњивих кадрова, а [[Мадрид]] остао под влашћу републиканаца све до самог краја рата. Израз је, међутим, ушао у вокабулар републиканаца, а преузео га је и амерички књижевник и новинар [[Ернест Хемингвеј]] искористивши га за наслов своје драме ''Пета колона''. Захваљујући томе се брзо проширио изван шпанских граница, поготово међу присталицама про-републиканске [[левица|левице]]. Мадрид је издржао све до 1939. када је освојен баш уз помоћ људи изнутра тј. „пете колоне“.


Снажан подстицај коришћењу израза је дало избијање [[други свјетски рат|Другог светског рата]], односно спектакуларни успеси [[Трећи рајх|немачке]] војске на њеном почетку, који су врло често од [[Савезници у Другом светском рату|савезничких]] симпатизера и анти-[[Силе Осовине|осовинске]] пропаганде тумачени као последица подривачке делатности пете колоне. Као мета сумњи у петоколонаштво су најчешће узимани припадници етничких група повезаних са Силама Осовине - [[Немци]], [[Италијани]], [[Јапанци]], [[Мађари]], [[Бугари]] и др. Те су сумње често биле повод за [[погром]]е (као у Пољској 1939) или протеривања (као присилна интернација јапанских Американаца у [[концентрациони логор|концентрационе логоре]] у САД 1940-их); петоколонаштво је у поратној Југославији послужило као оправдање за [[етничко чишћење]] немачких [[фолксдојчери|фолксдојчера]] и италијанских [[есули|есула]].
Снажан подстицај коришћењу израза је дало избијање [[други свјетски рат|Другог светског рата]], односно спектакуларни успеси [[Трећи рајх|немачке]] војске на њеном почетку, који су врло често од [[Савезници у Другом светском рату|савезничких]] симпатизера и анти-[[Силе Осовине|осовинске]] пропаганде тумачени као последица подривачке делатности пете колоне. Као мета сумњи у петоколонаштво су најчешће узимани припадници етничких група повезаних са Силама Осовине - [[Немци]], [[Италијани]], [[Јапанци]], [[Мађари]], [[Бугари]] и др. Те су сумње често биле повод за [[погром]]е (као у Пољској 1939) или протеривања (као присилна интернација јапанских Американаца у [[концентрациони логор|концентрационе логоре]] у САД 1940-их); петоколонаштво је у поратној Југославији послужило као оправдање за [[етничко чишћење]] немачких [[фолксдојчери|фолксдојчера]] и италијанских [[есули|есула]].

Верзија на датум 18. мај 2013. у 04:16

Пета колона је група људи која делује тајно и субверзивно против веће групе. При томе се претпоставља да би требала тој већој групи бити лојална. То се, на пример, примењује на припаднике мање нације, расе, мањинске религије, када постоје или се измисле разлози за то.

Другим речима припадници „пете колоне“ су издајници.

Термин је настао за време шпанског грађанског рата (1936 – 1939). Термин је употребио франкистички генерал Емилио Мола за време опсаде Мадрида 1936. године, тада под контролом републиканаца, марширају четири националистичке колоне, али да у граду постоји и пета, односно националистички симпатизери који ће републиканцима ударити у леђа и помоћи бржем паду града.[1] Та се пријетња није материјализирала, јер су републиканске власти биле провеле темељиту чистку свих сумњивих кадрова, а Мадрид остао под влашћу републиканаца све до самог краја рата. Израз је, међутим, ушао у вокабулар републиканаца, а преузео га је и амерички књижевник и новинар Ернест Хемингвеј искористивши га за наслов своје драме Пета колона. Захваљујући томе се брзо проширио изван шпанских граница, поготово међу присталицама про-републиканске левице. Мадрид је издржао све до 1939. када је освојен баш уз помоћ људи изнутра тј. „пете колоне“.

Снажан подстицај коришћењу израза је дало избијање Другог светског рата, односно спектакуларни успеси немачке војске на њеном почетку, који су врло често од савезничких симпатизера и анти-осовинске пропаганде тумачени као последица подривачке делатности пете колоне. Као мета сумњи у петоколонаштво су најчешће узимани припадници етничких група повезаних са Силама Осовине - Немци, Италијани, Јапанци, Мађари, Бугари и др. Те су сумње често биле повод за погроме (као у Пољској 1939) или протеривања (као присилна интернација јапанских Американаца у концентрационе логоре у САД 1940-их); петоколонаштво је у поратној Југославији послужило као оправдање за етничко чишћење немачких фолксдојчера и италијанских есула.

Израз пета колона је у свој вокабулар након рата узела и десница што за пример могу послужити САД гдје су се у макартистичкој ери сви лево оријентисани интелектуалци сматрали петом колоном СССР-а. У Хрватској се на почетку рата израз пета колона користио као еуфемизам за грађане српске националности, односно њиховим кориштењем се потицао вигилантизам који је у неким случајевима прерастао у деловање ескадрона смрти.

Практична примена

У временима (ратне и економске) кризе често се друга (мања) нација (или религија, раса...) прогласи потенцијалном „петом колоном“ и на њу се онда примењују различите рестриктивне мере – прогон, принудна сеоба, отпуштање са посла, дискриминација и сл.

Један од примера је, да после напада на Перл Харбор од стране Јапана, Јапанци и Американци јапанског порекла су били присилно депортовани у сабирне логоре, који су били даље од западне обале САД јер се очекивао напад Јапанске армије. Јапанци и Американци јапанског порекла су били означени као потенцијална Пета колона. Ово принудно пресељење је примењено на 150.000 људи.

Референце

  1. ^ „fifth column”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 18. 5. 2013. 

Види још

Спољашње везе