Брегалничка битка — разлика између измена

Брегалничка битка
	Део Другог балканског рата
Време	30. јун ‒ 9. јул 1913.
Место	Брегалница
Исход	Победа Србије и Црне Горе
Сукобљене стране
; Краљевина Србија; ; Краљевина Црна Гора	; Краљевина Бугарска
Команданти и вође
Радомир Путник ; Петар Бојовић; Александар Карађорђевић; Живојин Мишић	Михаил Савов; Вичо Диков; Кочевски; Ратко Димитријев
Јачина
176.000 војника, 253 оруђа	130.000 војника, 130 оруђа
Жртве и губици
16.620 (3000 мртвих)	око 30.000

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 29. јун 2013. у 17:50

Битка на Брегалници водила се у времену од 30. јуна ‒ 9. јула (17. ‒ 25. јун по старом) 1913. године.

После Првог балканског рата, србијански и бугарски дипомати се нису могли договорити око поделе територија које су освојиле од Османског царства. Србија је, по савезном уговору, сматрала да се решење спора преда арбитражном суду Русије. Али Бугарска, под утицајем војничке партије, а подстицана Аустроугарском, није хтела да сачека решење руског цара, већ је 30. јуна 1913., без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Бугарски план за битку био је да концентрисаним снагама 4. армије изврше изненадан препад на српску војску, да поведу офанзиван бој с ограниченим циљем (заузимање спорног територија), у којем да потуку српску војску на фронту од Вардара дуж Брегалнице и Злетовске реке до Царевог врха, и да заузму Овчје Поље.

Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.

Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених.

Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише двапута надмоћнијих Бугара.

Последице

Срби су добили материјалну и моралну победу, а заробили су и велики плен и знатан број бугарских војника. Бугарски ратни план потпуно је растројен и они су били принуђени да пређу у дефанзиву. Поседице ове битке биле су улазак и Румуније и Османског царства у рат против Бугарске и убрзање завршетка рата.

После пораза смењен је и водећи бугарски генерал Михаил Савов, а и нова блада је састављена.

Катастрофалне последице битке на Брегалници су дошле и на другим фронтовима. Кад су видели слом бугарске армије код Брегалнице, Бугарску су напале 13. јула Румунија и Османско царство, што је Бугарској донело велике губитке читавих покрајина (Румунија је заузела Добруџу, а Османско царство Једрене, са целом покрајином коју су изгубили у Првом балканском рату).

Спољашње везе

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 |слика=
 |опис_слике    =<small>'' ''</small>
-|датум= 30. јун - 9. јул [[1913]].
+|датум= 30. јун ‒ 9. јул [[1913]].
 |место         = [[Брегалница]]
 |узрок         =
 |територија=
+|резултат= Победа [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]]
-|резултат= Српска победа
 |страна1=<center>{{flagicon|Serbia|1882|size=50px}}<br />[[Краљевина Србија]]<br />{{flagicon|Montenegro|1910|size=50px}}<br />[[Краљевина Црна Гора]]
 |страна2=<center>{{flagicon|Bulgaria|size=50px}}<br />[[Краљевина Бугарска]]
@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 |губици2= око 30.000
 }}
-'''Битка на Брегалници''' водила се у времену од [[30. јун]]а - [[9. јул]]а ([[17. јун|17.]] - [[25. јун]] по старом) [[1913.]]
+'''Битка на Брегалници''' водила се у времену од [[30. јун]]а ‒ [[9. јул]]а ([[17. јун|17.]] ‒ [[25. јун]] по старом) [[1913]]. године.
-После [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], савезници ([[Краљевина Србија|Срби]] и [[Краљевина Бугарска|Бугари]]), нису се могли погодити око поделе заузетог територија од Турака. [[Краљевина Србија|Србија]] је стајала, по савезном уговору, на стајалишту, да се решење спора преда арбитражном суду рускога цара. Али [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], под утицајем војничке партије, а подстицана [[Аустроугарска|Аустроугарском]], није хтела да сачека решење рускога цара, већ је [[17. јун]]а [[1913.]], без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време (на српском фронту) и битку. Простор, на коме се је одвијала брегалничка битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.
+После [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], [[Краљевина Србија|србијански]] и [[Краљевина Бугарска|бугарски]] дипомати се нису могли договорити око поделе територија које су освојиле од [[османско царство|Османског царства]]. [[Краљевина Србија|Србија]] је, по савезном уговору, сматрала да се решење спора преда арбитражном суду [[Руска Империја|Русије]]. Али [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], под утицајем војничке партије, а подстицана [[Аустроугарска|Аустроугарском]], није хтела да сачека решење руског цара, већ је 30. јуна 1913., без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.
-У бици су учествовале са српске стране 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.
+У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.
-Бугарски план за битку био је, да концентрисаним снагама 4. армије изврше изненадан препад на српску војску, да поведу офанзиван бој с ограниченим циљем (заузимање спорног територија), у којем да потуку српску војску на фронту од [[Вардар]]а дуж Брегалнице и Злетовске реке до [[Царев врх|Царевог врха]], и да чврстом ногом стану на [[Овчје Поље]].
+Бугарски план за битку био је да концентрисаним снагама 4. армије изврше изненадан препад на српску војску, да поведу офанзиван бој с ограниченим циљем (заузимање спорног територија), у којем да потуку српску војску на фронту од [[Вардар]]а дуж Брегалнице и Злетовске реке до [[Царев врх|Царевог врха]], и да заузму [[Овчје Поље]].
-Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са [[Краљевина Грчка|Грци]]ма. — И ако је план предвиђао напад Бугара и ако је српска војска донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.
+Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са [[Краљевина Грчка|Грци]]ма. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.
 Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених.
@@ Ред 34: / Ред 34: @@
 == Последице ==
+Срби су добили материјалну и моралну победу, а заробили су и велики плен и знатан број бугарских војника. Бугарски ратни план потпуно је растројен и они су били принуђени да пређу у дефанзиву. Поседице ове битке биле су улазак и [[Краљевина Румунија|Румуније]] и [[Османско царство|Османског царства]] у рат против Бугарске и убрзање завршетка рата.
+После пораза смењен је и водећи бугарски генерал [[Михаил Савов]], а и нова блада је састављена.
-Срби су добили материјалну и моралну победу, коју истина нису експлоатисали, али су заробили велики плен и знатан број бугарских војника. Бугарски ратни план потпуно је растројен и они су били принуђени да пређу у дефанзиву. Поседице ове битке биле су улазак и Румуније и Турске у рат против Бугара и убрзање завршетка рата.
+Катастрофалне последице битке на Брегалници су дошле и на другим фронтовима. Кад су видели слом бугарске армије код Брегалнице, Бугарску су напале 13. јула Румунија и Османско царство, што је Бугарској донело велике губитке читавих покрајина (Румунија је заузела Добруџу, а Османско царство [[Једрене]], са целом покрајином коју су изгубили у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]]).
-После пораза смењен је и водећи бугарски генерал [[Михаил Савов]] а у новосастваљену бугарску владу су ушли германофилски парламентарци, шта је касније било судбоносно за улазак Бугарске у [[Први светски рат]] на страни Немаца.
-Катастрофалне последице брегалничке битке су дошле и на другим фронтовима. Кад су видели слом бугарске армије код Брегалнице, Бугарску су напале 13. јула Румунија и Турска, што је Бугарској донело велике губитке читавих покрајина (Румунија је упала у Добруџу, Турци су поново узели [[Једрене]] са целом покрајином коју су изгубили у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]]).
 == Спољашње везе ==