Прашка дефенестрација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 27 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q374696 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: formatiranje referenci; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Defenestration-prague-1618.jpg|мини|250п|Прашка дефенестрација]]
[[Датотека:Defenestration-prague-1618.jpg|мини|250п|Прашка дефенестрација]]


'''Прашка дефенестрација''' представља два различита догађаја у историји [[Бохемија|Бохемије]], тј. некадашње Чешке. Први се десио [[1419]], а други [[1618]]. године. Дефенестрација представља избацивање некога кроз прозор.
'''Прашка дефенестрација''' представља два различита догађаја у историји [[Бохемија|Бохемије]], тј. некадашње Чешке. Први се десио [[1419]], а други [[1618]]. године. Дефенестрација представља избацивање некога кроз прозор.
Ред 5: Ред 5:
== Прва прашка дефенестрација 1419. ==
== Прва прашка дефенестрација 1419. ==


[[Хусити]] су убили седам чланова градског већа у [[Праг]]у [[30. јул]]а [[1419]]. бацивши их кроз прозор нове градске већнице.<ref>http://www.encyclopedia.com/doc/1G2-3404900918.html</ref><ref>{{cite web|url=http://www.prague.net/new-town-hall |title=New Town Hall - the venue of the First Prague Defenestration |publisher=Prague.net |date= |accessdate = 16. 11. 2010.}}</ref>
[[Хусити]] су убили седам чланова градског већа у [[Праг]]у [[30. јул]]а [[1419]]. бацивши их кроз прозор нове градске већнице.<ref>[http://www.encyclopedia.com/doc/1G2-3404900918.html Defenestration of Prague Facts, information, pictures | Encyclopedia.com articles about Defenestration of Prague<!-- Bot generated title -->]</ref><ref>{{cite web|url=http://www.prague.net/new-town-hall |title=New Town Hall - the venue of the First Prague Defenestration |publisher=Prague.net |date= |accessdate = 16. 11. 2010.}}</ref>


Хусити су у процесији марширали улицама Прага. Дошли су до градског трга, где су их чекали остали хусити, да се заједно обрате градском већу да пусте заточене следбенике [[Јан Хус|Јана Хуса]]. Чланови градског већа нису хтели да пусте затворене хусите, а на окупљене хусите су бацили камење са градске већнице. Разљућени [[Јан Жишка]] заједно са друговима побацао је градске већнике кроз прозор. Убрзо после тога избили су [[Хуситски ратови]].
Хусити су у процесији марширали улицама Прага. Дошли су до градског трга, где су их чекали остали хусити, да се заједно обрате градском већу да пусте заточене следбенике [[Јан Хус|Јана Хуса]]. Чланови градског већа нису хтели да пусте затворене хусите, а на окупљене хусите су бацили камење са градске већнице. Разљућени [[Јан Жишка]] заједно са друговима побацао је градске већнике кроз прозор. Убрзо после тога избили су [[Хуситски ратови]].

Верзија на датум 8. јун 2013. у 12:40

Прашка дефенестрација

Прашка дефенестрација представља два различита догађаја у историји Бохемије, тј. некадашње Чешке. Први се десио 1419, а други 1618. године. Дефенестрација представља избацивање некога кроз прозор.

Прва прашка дефенестрација 1419.

Хусити су убили седам чланова градског већа у Прагу 30. јула 1419. бацивши их кроз прозор нове градске већнице.[1][2]

Хусити су у процесији марширали улицама Прага. Дошли су до градског трга, где су их чекали остали хусити, да се заједно обрате градском већу да пусте заточене следбенике Јана Хуса. Чланови градског већа нису хтели да пусте затворене хусите, а на окупљене хусите су бацили камење са градске већнице. Разљућени Јан Жишка заједно са друговима побацао је градске већнике кроз прозор. Убрзо после тога избили су Хуситски ратови.

Друга прашка дефенестрација 1618.

Друга прашка дефенестрација представља значајан догађај за избијање Тридесетогодишњег рата. Неки чланови бохемске аристократије побунили су се против избора Фердинанда II за краља Бохемије 1617. Осим тога током 1617, католички службеници наређују да протестанти престану градњу протестантских цркви на земљи, за коју су католици тврдили да је њихова. Протестанти су тврдили да је то била царска, а не католичка земља и сматрали су да је то нарушавање слободе вероисповести, коју је гарантовао 1609. посебним писмом указом цар Рудолф II. Протестанти су сматрали да ће нови краљ као ватрени католик повући сва протестантска права када постане цар.

У Храдчанима је протестантска скупштина на такозваном суђењу судила 23. маја 1618. двојицу царских гувернера због кршења Рудолфовог указа о слободи вероисповести. После наводног суђења бацили су их кроз прозоре, а ови су након пада остали живи.

Извори