Архитектонски факултет Универзитета у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 1. јануар 2007. у 09:02

Архитектонски факултет Универзитета у Београду је високообразовна установа смештена у Београду и део је Универзитета у Београду.

Историја

Акт о оснивању Инџинирске школе, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књез Србије Александар Карађорђевић. Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан 19. јуни, односно по новом календару 1. јули, 1846. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији. Законом од 24. септембра 1863. године највиша образовна институција постала је Велика школа са правним, филозофским и техничким факултетом.

1888/1889. године Технички факултет се издваја из опште заједнице Велике школе као посебна целина, а 1897. године добија засебан Архитектонски одсек.

27. фебруара 1905., прерастањем Велике школе у Универзитет у Београду, Технички факултет, са својим архитектонским одсеком, постаје један од пет чланова Универзитета.

Уредбом Владе Народне Републике Србије, 21. јуна 1948., основан је Архитектонски факултет, као један од независних факултета Техничке велике школе, дотадашњег Техничког факултета. Истом уредбом, сви наведени факултети издвојени су из састава Универзитета у Београду. На основу Општег закона о Универзитету, 1954. године, сви факултети Техничке велике школе прикључени су Универзитету у Београду.

Образовни профил

На основним студијама на Архитектонском факултету је јединствен. Основне образовно-научне јединице на Факултету су:

Катедра за архитектонско и урбанистичко пројектовање.
Катедра за урбанизам и просторно планирање.
Катедра за архитектонске конструкције, технологију грађења и еколошки инжењеринг.
Катедра за статику конструкција.
Катедра за историју и теорију архитектуре и уметности.
Катедра за визуелне комуникације.

Управа факултета

Чине је:

Декан Проф. Михаило Тимотијевић, дипл.инж.арх.
Продекан за наставу Доц. мр Марко Савић, дипл.инж.арх.
Продекан за научноистраживачки и стручно-уметнички рад Проф. мр Драгана Базик, дипл.инж.арх.
Продекан за материјално-финансијско пословање Проф. др Љиљана Петрушевски, дипл.мат.

Кадровска структура

Од 1. маја 2003. године је следећа:

21 редовни професор
19 ванредних професора
21 доцента
1 предавача
28 асистената
29 асистената-приправника
5 виших стручних сарадника
11 стручних сарадника

Спољашње везе

Архитектонски факултет

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 ==Историја==
-Акт о оснивању Инџинирске школе, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књез Србије [[Александар Карађорђевић]]. Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан [[19. јуни]], односно по [[грегоријански календар|новом календару]] [[1. јули]], [[1846]]. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији. Законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године највиша образовна институција постала је Велика школа са факултетима правничким, филозофским и техничким.
+Акт о оснивању Инџинирске школе, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књез Србије [[Александар Карађорђевић]]. Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан [[19. јуни]], односно по [[грегоријански календар|новом календару]] [[1. јули]], [[1846]]. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији. Законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године највиша образовна институција постала је [[Велика школа]] са правним, филозофским и техничким факултетом.
+/1889. године Технички факултет се издваја из опште заједнице Велике школе као посебна целина, а [[1897]]. године добија засебан Архитектонски одсек.
+[[27. фебруар]]а [[1905]]., прерастањем Велике школе у Универзитет у Београду, Технички факултет, са својим архитектонским одсеком, постаје један од пет чланова Универзитета.
+Уредбом Владе Народне Републике Србије, [[21. јун]]а [[1948]]., основан је Архитектонски факултет, као један од независних факултета Техничке велике школе, дотадашњег Техничког факултета. Истом уредбом, сви наведени факултети издвојени су из састава Универзитета у Београду. На основу Општег закона о Универзитету, [[1954]]. године, сви факултети Техничке велике школе прикључени су Универзитету у Београду.
 ==Образовни профил==