Петар Цветковић (песник) — разлика између измена

Петар Цветковић
Петар Цветковић
Лични подаци
Датум рођења	1939.
Место рођења	Бабушница, Краљевина Југославија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 7. јул 2013. у 18:43

Петар Цветковић (Бабушница, 1939) је српски песник.

Биографија

Петар Цветковић рођен је 1939. године у Бабушници. Студирао је и дипломирао на групи за југословенске и општу књижевност Филолошког факултета у Београду. Био је сарадник и члан редакције студентског часописа „Видици“, као и листа „Књижевна реч“. Дужи низ година био је заменик главног и одговорног уредника односно главни и одговорни уредник „Књижевних новина“, гласила Удружења књижевника Србије, а потом први од оснивача и главни уредник „Књижевног листа“, данас „Српског књижевног листа“.^[1]

Цветковићев поетички идентитет заснива се како на тематизацији доживљаја свакодневног живота, мотива из природе и животињског света тако и на оживљавању општих и националних културно-историјских тема у стилском проседеу модерне лирске нарације.

Добио је више књижевних награда за поезију: награду БИГЗ-а, награде „Ђура Јакшић“, „Милан Ракић“ „Бранко Миљковић“, посебног признања за врхунски допринос националној култури Србије (2007)^[2] и Жичку хрисовуљу (2013).^[3].

Цветковић је заступљен у свим значајнијим антологијама савременог српског песништва, а његове песме превођене су и на више светских језика.

Књиге

Објавио је књиге песама^[4]:

Позориште (1965)
Песме и бајке (1971)
Вага (1978)
Једнина (1981)
Мала светлост (1982)
Грчка лоза (1989)
Песме (1992)
Грчка лоза, изабране и нове песме (1994)
Песме из аутобуса (1997)
Божићне песме (1998)
Песме из аутобуса I и II (2005)
Песме, изабране и нове (2007)
Капија, изабране и нове песме (2012).

Извори

^ Српски лист: „Уводна реч“, Момчило Селић, приступ 7.7.2013
^ Портал за културу Југоисточне Европе: „Уметници - добитници доживотниих признања“, 12.11.2007, приступ 7.7.2013
^ Народна библиотека Стефан Првовенчани: „Жичка хрисовуља Петру Цветковићу“, 13. јун 2013, приступ 7.7.2013
^ Илијада: „Затварање круга“, Илија Бакић, 9.2009, приступ 7.7.2013

Спољашње везе

[1] Српски лист: „Уводна реч“, Момчило Селић, приступ 7.7.2013

[2] Портал за културу Југоисточне Европе: „Уметници - добитници доживотниих признања“, 12.11.2007, приступ 7.7.2013

[3] Народна библиотека Стефан Првовенчани: „Жичка хрисовуља Петру Цветковићу“, 13. јун 2013, приступ 7.7.2013

[4] Илијада: „Затварање круга“, Илија Бакић, 9.2009, приступ 7.7.2013

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 25: / Ред 25: @@
 == Биографија ==
-Петар Цветковић рођен је 1939. године у [[Бабушница|Бабушници]]. Студирао је и дипломирао на групи за југословенске и општу књижевност [[Филолошки факултет Универзитет у Београду|Филолошког факултета у Београду]]. Био је сарадник и члан редакције студентског часописа „Видици“, као и листа „Књижевна реч“. Дужи низ година био је заменик главног и одговорног уредника односно главни и одговорни уредник „Књижевних новина“, гласила [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]], а потом први од оснивача и главни уредник „Књижевног листа“, данас „Српског књижевног листа“.
+Петар Цветковић рођен је 1939. године у [[Бабушница|Бабушници]]. Студирао је и дипломирао на групи за југословенске и општу књижевност [[Филолошки факултет Универзитет у Београду|Филолошког факултета у Београду]]. Био је сарадник и члан редакције студентског часописа „Видици“, као и листа „Књижевна реч“. Дужи низ година био је заменик главног и одговорног уредника односно главни и одговорни уредник „Књижевних новина“, гласила [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]], а потом први од оснивача и главни уредник „Књижевног листа“, данас „Српског књижевног листа“.<ref>Српски лист: [http://www.srpskilist.net/lepa-knjizevnost/tapkanje-nad-prazninom-tihomira-brajovica „Уводна реч“], Момчило Селић, приступ 7.7.2013</ref>
 Цветковићев поетички идентитет заснива се како на тематизацији доживљаја свакодневног живота, мотива из природе и животињског света тако и на оживљавању општих и националних културно-историјских тема у стилском проседеу модерне лирске нарације.