Јакша Петрић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Министри Југославије; додана категорија [[:Категорија:Министри СФР Југославије|М…
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Политичар
{{Политичар
| име = Јакша Петрић
| име = Јакша Петрић

Верзија на датум 9. јун 2013. у 03:41

Јакша Петрић
Јакша Петрић
Лични подаци
Датум рођења1. јул 1922.
Место рођењаПостирe, Брач, Краљевина Југославија
Датум смрти1993.
Место смртиЗагреб, Хрватска

Јакша Петрић (19221993), дипломата, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске. Од 10. маја 1984. до 10. маја 1985. године обављао је функцију председника Председништва СР Хрватске.

Биографија

Јакша Петрић рођен је 11. јула 1922. године у Постири на острву Брач. Године 1940. завршио је Трговачку академију у Сплиту. У Народноослободилачку борбу ступио је 1941. године. Од 1942. године је члан Комунистичке партије Југославије.

После ослобођења био је секретар Среског комитета Комунистичке партије Хрватске у Сплиту и секретар Комитета за кинематографију владе ФНР Југославије. Радио је и у министарству, односно Државном секретаријату за иностране послове.

Од 1949. до 1964. године био је на разним дужностима:

  • посланик ФНР Југославије у НР Албанији
  • заменик сталног представника ФНР Југославије у Савезу безбедности
  • начелник одељења ДИСП
  • министар-саветник Амбасаде ФНР Југославије у Лондону
  • начелник одељења у ДИСП
  • амбасадор ФНР Југославије у Прагу и Букурешту
  • министар иностраних послова СФР Југославије од 1. новембра 1972. до 15. децембра 1972. године

Био је секретар комисије за међународну сарадњу и везе Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије од 1964. до 1965. године. Председник Председништва СР Хрватске био је од 10. маја 1984. до 10. маја 1985. године.

Умро је 1993. године у Загребу.

Носилац је бројних југословенских и страних високих одликовања.

Литература

  • Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.