Ноје — разлика између измена
м izvori |
м Разне исправке |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
[[Датотека:Noah Cursing Canaan.png|мини|250п|Ноје проклиње Хама]] |
[[Датотека:Noah Cursing Canaan.png|мини|250п|Ноје проклиње Хама]] |
||
'''Ноје''' ([[Хебрејски језик|хебрејски]]: '''נוֹחַ''' ор '''נֹחַ''', <small></small>[[Хебрејски језик#модерни хебрејски|стандардни]]: Nóaḥ, <small></small>[[Тиберијска вокализација|тиберијски]]: Nōªḥ, [[Арапски језик|арапски]]: '''نوح''', Nūḥ, „почивати“) био је десети и последњи од [[антедилувијални период|антедилувијалних]] [[патријарх]]а, најпознатији по [[Нојев потоп|потопу]] који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској [[Библија|Библији]], у књизи [[Књига |
'''Ноје''' ([[Хебрејски језик|хебрејски]]: '''נוֹחַ''' ор '''נֹחַ''', <small></small>[[Хебрејски језик#модерни хебрејски|стандардни]]: Nóaḥ, <small></small>[[Тиберијска вокализација|тиберијски]]: Nōªḥ, [[Арапски језик|арапски]]: '''نوح''', Nūḥ, „почивати“) био је десети и последњи од [[антедилувијални период|антедилувијалних]] [[патријарх]]а, најпознатији по [[Нојев потоп|потопу]] који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској [[Библија|Библији]], у књизи [[Књига постања|Постања]], поглавља 5-9. Библија каже да је Ноје син [[Ламех]]а и да је једанаеста генерација после [[Адам]]а. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година (Постање 9,28-29). |
||
Док су Потоп и [[Нојева арка]] најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као „први пољопривредник“ и проналазач [[вино|вина]], исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим [[Проклетство Хама|проклетством Хама]] (Постање 9,20-27). Неке анализе текста приповести сугеришу да њен данашњи облик у ствари сажима два првобитно различита извора, вероватно темељена на две различите приче, те да садржи елементе раније [[Месопотамска митологија|месопотамске митологије]], иако су обе тврдње постале предметом оспоравања и контроверзи. |
Док су Потоп и [[Нојева арка]] најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као „први пољопривредник“ и проналазач [[вино|вина]], исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим [[Проклетство Хама|проклетством Хама]] (Постање 9,20-27). Неке анализе текста приповести сугеришу да њен данашњи облик у ствари сажима два првобитно различита извора, вероватно темељена на две различите приче, те да садржи елементе раније [[Месопотамска митологија|месопотамске митологије]], иако су обе тврдње постале предметом оспоравања и контроверзи. |
||
Верзија на датум 1. јун 2013. у 06:43
 |
Ноје (хебрејски: נוֹחַ ор נֹחַ, стандардни: Nóaḥ, тиберијски: Nōªḥ, арапски: نوح, Nūḥ, „почивати“) био је десети и последњи од антедилувијалних патријарха, најпознатији по потопу који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској Библији, у књизи Постања, поглавља 5-9. Библија каже да је Ноје син Ламеха и да је једанаеста генерација после Адама. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година (Постање 9,28-29).
Док су Потоп и Нојева арка најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као „први пољопривредник“ и проналазач вина, исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим проклетством Хама (Постање 9,20-27). Неке анализе текста приповести сугеришу да њен данашњи облик у ствари сажима два првобитно различита извора, вероватно темељена на две различите приче, те да садржи елементе раније месопотамске митологије, иако су обе тврдње постале предметом оспоравања и контроверзи.
Ноје је по библијском сведочењу имао три сина Сема, Хама и Јафета од којих воде порекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семити - жута (народи Азије и Америке), Хамити - црна (народи Африке) и Јафетити - бела раса (народи Европе).
Прича о Ноји је још темељније обрађена у каснијим абрахамнским традицијама, те је имала огроман утицај на целу западну културу.
