Отон Ивековић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 18: Ред 18:
| боја = #CCCC99
| боја = #CCCC99
}}
}}
'''Отон Ивековић''' ([[17. април]] [[1869]], [[Клањец]] — [[4. јул]] [[1939.|1939]], [[Загреб]] или Велики Табор код [[Клањец|Клањца]]<ref name=autogenerated1>[http://www.biographien.ac.at/oebl_3/49.pdf Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 {{de}}] (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.</ref><ref name=autogenerated2>[http://www.hrt.hr/arhiv/2001/07/04/NDD.html Кратка биографија Отона Ивековића на -{www.hrt.hr}- {{hr}}], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>) је био један од најистакнутијих [[Хрватска|хрватских]] сликара у време [[Аустроугарска|Аустроугарске]], унутар [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевине Хрватске и Славоније]], и касније у време [[Краљевина Југославија|Југославије]].
'''Отон Ивековић''' ([[17. април]] [[1869]], [[Клањец]] — [[4. јул]] [[1939]], [[Загреб]] или Велики Табор код [[Клањец|Клањца]]<ref name=autogenerated1>[http://www.biographien.ac.at/oebl_3/49.pdf Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 {{de}}] (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.</ref><ref name=autogenerated2>[http://www.hrt.hr/arhiv/2001/07/04/NDD.html Кратка биографија Отона Ивековића на -{www.hrt.hr}- {{hr}}], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>) је био један од најистакнутијих [[Хрватска|хрватских]] сликара у време [[Аустроугарска|Аустроугарске]], унутар [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевине Хрватске и Славоније]], и касније у време [[Краљевина Југославија|Југославије]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 24: Ред 24:
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код [[Фердо Кикерез|Кикереза]] у [[Загреб]]у, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на [[Академија лепих уметности у Бечу|Академији лепих уметности]]. Потом иде у Минхен и [[Карлсруе]] где се специјализује за историјско [[сликарство]].
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код [[Фердо Кикерез|Кикереза]] у [[Загреб]]у, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на [[Академија лепих уметности у Бечу|Академији лепих уметности]]. Потом иде у Минхен и [[Карлсруе]] где се специјализује за историјско [[сликарство]].


Путовао је по Хрватској, [[Босна (област)|Босни]], [[Македонија (област)|Македонији]], Италији, Немачкој, [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је [[акварел]]е и [[Скица|скице]]. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, [[Велебит|велебитском планинском ланцу]], такође мотиви настали на његовим путовањима.
Путовао је по Хрватској, [[Босна|Босни]], [[Македонија (област)|Македонији]], Италији, Немачкој, [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је [[акварел]]е и [[Скица|скице]]. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, [[Велебит|велебитском планинском ланцу]], такође мотиви настали на његовим путовањима.


Након својих путовања радио је у атељеу [[Влахо Буковац|Бјађа Фађонија]], а за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних]] и [[Академија визуелних уметности у Загребу|визуелних уметности у Загребу]].
Након својих путовања радио је у атељеу [[Влахо Буковац|Бјађа Фађонија]], а за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних]] и [[Академија визуелних уметности у Загребу|визуелних уметности у Загребу]].
Ред 36: Ред 36:
Ивековић је представник [[академизам|академског]] [[Реализам|реализма]], а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на [[историја|историјске]] теме и [[Мотив (сликарство)|мотиве]], пре свега на [[Историја Хрватске|хрватску историју]]<ref>[[Станоје Станојевић]], ''[[Народна енциклопедија]]'', Загреб, [[1925]] — [[1929]].</ref> и [[Хрватска народна ношња|народну ношњу]], у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „''Долазак Хрвата на море''“, „''Погубљење Матије Гупца''“ и „''Крунисање краља Томислава''“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у [[Хрватска|Хрватској]].
Ивековић је представник [[академизам|академског]] [[Реализам|реализма]], а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на [[историја|историјске]] теме и [[Мотив (сликарство)|мотиве]], пре свега на [[Историја Хрватске|хрватску историју]]<ref>[[Станоје Станојевић]], ''[[Народна енциклопедија]]'', Загреб, [[1925]] — [[1929]].</ref> и [[Хрватска народна ношња|народну ношњу]], у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „''Долазак Хрвата на море''“, „''Погубљење Матије Гупца''“ и „''Крунисање краља Томислава''“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у [[Хрватска|Хрватској]].


Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по [[Лика|Лици]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босна (област)|Босни]]. Најчешће је сликао [[историја|историјске]] [[мотив (сликарство)|мотиве]], [[портрет]]е и [[пејзаж у сликарству|пејзаже]].
Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по [[Лика|Лици]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босна|Босни]]. Најчешће је сликао [[историја|историјске]] [[мотив (сликарство)|мотиве]], [[портрет]]е и [[пејзаж у сликарству|пејзаже]].


Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и [[Историја Хрватске|историје]].
Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и [[Историја Хрватске|историје]].

Верзија на датум 1. јул 2013. у 05:58

Отон Ивековић
Лични подаци
Датум рођења17. април 1869.
Место рођењаКлањец, Аустроугарска
Датум смрти4. јул 1939.
Место смртиЗагреб, Краљевина Југославија

Отон Ивековић (17. април 1869, Клањец4. јул 1939, Загреб или Велики Табор код Клањца[1][2]) је био један од најистакнутијих хрватских сликара у време Аустроугарске, унутар Краљевине Хрватске и Славоније, и касније у време Југославије.

Биографија

Слика: Смрт краља Петра Свачића на Гвозду 1097. године

Отон Ивековић почео је да учи сликарство код Кикереза у Загребу, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на Академији лепих уметности. Потом иде у Минхен и Карлсруе где се специјализује за историјско сликарство.

Путовао је по Хрватској, Босни, Македонији, Италији, Немачкој, Америци. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је аквареле и скице. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, велебитском планинском ланцу, такође мотиви настали на његовим путовањима.

Након својих путовања радио је у атељеу Бјађа Фађонија, а за време Првог светског рата сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на Академији ликовних и визуелних уметности у Загребу.

Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о костимографији. Бавио се и публицистиком, пишући успомене и путописе у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац Велики Табор.

Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у дворцу Велики Табор[1][2], који се налази у Хрватском Загорју. Сахрањен је у Клањцу[2].

Дело и рад

Ивековић је представник академског реализма, а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на историјске теме и мотиве, пре свега на хрватску историју[3] и народну ношњу, у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „Долазак Хрвата на море“, „Погубљење Матије Гупца“ и „Крунисање краља Томислава“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у Хрватској.

Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по Лици, Далмацији и Босни. Најчешће је сликао историјске мотиве, портрете и пејзаже.

Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и историје.

Галерија (одабране слике)

Извори

  1. ^ а б Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (језик: немачки) (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.
  2. ^ а б в Кратка биографија Отона Ивековића на www.hrt.hr (језик: хрватски), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Станоје Станојевић, Народна енциклопедија, Загреб, 19251929.

Спољашње везе