Исидор Хиоски — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{bez_izvora}}
{{хагиографија}}
{{хагиографија}}
[[Датотека:St. Isidor chapel (San Marco).jpg|мини|350п| Пренос моштију Св. Исидора Хиоског - Сан Марко ]]
[[Датотека:St. Isidor chapel (San Marco).jpg|мини|350п| Пренос моштију Св. Исидора Хиоског - Сан Марко ]]
Ред 10: Ред 10:
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]]
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]]


==Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
* [http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=5&d=14&a=1&date=5-2006 Охридски пролог за 14. мај (27. мај)] {{sr}}
* [http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=5&d=14&a=1&date=5-2006 Охридски пролог за 14. мај (27. мај)] {{sr}}



Верзија на датум 31. мај 2013. у 08:32

Пренос моштију Св. Исидора Хиоског - Сан Марко

Исидор Хиоски је хришћански светац и мученик. За време царовања Декија овај Исидор је узет са острва Хиоса и силом одведен у војску. Он је одмалена био хришћанин и живот је проводио у посту, молитви и добрим делима. Па кад се у војсци проказао као хришћанин, узео га је војвода на одговор и саветовао му да се одрекне Христа и принесе жртве идолима. Одговорио је Исидор: "Ако ми и убијеш тело, над душом мојом немаш власти. Ја имам истинитог и живог Бога Исуса Христа, који и сад у мени живи и по смрти мојој биће са мном; и ја сам у Њему, и остаћу Њему, и нећу престати да исповедам Његово свето име докле је дух у телу моме". Тада је војвода наредио да најпре бију Исидора воловским жилама, а потом да му одсеку језик. У хришћанској традицији помиње се да је и без језика Исидор Духом Божјим говорио и исповедао име Христово, а да је војводу постигла казна Божја, и да је он на једанпут занемео. Нем војвода је дадо најзад знак да посеку Исидора. А Исидор се обрадовао тој пресуди па хвалећи Бога, изашао на губилиште где му је глава одсечена 251. године. Његов друг Амоније сахранио је тело његово.

Српска православна црква слави га 14. маја по црквеном, а 27. маја по грегоријанском календару.

Литература

Спољашње везе