Ашелска култура — разлика између измена
м Разне исправке |
м ispravke; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Камено доба}} |
{{Камено доба}} |
||
'''Ашелска култура''' ({{јез-фр|Acheuléen}}) је [[палеолит|старијепалеолитска]] култура, коју је [[1872.]] године дефинисао [[Габријел Мортиље|Габријел де Мортије]]. Припада другом периоду старијег (или доњег) палеолита. Названа је према [[археолошко налазиште|налазишту]] [[Сент Ашел]] у [[Француска|Француској]], где су пронађени [[Ручни клин|бифацијално ручно окресани клинови]]. Касније ће по њима постати позната, упркос чињеници да је оруђе обликовано на [[Одбитак (археологија)|одбицима]] (назупчано и јамичасто, као и [[пострушка|пострушке]] и [[шиљак|шиљци]]) превлађује на готово свим налазиштима ове културе. Хронолошки се јавља у доњем и средњем [[плеистоцен]]у, а просторно у разним деловима [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]. Њен носилац је ''-{[[Homo erectus]]}-''.<ref name="а">-{''Arheološki leksikon''}-, 76-8</ref><ref name="б">-{''Археологија''}-, 12</ref> |
'''Ашелска култура''' ({{јез-фр|Acheuléen}}) је [[палеолит|старијепалеолитска]] култура, коју је [[1872.]] године дефинисао [[Габријел Мортиље|Габријел де Мортије]]. Припада другом периоду старијег (или доњег) палеолита. Названа је према [[археолошко налазиште|налазишту]] [[Сент Ашел]] у [[Француска|Француској]], где су пронађени [[Ручни клин|бифацијално ручно окресани клинови]]. Касније ће по њима постати позната, упркос чињеници да је оруђе обликовано на [[Одбитак (археологија)|одбицима]] (назупчано и јамичасто, као и [[пострушка|пострушке]] и [[шиљак|шиљци]]) превлађује на готово свим налазиштима ове културе. Хронолошки се јавља у доњем и средњем [[плеистоцен]]у, а просторно у разним деловима [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]. Њен носилац је ''-{[[Homo erectus]]}-''.<ref name="а">-{''Arheološki leksikon''}-, 76-8</ref><ref name="б">-{''Археологија''}-, 12</ref> |
||
[[ |
[[Датотека:Biface Cintegabelle MHNT PRE 2009.0.201.1 V2.jpg|десно|мини| Ашелски [[ручни клин|клин]]]] |
||
У погледу [[Геолошка доба|геолошко]]-[[палеонтологија|палеонтолошке]] поделе, ашелска култура припада другој глацијацији [[квартар]]ног доба названој [[Миндел]], тј. другом међуледеном добу, интерглацијацији ''Миндел - Рисс''. Првом, од четири ледена периода квартарног доба, названом [[Гинц]] одговара културни инвентар Прешелске епохе, чији су налази ретки, спорадични и недовољно познати.<ref name="б" |
У погледу [[Геолошка доба|геолошко]]-[[палеонтологија|палеонтолошке]] поделе, ашелска култура припада другој глацијацији [[квартар]]ног доба названој [[Миндел]], тј. другом међуледеном добу, интерглацијацији ''Миндел - Рисс''. Првом, од четири ледена периода квартарног доба, названом [[Гинц]] одговара културни инвентар Прешелске епохе, чији су налази ретки, спорадични и недовољно познати.<ref name="б"/> |
||
Оруђа ове као и [[Шелска култура|шелске епохе]] називају се [[ручни клин|камени клинови]] и [[камена секира|камене секире]] и имају универзалну намену (у исто време су и оружја и оруђа). Облици су им најчешће бадемасти, амигдалоидни, једино је однос између уздужне осовине и ширине чела клина измењен у корист дужине. И облици ашелских оруђа су нешто једноставнији, са мање амбиција да се истакне естетска страна облика, него што је то био случај шелских универзалних клинова.<ref name="б" |
Оруђа ове као и [[Шелска култура|шелске епохе]] називају се [[ручни клин|камени клинови]] и [[камена секира|камене секире]] и имају универзалну намену (у исто време су и оружја и оруђа). Облици су им најчешће бадемасти, амигдалоидни, једино је однос између уздужне осовине и ширине чела клина измењен у корист дужине. И облици ашелских оруђа су нешто једноставнији, са мање амбиција да се истакне естетска страна облика, него што је то био случај шелских универзалних клинова.<ref name="б"/> |
||
==Налазишта из старијег ашела== |
== Налазишта из старијег ашела == |
||
Верује се да су најстарије творевине ашелске индустрије оне које су пронађене у лежишту -{II}- у [[Олдувајски кланац|кањону Олдувај]] у [[Танзанија|Танзанији]]. Датоване су у време 1,4 до 1,2 милиона година. Поред тога, има их и у лежиштима -{III}- и -{IV}-. Такође, исти такви артефакти о којима је реч откривени су и у [[Источна Африка|источној]], [[Јужна Африка (регија)|јужној]] и [[Северна Африка|северној Африци]].<ref name="а" |
Верује се да су најстарије творевине ашелске индустрије оне које су пронађене у лежишту -{II}- у [[Олдувајски кланац|кањону Олдувај]] у [[Танзанија|Танзанији]]. Датоване су у време 1,4 до 1,2 милиона година. Поред тога, има их и у лежиштима -{III}- и -{IV}-. Такође, исти такви артефакти о којима је реч откривени су и у [[Источна Африка|источној]], [[Јужна Африка (регија)|јужној]] и [[Северна Африка|северној Африци]].<ref name="а"/> |
||
Старији ашел је у Европи окарактерисан грубо израђеним ручним клиновима, познат је и под називом прешел или абвилијен. Јавља се почетком средњег [[плеистоцен]]а (пре 650.000 - 700.000 година). Претходила му је појава најстаријих индустрија [[облутак]]а и одбитака, на основу којих је и хронолошки одређен. Потврђен је на налазишту [[Абвил]] у слојевима са минделском [[фауна|фауном]], као и на [[локалитет]]у [[Тера Амата]], који је датован у време од пре 380.000 година. Старији ашел (пре око 460.000 година) константован је и на локалитету [[Фонтана Ранучо]] у [[Италија|Италији]].<ref name="а" |
Старији ашел је у Европи окарактерисан грубо израђеним ручним клиновима, познат је и под називом прешел или абвилијен. Јавља се почетком средњег [[плеистоцен]]а (пре 650.000 - 700.000 година). Претходила му је појава најстаријих индустрија [[облутак]]а и одбитака, на основу којих је и хронолошки одређен. Потврђен је на налазишту [[Абвил]] у слојевима са минделском [[фауна|фауном]], као и на [[локалитет]]у [[Тера Амата]], који је датован у време од пре 380.000 година. Старији ашел (пре око 460.000 година) константован је и на локалитету [[Фонтана Ранучо]] у [[Италија|Италији]].<ref name="а"/> |
||
==Налазишта из средњег и млађег ашела== |
== Налазишта из средњег и млађег ашела == |
||
Индустрије средњег и млађег ашела установљене су на [[Блиски исток|Блиском]] и [[Средњи исток|Средњем истоку]], као и у [[Индија|Индији]]. Настале су у периоду од почетка изотопске етапе 9 (пре 347.000 година) до краја последњег интерглацијала, односно етапе 5е (пре 118.000 година). Оно по чему се препознају је нова техника окресивања ручних клинова помоћу меког [[перкутер]]а од [[кост]]и, [[рог]]а или [[дрво|дрвета]]. Тим начином обраде, добијани су пљоснати бифаси правилних облика (овални, копљасти, троугаони, срцолики).<ref name="а" |
Индустрије средњег и млађег ашела установљене су на [[Блиски исток|Блиском]] и [[Средњи исток|Средњем истоку]], као и у [[Индија|Индији]]. Настале су у периоду од почетка изотопске етапе 9 (пре 347.000 година) до краја последњег интерглацијала, односно етапе 5е (пре 118.000 година). Оно по чему се препознају је нова техника окресивања ручних клинова помоћу меког [[перкутер]]а од [[кост]]и, [[рог]]а или [[дрво|дрвета]]. Тим начином обраде, добијани су пљоснати бифаси правилних облика (овални, копљасти, троугаони, срцолики).<ref name="а"/> |
||
Трагова овог периода има и у [[Западна Европа|западној]] и [[Јужна Европа|јужној Европи]], у [[Енглеска|Енглеској]] ([[Хоксни]] и [[Свонкум]]), Француској ([[Кањи ла Гарен]], [[Комб Гренал]], [[Лазаре]]), [[Шпанија|Шпанији]] ([[Торалба]], [[Амброна]]), [[Италија|Италији]] ([[Торе ин Пијетра]]), [[Немачка|Немачкој]] ([[Мерклеберг]]). Налазишта ове културе готова да нема у [[Источна Европа|источне Европе]].<ref name="а" |
Трагова овог периода има и у [[Западна Европа|западној]] и [[Јужна Европа|јужној Европи]], у [[Енглеска|Енглеској]] ([[Хоксни]] и [[Свонкум]]), Француској ([[Кањи ла Гарен]], [[Комб Гренал]], [[Лазаре]]), [[Шпанија|Шпанији]] ([[Торалба]], [[Амброна]]), [[Италија|Италији]] ([[Торе ин Пијетра]]), [[Немачка|Немачкој]] ([[Мерклеберг]]). Налазишта ове културе готова да нема у [[Источна Европа|источне Европе]].<ref name="а"/> |
||
На [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] [[бифас]]и се могу наћи на налазиштима [[Пуникве]], [[Доње Пазариште]], [[Кокинопилос]], [[Палеокастрон]], углавном ван стратиграфског контекста.<ref name="а" |
На [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] [[бифас]]и се могу наћи на налазиштима [[Пуникве]], [[Доње Пазариште]], [[Кокинопилос]], [[Палеокастрон]], углавном ван стратиграфског контекста.<ref name="а"/> |
||
У овом периоду примећена је примена [[Лавалуазијенска техника|левалуазијенске технике]] окресивања, а долази и до својеврсне специјализације [[Оруђе с ретушираним преломом|ретушираног оруђа]] (типолошки издиференцирани стругачи, пострушке, сврдла).<ref name="а" |
У овом периоду примећена је примена [[Лавалуазијенска техника|левалуазијенске технике]] окресивања, а долази и до својеврсне специјализације [[Оруђе с ретушираним преломом|ретушираног оруђа]] (типолошки издиференцирани стругачи, пострушке, сврдла).<ref name="а"/> |
||
Почев од последњег интерглацијала (изотопска етапа 5е), као и у раној фази последњег по реду (вирмског) глацијала (етапе 5-{d}- — 5а, закључно са периодом од пре 75.000 година) у ашелској култури појавила се примена средњепалеолитских типова оруђа. Међутим, ашелска традиција се наставила у многим средњепалеолитским културама (нпр. у микокијену и мустеријену са ашелском традицијом), где опстаје за све време њиховог трајања.<ref name="а" |
Почев од последњег интерглацијала (изотопска етапа 5е), као и у раној фази последњег по реду (вирмског) глацијала (етапе 5-{d}- — 5а, закључно са периодом од пре 75.000 година) у ашелској култури појавила се примена средњепалеолитских типова оруђа. Међутим, ашелска традиција се наставила у многим средњепалеолитским културама (нпр. у микокијену и мустеријену са ашелском традицијом), где опстаје за све време њиховог трајања.<ref name="а"/> |
||
==Карактеристике== |
== Карактеристике == |
||
Ашелску културу карактеришу готово све појаве које обележавају старији палеолит. Насељавају се до тада ненастањене речне долине, обале језера, док пећине много ређе. Приметна је употреба [[ватра|ватре]] (најраније у Тера Амати). Подижу се станишта од лаког материјала. Такви типови пронађени су на налазиштима [[Мелка-Кунтуре]], [[Тера Амата]] и [[Лазаре]]. Практикује се и организовани лов на крупну и средњекрупну дивљач. На то нас упућују остаци животиња у локалитетима [[Торалба]] и [[Амброна]] у Шпанији, где су сачуване по свему судећи кости [[слон]]ова, и од бабуна у [[Олоргесаили]] у [[Кенија|Кенији]].<ref name="а" |
Ашелску културу карактеришу готово све појаве које обележавају старији палеолит. Насељавају се до тада ненастањене речне долине, обале језера, док пећине много ређе. Приметна је употреба [[ватра|ватре]] (најраније у Тера Амати). Подижу се станишта од лаког материјала. Такви типови пронађени су на налазиштима [[Мелка-Кунтуре]], [[Тера Амата]] и [[Лазаре]]. Практикује се и организовани лов на крупну и средњекрупну дивљач. На то нас упућују остаци животиња у локалитетима [[Торалба]] и [[Амброна]] у Шпанији, где су сачуване по свему судећи кости [[слон]]ова, и од бабуна у [[Олоргесаили]] у [[Кенија|Кенији]].<ref name="а"/> |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
| ⚫ | |||
*[[ |
* [[Шелска култура]] |
||
| ⚫ | |||
== Извори == |
== Извори == |
||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
==Литература== |
== Литература == |
||
*[[Александрина Цермановић Кузмановић]], [[Драгослав Срејовић]], Јован Ћирилов, Археолошки Лексикон. Праисторија Европе, Африке и Блиског истока, грчка, етрурска и римска цивилизација, Београд, 1997. |
* [[Александрина Цермановић Кузмановић]], [[Драгослав Срејовић]], Јован Ћирилов, Археолошки Лексикон. Праисторија Европе, Африке и Блиског истока, грчка, етрурска и римска цивилизација, Београд, 1997. |
||
*Бранко Гавела, Јован Ковачевић, Растко Васић, Војислав Јовановић, ''Археологија'', Београд 1997. |
* Бранко Гавела, Јован Ковачевић, Растко Васић, Војислав Јовановић, ''Археологија'', Београд 1997. |
||
*Ј. Жујовић, Камено доба, СКЗ, Београд, 1893. |
* Ј. Жујовић, Камено доба, СКЗ, Београд, 1893. |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
| ⚫ | |||
{{Commonscat|Acheulean}} |
{{Commonscat|Acheulean}} |
||
== Спољашње везе == |
|||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Палеолит]] |
[[Категорија:Палеолит]] |
||
Верзија на датум 4. јул 2013. у 05:29
| Камено доба |
|---|
| ↑ пре Homo (Плиоцен) |
| ↓ Енеолит |
Ашелска култура (франц. Acheuléen) је старијепалеолитска култура, коју је 1872. године дефинисао Габријел де Мортије. Припада другом периоду старијег (или доњег) палеолита. Названа је према налазишту Сент Ашел у Француској, где су пронађени бифацијално ручно окресани клинови. Касније ће по њима постати позната, упркос чињеници да је оруђе обликовано на одбицима (назупчано и јамичасто, као и пострушке и шиљци) превлађује на готово свим налазиштима ове културе. Хронолошки се јавља у доњем и средњем плеистоцену, а просторно у разним деловима Европе, Азије и Африке. Њен носилац је Homo erectus.[1][2]
У погледу геолошко-палеонтолошке поделе, ашелска култура припада другој глацијацији квартарног доба названој Миндел, тј. другом међуледеном добу, интерглацијацији Миндел - Рисс. Првом, од четири ледена периода квартарног доба, названом Гинц одговара културни инвентар Прешелске епохе, чији су налази ретки, спорадични и недовољно познати.[2]
Оруђа ове као и шелске епохе називају се камени клинови и камене секире и имају универзалну намену (у исто време су и оружја и оруђа). Облици су им најчешће бадемасти, амигдалоидни, једино је однос између уздужне осовине и ширине чела клина измењен у корист дужине. И облици ашелских оруђа су нешто једноставнији, са мање амбиција да се истакне естетска страна облика, него што је то био случај шелских универзалних клинова.[2]
Налазишта из старијег ашела
Верује се да су најстарије творевине ашелске индустрије оне које су пронађене у лежишту II у кањону Олдувај у Танзанији. Датоване су у време 1,4 до 1,2 милиона година. Поред тога, има их и у лежиштима III и IV. Такође, исти такви артефакти о којима је реч откривени су и у источној, јужној и северној Африци.[1]
Старији ашел је у Европи окарактерисан грубо израђеним ручним клиновима, познат је и под називом прешел или абвилијен. Јавља се почетком средњег плеистоцена (пре 650.000 - 700.000 година). Претходила му је појава најстаријих индустрија облутака и одбитака, на основу којих је и хронолошки одређен. Потврђен је на налазишту Абвил у слојевима са минделском фауном, као и на локалитету Тера Амата, који је датован у време од пре 380.000 година. Старији ашел (пре око 460.000 година) константован је и на локалитету Фонтана Ранучо у Италији.[1]
Налазишта из средњег и млађег ашела
Индустрије средњег и млађег ашела установљене су на Блиском и Средњем истоку, као и у Индији. Настале су у периоду од почетка изотопске етапе 9 (пре 347.000 година) до краја последњег интерглацијала, односно етапе 5е (пре 118.000 година). Оно по чему се препознају је нова техника окресивања ручних клинова помоћу меког перкутера од кости, рога или дрвета. Тим начином обраде, добијани су пљоснати бифаси правилних облика (овални, копљасти, троугаони, срцолики).[1]
Трагова овог периода има и у западној и јужној Европи, у Енглеској (Хоксни и Свонкум), Француској (Кањи ла Гарен, Комб Гренал, Лазаре), Шпанији (Торалба, Амброна), Италији (Торе ин Пијетра), Немачкој (Мерклеберг). Налазишта ове културе готова да нема у источне Европе.[1]
На Балканском полуострву бифаси се могу наћи на налазиштима Пуникве, Доње Пазариште, Кокинопилос, Палеокастрон, углавном ван стратиграфског контекста.[1]
У овом периоду примећена је примена левалуазијенске технике окресивања, а долази и до својеврсне специјализације ретушираног оруђа (типолошки издиференцирани стругачи, пострушке, сврдла).[1]
Почев од последњег интерглацијала (изотопска етапа 5е), као и у раној фази последњег по реду (вирмског) глацијала (етапе 5d — 5а, закључно са периодом од пре 75.000 година) у ашелској култури појавила се примена средњепалеолитских типова оруђа. Међутим, ашелска традиција се наставила у многим средњепалеолитским културама (нпр. у микокијену и мустеријену са ашелском традицијом), где опстаје за све време њиховог трајања.[1]
Карактеристике
Ашелску културу карактеришу готово све појаве које обележавају старији палеолит. Насељавају се до тада ненастањене речне долине, обале језера, док пећине много ређе. Приметна је употреба ватре (најраније у Тера Амати). Подижу се станишта од лаког материјала. Такви типови пронађени су на налазиштима Мелка-Кунтуре, Тера Амата и Лазаре. Практикује се и организовани лов на крупну и средњекрупну дивљач. На то нас упућују остаци животиња у локалитетима Торалба и Амброна у Шпанији, где су сачуване по свему судећи кости слонова, и од бабуна у Олоргесаили у Кенији.[1]
Види још
Извори
Литература
- Александрина Цермановић Кузмановић, Драгослав Срејовић, Јован Ћирилов, Археолошки Лексикон. Праисторија Европе, Африке и Блиског истока, грчка, етрурска и римска цивилизација, Београд, 1997.
- Бранко Гавела, Јован Ковачевић, Растко Васић, Војислав Јовановић, Археологија, Београд 1997.
- Ј. Жујовић, Камено доба, СКЗ, Београд, 1893.
