Удар грома

Удар грома у Ајфелову кулу

Удар грома је повреда изазвана атмосверским електрицитетом најчешће са тешким повредама или смртним исходом. Природни електрицитет (удар грома), је импулс једносмерне струје, огромног напона и јачине. То је краткотрајно пражњење статичког електрицитета које се одиграва између два облака или између облака и земље. У току тог пражњења ослобађа се електрицитет од 1.200 до 200.000 А у 1/100 до 1/1000 секунди. При удару грома у прелива се електрични ток из облака у земљу, и шири се и даље кроз тло.

Историјат

Муње и громови су природни феномени за које су везана бројна сујеверја, народни обичаји, али и многа научна истраживања, која су резултирала бројним иновацијама у овој области. Ова фасцинантна природна појава овековечена је и у бројним уметничким делима, сликара, фотографа, филмских режисера.

• Као божанска манифестација муња и гром су у људској историји била моћни симболи у многим митологијама. Цртежи ове моћне појаве често се налазе у многим војним и индустријским симболима и семантички су приказ електричне енергије.
• У античко доба сматрало се да су муње и громови божје оружје, а Зевс и Јупитер њихови владари. У Грчкој митологији, муња је оружје Зевса у борби са киклопима. У римској митологији, муња је оружје Јупитера против киклопа.
• У хинду митологији, бог Индра је познат као бог муње а његово главно оружје је муња.
• Стари Словени су веровали да грмљавина настаје кад најмоћнији словенски бог Перун напушта свој двор у кочији.
• Слична веровања постоје и у религијама и културама многих старих народа, као и многа празноверја повезана са муњом и грмљавином која су се одржала и до данашњих дана.
• Прва научна истраживања започињу у 18. веку, од стране Бенџамена Франклина који је доказао да је гром електрична појава, а крајем 19. века израчуната је и јачина струје грома..

Етиологија

Муње настају у олујним облацима (кумулонимбусима) који се стварају у областима нестабилне атмосфере коју карактерише појава успона нестабилне ваздушне масе топлог ваздуха и велика влажност ваздуха. У таквим условима, најчешће лети у послеподневним или вечерњим часовима.

Гром настаје краткотрајним пражњењем атмосферског електрицитета између облака и Земље, напона од сто милиона волти, јачине више хиљада ампера, у кратком времену од 1-100 милисекунди, и нагло загревање ваздуха до 30.000ºЦ, због чега настаје грмљавина. У ствари, муња и гром су исте појаве, само је муња визуелни приказ (који због веће брзине светлости први настаје) а гром њена звучна манифестција и јавља се са закашњењем (због знатно мање брзине звука). Муња има јак светлостни ефекат у виду искривуданих линија или трака (линијска и тракаста муња) или у облику лопте (лоптаста муња), или севања (муња севалица). Грмљавина има и јак звучни и механички учинак.

• Удар грома може бити;

• директан
• посредан.
• у затвореном простору кад се особа налази у додиру
• на удаљености варничења (мање од 1 м) од проводника или укључених електричних апарата.

• Специфичности повређивања произлази из физичке природе грома:

• Гром садржи једносмерну струја која је мање штетна од наизменичне
• време контакта са телом је краткотрајно
• струја пролази углавном површином тела.
• повреде су механичке и топлотне

Људи, који се у тренутку олује и грмљавинске активности налазе на отвореном, долазе у опасност удара грома. Директан удар грома у човека, који има отпор тела између 500 и 1000 ома, узрокује, (због брзог раста протока електричне струје), високи напон у телу реда величина око 100 kV. Тај високи напон узрокује напонски пробој по површини тела, преко којег тече највећи део електричног тока, изазивајући повреде и друга оштрећења у организму.

• 
  Севање муње у Тулузу Француска
• 
  Оштећење стабла након удара грома
• 
  Анимација настанка муње спајањем две искривудане траке
• 
  Анимација електричног пражњења код удара грома

Патофизиологија

Енергија која се празни при удару грома није претерано велика, (неколико стотина киловат сати), али при удару грома, који се дешава у хиљадитом делу секунде, настаје врло велики напон у врло велики токовима (више од 200 кА). Међутим ти токови су толико јаки да у делићу секунде могу да истопе танке металне жице, а друге материјале да загреју до горења или експлозије. Уколико гром удари у влажне предмете (нпр. влажно дрво, стабло или влажну стену), вода са тих предемета се због загревања брзо претвара у пару, која под притиском доводи до експлодирања или се механичких оштећења тих предмета, често и без пожара.

Промене које настају у телу разликују се од оних изазваних техничком струјом. Повреде грома прати кретање већег дела енергије по површини тела и кроз одећу а мањи део кроз тело па због тога углавном доминира механичко-топлотни ефекат. Повреде на кожи су у облику стрелне ране, а опекотине које прате ове повреде настају секундарно као последица паљења одеће или предмета у одећи. Остали механизми оштећења као и механизми смрти су исти као у оштећењима струјом.

Лабораторија

Биохемијске анализе показују пораст активности ензима (ЦПК, ЛДХ и трансаминаза), пораст слободног хемоглобина и миоглобина.

Клиничка слика

При удару грома појаве су исте као и при електричном удару. Особа се онесвети, а када дође к себи, не сећа се шта се догодило. Затим наступају грчеви мишића целог тела и бунцање, после чега остају одузети неки делови тела. Ако је удар грома био јак, смрт наступа од грчева мишића за дисање. Узрок овоме су појаве на мозгу услед ситних крварења и оштећења можданих ћелија.

Локалне промене

Електрични ток који тече по површини или кроз тело може проузроковати:

• Електричне опекотине (опекотине коже или органа које изазива електрични ток који тече по површини или кроз тело). Ове опекотине се не разликују битно од осталих опекотина и карактеришу их следећи знаци;

• демаркација, која је јасна у односу на околно здраво ткиво,
• округласто-елипсасти облик,
• знаци запаљења,
• одсуство бола.

Општи знаци

Карактеришу се пре свега честом појавом шока који настаје због;

• Срчаног застоја као последице;

• Електричних грчева, (мишићна контракција узрокована електричним током):
• Фибрилације (грчење мишића без координације)
• Фибрилације срца (фибрилацију једне или више срчаних комора)
• Фибрилација срчаних комора (фибрилација срца ограничена на коморе, узрокује сметње у циркулацији због несинхроног грчења срчаног мишића, након којих врло брзо настаје смрт.

• Респираторног застоја (праћеног хипоксијом).
• Одсуство пулса,
• Губитак свести,
• Одсуство срчаних тонова,
• Јака хипотензија, али је притисак још мерљив.
• Смрт, као крајњи исход шока (насталог електричним ударом).

Последице

Теже повреде (изазване јачом енергијом удар грома) и које су праћене губљењем свести, могу изазвати компликације у виду; оштећења вида, повишен крвни притисак, отежано дисање и друге промене у централном нервном систему

Уколико не дође до смртног исхода, неке од горе наведених повреда, (повреде мишиће или живаца), се након неколико сати или дана спонтано губе, али се код повређеног јавља; главобоља, општа млаксалост, болови у мишићима и изражена раздражљивост

Терапија

• Реанимација, (упорна и дуга (и до 2-3 часа)
• Мониторинг виталних параметара,
• Санација опекотина,
• Рехабилтација задобијених повреда

Види још

• Струјни удар
• Шок
• Гром
• Муња
• Електрична струја

Литература

1. Ћосић П. В. Ургентна стања у интерној медицини, Научна књига Београд, 1987. стр.227-229
2. Група аутора Упутство-подсетник. Ургентна стања у унтерној медицини, Катедра за ургентну медицину ВМА Београд, 2000.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).