Широколисне и мешовите шуме умерених предела — разлика између измена
м разне исправке |
Disambiguated: бор → Бор (биљка) |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Биоми}} |
{{Биоми}} |
||
'''Широколисне и мешовите шуме умерених предела''', или често само '''умерене широколисне шуме''', представљају [[биом]] распрострањен у условима умерене и влажне [[клима|климе]], присутан на обе хемисфере. У широколисним листопадним шумама присутне су листопадне врсте [[дрво|дрвећа]] и покоја врста зимзеленог жбуна, у широколисним зимзеленим шумама присутно је зимзелено високо дрвеће, док се у мешаним шумама најчешће налазе листопадне врсте дрвећа из групе [[скривеносеменица]] и зимзелене врсте [[четинари|четинара]]. Најзаступљеније широколисне врсте дрвећа су [[храст]]ови, [[буква|букве]], [[јавор]]и и [[бреза|брезе]], а од четинара присутни су [[бор]]ови, [[смрча|смрче]] и [[јела|јеле]]<ref>[http://www.panda.org/about_wwf/where_we_work/ecoregions/about/habitat_types/selecting_terrestrial_ecoregions/habitat04.cfm World Wildlife Fund: Temperate Broadleaf and Mixed Forest Ecoregions], Приступљено 30. 4. 2013.</ref>. |
'''Широколисне и мешовите шуме умерених предела''', или често само '''умерене широколисне шуме''', представљају [[биом]] распрострањен у условима умерене и влажне [[клима|климе]], присутан на обе хемисфере. У широколисним листопадним шумама присутне су листопадне врсте [[дрво|дрвећа]] и покоја врста зимзеленог жбуна, у широколисним зимзеленим шумама присутно је зимзелено високо дрвеће, док се у мешаним шумама најчешће налазе листопадне врсте дрвећа из групе [[скривеносеменица]] и зимзелене врсте [[четинари|четинара]]. Најзаступљеније широколисне врсте дрвећа су [[храст]]ови, [[буква|букве]], [[јавор]]и и [[бреза|брезе]], а од четинара присутни су [[Бор (биљка)|бор]]ови, [[смрча|смрче]] и [[јела|јеле]]<ref>[http://www.panda.org/about_wwf/where_we_work/ecoregions/about/habitat_types/selecting_terrestrial_ecoregions/habitat04.cfm World Wildlife Fund: Temperate Broadleaf and Mixed Forest Ecoregions], Приступљено 30. 4. 2013.</ref>. |
||
== Распрострањеност биома == |
== Распрострањеност биома == |
Верзија на датум 1. јул 2013. у 05:06
Широколисне и мешовите шуме умерених предела, или често само умерене широколисне шуме, представљају биом распрострањен у условима умерене и влажне климе, присутан на обе хемисфере. У широколисним листопадним шумама присутне су листопадне врсте дрвећа и покоја врста зимзеленог жбуна, у широколисним зимзеленим шумама присутно је зимзелено високо дрвеће, док се у мешаним шумама најчешће налазе листопадне врсте дрвећа из групе скривеносеменица и зимзелене врсте четинара. Најзаступљеније широколисне врсте дрвећа су храстови, букве, јавори и брезе, а од четинара присутни су борови, смрче и јеле[1].
Распрострањеност биома
Биом листопадних и мешовитих шума умереног предела присутан је у пределима са умереном климом на свим континентима, изузев Африке. Не представља континуирани географски појас, услед различитих промена климе. Са повећањем надморске висине, овај биом прелази у биом четинарских шума умереног предела (нпр. шуме јеле), а са повећањем континенталности у биом травних и жбунастих вегетација (нпр. шумо-степе у Панонској низији). Са повећањем маритимности, долази до прелаза у биоме тропских и суптропских шума.
Клима
Листопадне и мешовите шуме се у умереним климатским појасевима јављају на просторима са јасно одвојеним топлим и хладним периодом године, што условљава средњу годишњу температуру између 5,5°C и 15,6°C. Годишња количина падавина је уопштено говорећи већа од 600 mm, а обично и изнад 1500 mm. У неким областима, постоји и јасно изражен сушни период године — зими у источној Азији, или лети на планинама Медитерана (оромедитеран).
Вегетација
Типски описане, шуме овог биома су структуриране у четири спрата:
- спрат високог дрвећа;
- спрат ниског дрвећа;
- спрат жбуња и високих зељастих биљака;
- спрат приземних зељастих биљака.
Највећи биодиверзитет врста има спрат приземних зељастих биљака. Имена шумама (екосистемима у оквиру овог биома) дају се на основу спрата високог дрвећа, иако је он сачињен од најмањег броја врста. Тако, примера ради, постоје шуме букве (букове шуме), мешовите шуме букве и смрче, шуме ораха...
Галерија
-
светлосни продор у тамној буковој шуми, НП Биоградска гора
-
Листопадне шуме на Фрушкој гори
-
панонске шумо-степе у Делиблатској пешчари
Екорегиони у југоисточној Европи
У оквиру биома широколисних и мешовитих шума умереног предела, у југоисточној Европи јављају се следећи екорегиони:
- балканске мешовите шуме
- динарске мешовите шуме
- еуксинско-колхијске широколисне шуме
- источноевропске шумо-степе
- панонске мешовите шуме
- родопске планинске мешовите шуме
Референце
- ^ World Wildlife Fund: Temperate Broadleaf and Mixed Forest Ecoregions, Приступљено 30. 4. 2013.