Висбаден — разлика између измена
м Враћене измене 92.60.229.182 (разговор) на последњу измену корисника Addbot |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 8: | Ред 8: | ||
| локација = |
| локација = |
||
| опис_мапе= |
| опис_мапе= |
||
| држава = {{ |
| држава = {{застава|Немачка}} |
||
| покрајина = [[Хесен]] |
| покрајина = [[Хесен]] |
||
| површина = 203,90 |
| површина = 203,90 |
||
Ред 25: | Ред 25: | ||
== Географија == |
== Географија == |
||
[[ |
[[Датотека:Hessia WI.svg|мини|л|250п|Положај града у савезној држави [[Хесен]]]] |
||
Овај град је највећи у регији [[Рајнгау]]. Лежи на десној обали реке [[Рајна|Рајне]]. Са градом на другој обали Рајне, [[Мајнц]]ом, Висбаден чини заједничку урбану целину. Површина града је 204 -{km²}-. Северно је шумска зона (27,4% површине). |
Овај град је највећи у регији [[Рајнгау]]. Лежи на десној обали реке [[Рајна|Рајне]]. Са градом на другој обали Рајне, [[Мајнц]]ом, Висбаден чини заједничку урбану целину. Површина града је 204 -{km²}-. Северно је шумска зона (27,4% површине). |
||
Ред 108: | Ред 108: | ||
Још су [[антички Рим|стари Римљани]] знали за постојање извора топле воде у овом крају. Ту су саградили утврђени логор у годинама 6-15. п. н. е. Касније је ова римска колонија добила име Акве Матиакорум (''-{Aquae Mattiacorum}-''). Франци у време [[Хлодовех]]а су потиснули Алемане и владали су градом након 496. све до 888. када деобом Франачке постаје део Источне Франачке. |
Још су [[антички Рим|стари Римљани]] знали за постојање извора топле воде у овом крају. Ту су саградили утврђени логор у годинама 6-15. п. н. е. Касније је ова римска колонија добила име Акве Матиакорум (''-{Aquae Mattiacorum}-''). Франци у време [[Хлодовех]]а су потиснули Алемане и владали су градом након 496. све до 888. када деобом Франачке постаје део Источне Франачке. |
||
Ајнхарт, биограф [[Карло Велики|Карла Великог]], први пут је поменуо име ''Висибада'' [[828]]/830. Ово име је значило „Бања у шуми“. Око [[1170]]. војводе од Насауа су завладале градом. Висбаден је постао царски град [[1232]]. Надбискуп оближњег Мајнца је [[1242]]. заузео и спалио Висбаден. |
Ајнхарт, биограф [[Карло Велики|Карла Великог]], први пут је поменуо име ''Висибада'' [[828]]/830. Ово име је значило „Бања у шуми“. Око [[1170]]. војводе од Насауа су завладале градом. Висбаден је постао царски град [[1232]]. Надбискуп оближњег Мајнца је [[1242]]. заузео и спалио Висбаден. У [[Сељачки рат у Немачкој|Сељачком рату]] становници Висбадена су се борили на страни побуњеника, па су после пораза изгубили привилегије које су имали [[1525]]. Ове привилегије су им враћене [[1566]]. По окончању [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњега рата]] [[1648]]. хроничари су забележили да је у граду остало само 40 становника. За време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]]а био је од 1806. до 1813. у саставу Наполеонове вазалне државе [[Рајнска конфедерација|Рајнске конфедерације]]. |
||
Висбаден је постао престоница војводства Насау [[1815]]. Највећи део центра града је изграђен у периоду од 1850. до [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У ово доба у Висбаден су долазили многи богаташи који су инвестирали у изградњу. Међу познатим гостима Висбадена из овог доба су: [[Јохан Волфганг Гете|Јохан Гете]], [[Фјодор Достојевски]], [[Рихард Вагнер]] и [[Јоханес Брамс]]. |
Висбаден је постао престоница војводства Насау [[1815]]. Највећи део центра града је изграђен у периоду од 1850. до [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У ово доба у Висбаден су долазили многи богаташи који су инвестирали у изградњу. Међу познатим гостима Висбадена из овог доба су: [[Јохан Волфганг Гете|Јохан Гете]], [[Фјодор Достојевски]], [[Рихард Вагнер]] и [[Јоханес Брамс]]. |
||
Ред 124: | Ред 124: | ||
</gallery></center> |
</gallery></center> |
||
==Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
{{Портал Немачка}} |
{{Портал Немачка}} |
||
{{Commonscat|Wiesbaden}} |
{{Commonscat|Wiesbaden}} |
||
Ред 134: | Ред 134: | ||
{{Хесен}} |
{{Хесен}} |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[Категорија:Хесен]] |
[[Категорија:Хесен]] |
||
⚫ | |||
{{Link FA|hu}} |
{{Link FA|hu}} |
||
⚫ |
Верзија на датум 6. јун 2013. у 06:58
Висбаден нем. Wiesbaden | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Немачка |
Савезна држава | Хесен |
Становништво | |
Становништво | |
— 30. сеп. 2005 | 274.865 и око 12.000 америчких држављана |
— густина | 1.348 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 50° 05′ 00″ С; 8° 15′ 00″ И / 50.083333° С; 8.25° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 115 метара m |
Површина | 203,90 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Хелмут Милер (ХДУ) |
Регистарска ознака | WI |
Висбаден (нем. Wiesbaden) је главни град немачке савезне државе Хесен, и после Франкфурта на Мајни други по величини град у држави. Град је једна од најстаријих бања у Европи са 26 извора вреле и једним извором хладне минералне воде.
Географија
Овај град је највећи у регији Рајнгау. Лежи на десној обали реке Рајне. Са градом на другој обали Рајне, Мајнцом, Висбаден чини заједничку урбану целину. Површина града је 204 km². Северно је шумска зона (27,4% површине).
Висбаден је са севера заштићен планином Таунус и зато има једну од најтоплијих клима у Немачкој. Средња годишња температура је 9,5 степени Целзијуса. Годишње у просеку има 1. 565 сунчаних сати.
Клима
Висбаден | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Клима Висбадена | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 16,5 (61,7) |
19,0 (66,2) |
23,4 (74,1) |
30,0 (86) |
33,5 (92,3) |
37,5 (99,5) |
38,1 (100,6) |
39,0 (102,2) |
32,5 (90,5) |
26,9 (80,4) |
22,1 (71,8) |
16,5 (61,7) |
39,0 (102,2) |
Средњи максимум, °C (°F) | 3 (37) |
5 (41) |
10 (50) |
14 (57) |
19 (66) |
22 (72) |
24 (75) |
24 (75) |
20 (68) |
14 (57) |
8 (46) |
4 (39) |
13,92 (57,06) |
Просек, °C (°F) | 0,5 (32,9) |
1,5 (34,7) |
5,5 (41,9) |
9 (48) |
13,5 (56,3) |
16,5 (61,7) |
18,5 (65,3) |
18 (64) |
14,5 (58,1) |
9,5 (49,1) |
5 (41) |
1 (34) |
9,42 (48,96) |
Средњи минимум, °C (°F) | −2 (28) |
−2 (28) |
1 (34) |
4 (39) |
8 (46) |
11 (52) |
13 (55) |
12 (54) |
9 (48) |
5 (41) |
2 (36) |
−2 (28) |
4,91 (40,84) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −16,8 (1,8) |
−12,9 (8,8) |
−12,0 (10,4) |
−4,5 (23,9) |
−0,1 (31,8) |
4,1 (39,4) |
7,7 (45,9) |
5,0 (41) |
2,4 (36,3) |
−4,0 (24,8) |
−7,8 (18) |
−16,9 (1,6) |
−16,9 (1,6) |
Количина падавина, mm (in) | 43 (16,9) |
41 (16,1) |
42 (16,5) |
40 (15,7) |
60 (23,6) |
51 (20,1) |
68 (26,8) |
60 (23,6) |
51 (20,1) |
54 (21,3) |
47 (18,5) |
50 (19,7) |
607 (239) |
Извор: urlaubplanen.org(за средње вредности температура),wetterdienst.de(остали подаци) |
Историја
Још су стари Римљани знали за постојање извора топле воде у овом крају. Ту су саградили утврђени логор у годинама 6-15. п. н. е. Касније је ова римска колонија добила име Акве Матиакорум (Aquae Mattiacorum). Франци у време Хлодовеха су потиснули Алемане и владали су градом након 496. све до 888. када деобом Франачке постаје део Источне Франачке.
Ајнхарт, биограф Карла Великог, први пут је поменуо име Висибада 828/830. Ово име је значило „Бања у шуми“. Око 1170. војводе од Насауа су завладале градом. Висбаден је постао царски град 1232. Надбискуп оближњег Мајнца је 1242. заузео и спалио Висбаден. У Сељачком рату становници Висбадена су се борили на страни побуњеника, па су после пораза изгубили привилегије које су имали 1525. Ове привилегије су им враћене 1566. По окончању Тридесетогодишњега рата 1648. хроничари су забележили да је у граду остало само 40 становника. За време Наполеона био је од 1806. до 1813. у саставу Наполеонове вазалне државе Рајнске конфедерације.
Висбаден је постао престоница војводства Насау 1815. Највећи део центра града је изграђен у периоду од 1850. до Првог светског рата. У ово доба у Висбаден су долазили многи богаташи који су инвестирали у изградњу. Међу познатим гостима Висбадена из овог доба су: Јохан Гете, Фјодор Достојевски, Рихард Вагнер и Јоханес Брамс.
Висбаден је био релативно поштеђен од бомбардовања у Другом светском рату. Тада је уништено око 30% града. Архитектура Висбадена је сачувала стилско јединство и састоји се из грађевина у стилу класицизма, историцизма и југендстила. Главним градским тргом, Дворским тргом (Schlossplatz), доминирају палата војвода од Насауа из 1840. и нова градска већница.
Галерија
-
Војводски дворац
-
Извор воде „Кох“
-
Лујзенплац
-
Пешачка зона
-
Евангелистичка црква