Култ личности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 5. јул 2013. у 09:37

Култ личности је термин који означава јавно је некритичко наглашавање и обожавање политичке или верске личности као непогрешивог вође.

Култ личности представља врсту идолатрије - обожавање друштва према „великим вођи“.

Облици култова личности су карактеристични за многе диктатуре, али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у фашистичкој Италији Бенита Мусолини, Нацистичкој Немачкој Адолфа Хитлера, као и у комунистичким диктатурама попут Румуније, Совјетског Савеза, Бугарске, Албаније, Југославије и др.

Израз је први пут употребио Никита Хрушчов у извештају на затвореној седници 20. конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза 1956. године, где је велишање Јосифа Висарионовича Стаљина и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као култ личности. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске чистке, масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана.

Све те злоупотребе, великих размера и последица, требале су, уз фалсификате о историјским догађајима и Стаљиновој улози у њима, обезбедити несметано спровођење Стаљинове самовољне власти. Култ личности се дифернцирао као посебан облик аутократске владавине која се заснива на свеприсутној бирократизацији друштвеног и политичког живота.

Карактеристике култа личности

Претерана покорност становништва према вођи
Некритичност према исказима вође
Опасност за живот и здравље дисидената, хапшења, и ликвидације режимских критичара
Претерана присутност слика и слогана на пример у приватним домовима, школама и фирмама, као и у свим медијима
Означавање јавних објеката, школа, улица, тргова, спортских објекта, градова, у складу са вођом (нпр Стаљинград, Титоград, Титов Велес, Трг Маршала Тита ...)
Често апсурдне корелације између особа у разним сферама живота и великог вође.

Примери култова личности

Литература

Lukács, Georg (1962). Reflections on the Cult of Stalin. First published: as “Brief an Alberto Carocci” in the special issues of Nuovi Argomenti, Nos. 57-58, 1962, devoted to the discussion of the Twenty-second Congress of the Communist Party of the Soviet Union; it was subsequently published as “Privatbrief über Stalinismus, Brief an Alberto Carocci” in Forum, Nos. 115-117, 1693; abridged English translation, published 1963;.

Samadoghlu, Vagif (1999). Stalin's Personality Cult - Three Times I Changed My Mind. Azerbaijan International.

Pollard, John (1998). Mussolini's Rivals: The Limits of the Personality Cult in Fascist Italy.

Шаблон:Link FA

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 Облици култова личности су карактеристични за многе [[диктатура|диктатуре]], али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у [[Краљевина Италија|фашистичкој Италији]] [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолини]], [[Трећи рајх|Нацистичкој Немачкој]] [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]], као и у [[Комунизам|комунистичким]] диктатурама попут [[Румунија|Румуније]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], [[Бугарска|Бугарске]], [[Албанија|Албаније]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] и др.
-Израз је први пут употребио [[Никита Хрушчов]] у извештају на затвореној седници 20. конгреса [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] [[1956|1956.]] године, где је велишање [[Јосиф Стаљин|Јосифа Висарионовича Стаљина]] и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као [[култ]] личности. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске [[чистка|чистке]], масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана.
+Израз је први пут употребио [[Никита Хрушчов]] у извештају на затвореној седници 20. конгреса [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] [[1956]]. године, где је велишање [[Јосиф Стаљин|Јосифа Висарионовича Стаљина]] и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као [[култ]] личности. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске [[чистка|чистке]], масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана.
 Све те злоупотребе, великих размера и последица, требале су, уз фалсификате о историјским догађајима и Стаљиновој улози у њима, обезбедити несметано спровођење Стаљинове самовољне власти. Култ личности се дифернцирао као посебан облик [[аутократија|аутократске]] владавине која се заснива на свеприсутној [[бирократија|бирократизацији]] друштвеног и политичког живота.