Отон Ивековић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 18: Ред 18:
| боја = #CCCC99
| боја = #CCCC99
}}
}}
'''Отон Ивековић''' ([[17. април]] [[1869]], [[Клањец]] — [[4. јул]] [[1939.|1939]], [[Загреб]] или Велики Табор код [[Клањец|Клањца]]<ref name=autogenerated1>[http://www.biographien.ac.at/oebl_3/49.pdf Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 {{de}}] (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.</ref><ref name=autogenerated2>[http://www.hrt.hr/arhiv/2001/07/04/NDD.html Кратка биографија Отона Ивековића на -{www.hrt.hr}- {{hr}}], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>) је био један од најистакнутијих [[Хрватска|хрватских]] сликара у време [[Аустроугарска|Аустроугарске]], унутар [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевине Хрватске и Славоније]], и касније у време [[Краљевина Југославија|Југославије]].
'''Отон Ивековић''' ([[17. април]] [[1869]], [[Клањец]] — [[4. јул]] [[1939]], [[Загреб]] или Велики Табор код [[Клањец|Клањца]]<ref name=autogenerated1>[http://www.biographien.ac.at/oebl_3/49.pdf Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 {{de}}] (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.</ref><ref name=autogenerated2>[http://www.hrt.hr/arhiv/2001/07/04/NDD.html Кратка биографија Отона Ивековића на -{www.hrt.hr}- {{hr}}], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>) је био један од најистакнутијих [[Хрватска|хрватских]] сликара у време [[Аустроугарска|Аустроугарске]], унутар [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевине Хрватске и Славоније]], и касније у време [[Краљевина Југославија|Југославије]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 24: Ред 24:
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код [[Фердо Кикерез|Кикереза]] у [[Загреб]]у, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на [[Академија лепих уметности у Бечу|Академији лепих уметности]]. Потом иде у Минхен и [[Карлсруе]] где се специјализује за историјско [[сликарство]].
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код [[Фердо Кикерез|Кикереза]] у [[Загреб]]у, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на [[Академија лепих уметности у Бечу|Академији лепих уметности]]. Потом иде у Минхен и [[Карлсруе]] где се специјализује за историјско [[сликарство]].


Путовао је по Хрватској, [[Босна (област)|Босни]], [[Македонија (област)|Македонији]], Италији, Немачкој, [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је [[акварел]]е и [[Скица|скице]]. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, [[Велебит|велебитском планинском ланцу]], такође мотиви настали на његовим путовањима.
Путовао је по Хрватској, [[Босна|Босни]], [[Македонија (област)|Македонији]], Италији, Немачкој, [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је [[акварел]]е и [[Скица|скице]]. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, [[Велебит|велебитском планинском ланцу]], такође мотиви настали на његовим путовањима.


Након својих путовања радио је у атељеу [[Влахо Буковац|Бјађа Фађонија]], а за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних]] и [[Академија визуелних уметности у Загребу|визуелних уметности у Загребу]].
Након својих путовања радио је у атељеу [[Влахо Буковац|Бјађа Фађонија]], а за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних]] и [[Академија визуелних уметности у Загребу|визуелних уметности у Загребу]].
Ред 36: Ред 36:
Ивековић је представник [[академизам|академског]] [[Реализам|реализма]], а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на [[историја|историјске]] теме и [[Мотив (сликарство)|мотиве]], пре свега на [[Историја Хрватске|хрватску историју]]<ref>[[Станоје Станојевић]], ''[[Народна енциклопедија]]'', Загреб, [[1925]] — [[1929]].</ref> и [[Хрватска народна ношња|народну ношњу]], у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „''Долазак Хрвата на море''“, „''Погубљење Матије Гупца''“ и „''Крунисање краља Томислава''“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у [[Хрватска|Хрватској]].
Ивековић је представник [[академизам|академског]] [[Реализам|реализма]], а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на [[историја|историјске]] теме и [[Мотив (сликарство)|мотиве]], пре свега на [[Историја Хрватске|хрватску историју]]<ref>[[Станоје Станојевић]], ''[[Народна енциклопедија]]'', Загреб, [[1925]] — [[1929]].</ref> и [[Хрватска народна ношња|народну ношњу]], у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „''Долазак Хрвата на море''“, „''Погубљење Матије Гупца''“ и „''Крунисање краља Томислава''“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у [[Хрватска|Хрватској]].


Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по [[Лика|Лици]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босна (област)|Босни]]. Најчешће је сликао [[историја|историјске]] [[мотив (сликарство)|мотиве]], [[портрет]]е и [[пејзаж у сликарству|пејзаже]].
Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по [[Лика|Лици]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босна|Босни]]. Најчешће је сликао [[историја|историјске]] [[мотив (сликарство)|мотиве]], [[портрет]]е и [[пејзаж у сликарству|пејзаже]].


Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и [[Историја Хрватске|историје]].
Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и [[Историја Хрватске|историје]].

Верзија на датум 1. јул 2013. у 05:58

Отон Ивековић
Лични подаци
Датум рођења17. април 1869.
Место рођењаКлањец, Аустроугарска
Датум смрти4. јул 1939.
Место смртиЗагреб, Краљевина Југославија

Отон Ивековић (17. април 1869, Клањец — 4. јул 1939, Загреб или Велики Табор код Клањца[1][2]) је био један од најистакнутијих хрватских сликара у време Аустроугарске, унутар Краљевине Хрватске и Славоније, и касније у време Југославије.

Биографија

Слика: Смрт краља Петра Свачића на Гвозду 1097. године

Отон Ивековић почео је да учи сликарство код Кикереза у Загребу, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на Академији лепих уметности. Потом иде у Минхен и Карлсруе где се специјализује за историјско сликарство.

Путовао је по Хрватској, Босни, Македонији, Италији, Немачкој, Америци. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је аквареле и скице. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, велебитском планинском ланцу, такође мотиви настали на његовим путовањима.

Након својих путовања радио је у атељеу Бјађа Фађонија, а за време Првог светског рата сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на Академији ликовних и визуелних уметности у Загребу.

Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о костимографији. Бавио се и публицистиком, пишући успомене и путописе у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац Велики Табор.

Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у дворцу Велики Табор[1][2], који се налази у Хрватском Загорју. Сахрањен је у Клањцу[2].

Дело и рад

Ивековић је представник академског реализма, а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на историјске теме и мотиве, пре свега на хрватску историју[3] и народну ношњу, у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „Долазак Хрвата на море“, „Погубљење Матије Гупца“ и „Крунисање краља Томислава“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у Хрватској.

Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по Лици, Далмацији и Босни. Најчешће је сликао историјске мотиве, портрете и пејзаже.

Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и историје.

Галерија (одабране слике)

Извори

  1. ^ а б Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (језик: немачки) (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.
  2. ^ а б в Кратка биографија Отона Ивековића на www.hrt.hr (језик: хрватски), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Станоје Станојевић, Народна енциклопедија, Загреб, 1925 — 1929.

Спољашње везе

Отон Ивековић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отон_Ивековић&oldid=7319310”