6. новембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Ипр → Ипр (Белгија) |
м ispravke; козметичке измене |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
| commonscat = 6 November |
| commonscat = 6 November |
||
}} |
}} |
||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
* [[1632]]. — [[Шведски краљ]] [[Густав II Адолф]], велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњем рату]], у [[битка код Лицена|бици код Лицена]], у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала [[Валенштајн]]а. |
* [[1632]]. — [[Шведски краљ]] [[Густав II Адолф]], велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњем рату]], у [[битка код Лицена|бици код Лицена]], у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала [[Валенштајн]]а. |
||
* [[1860]]. — За председника [[Сједињене Америчке Државе|САД]] изабран [[Абрахам Линколн]]. У јануару 1863. прогласио ослобађање [[робови|робова]], током његовог мандата вођен [[Амерички грађански рат]], од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат. |
* [[1860]]. — За председника [[Сједињене Америчке Државе|САД]] изабран [[Абрахам Линколн]]. У јануару 1863. прогласио ослобађање [[робови|робова]], током његовог мандата вођен [[Амерички грађански рат]], од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат. |
||
| Ред 25: | Ред 23: | ||
== Рођења == |
== Рођења == |
||
* [[1494]]. — [[Сулејман I Величанствени]], турски султан. (†[[1566]]). |
* [[1494]]. — [[Сулејман I Величанствени]], турски султан. (†[[1566]]). |
||
* [[1771]]. — [[Алојз Зенефелдер]], проналазач литографије. (†[[1834]]). |
* [[1771]]. — [[Алојз Зенефелдер]], проналазач литографије. (†[[1834]]). |
||
| Ред 40: | Ред 37: | ||
== Празници и дани сећања == |
== Празници и дани сећања == |
||
* |
* |
||
{{ХронологијаДно}} |
{{ХронологијаДно}} |
||
Верзија на датум 21. јун 2013. у 02:43
6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.
Догађаји
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 355. — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
- 1632. — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
- 1860. — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
- 1880. — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
- 1911. — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
- 1917. — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
- 1931. — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
- 1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
- 1950. — Основан Музеј примењене уметности у Београду
- 1964. — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
- 1975. — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
- 1986. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.
- 1996. — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.
- 1999. — Аустралијанци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
- 2001. — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
- 2005. — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.
Рођења
- 1494. — Сулејман I Величанствени, турски султан. (†1566).
- 1771. — Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. (†1834).
- 1787. — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. (†1864).
- 1923. — Татјана Лукјанова, српска глумица. (†2003).
- 1923. — Антоније Исаковић, српски књижевник. (+2002).
- 1977. — Душан Кецман, српски кошаркаш.
- 1987. — Ана Ивановић, српска тенисерка.
Смрти
- 1632. — Густав II Адолф, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (* 1594.)
- 1893. — Петар Иљич Чајковски, руски руски композитор позног роматизма.
- 1964. — Слободан Пенезић Крцун учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије