Гегамске планине — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 40: Ред 40:
</gallery>
</gallery>
</center>
</center>

== Референце ==
{{reflist}}


== Види још ==
== Види још ==
Ред 49: Ред 46:
* [[Аждахак]]
* [[Аждахак]]
* [[Акналич (језеро)]]
* [[Акналич (језеро)]]
== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://www.volcano.si.edu/world/volcano.cfm?vnum=0104-07- -{"Ghegam Ridge".}-] -{Global Volcanism Program, Smithsonian Institution.}-
* [http://www.volcano.si.edu/world/volcano.cfm?vnum=0104-07- -{"Ghegam Ridge".}-] -{Global Volcanism Program, Smithsonian Institution.}-

Верзија на датум 9. јул 2013. у 14:29

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:40_16_30_N_44_45_00_E_type:mountain(511)_region:AR
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Гегамске планине
јерм. Գեղամա լեռնաշղթա
Поглед на Гегамске планине
Географске карактеристике
Највиша тачкаАждахак
Ндм. висина3.597 m
Димензије
Дужина70 km
Географија
Државе Јерменија
ПокрајинеКотајк
Гехаркуник
РегијеЈерменска висораван
Геологија
Старост стенаплеистоцен, холоцен
Врста планиневулканско поље

Гегамске планине (јерм. Գեղամա լեռնաշղթա) или скраћено Гегам је планинска висораван вулканског порекла, смештена у источном делу Јерменске висоравни, на граници између јерменских марзова Котајк и Гехаркуник. Дужина ланца који се протеже од севера ка југу је 70 км, а просечна ширина око 48 км. Планине су састављене од излива лаве плеистоценске и холоценске старости.

Планина представља развође које раздваја језеро Севан на истоку и притоке Аракса и Храздана са севера.

Просечна надморска висина целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа Аждахак у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро Акна типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх Спитакасар на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.[1]

Раније је ово планинско подручје било познато под именом Ахманган[2] а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама.

Доказ најранијих људских насеља на овом подручју су бројни петроглифи пронађени на стенама на надморској висини измђе 2.600 и 3.200 метара. На тим праисторијским сликама углавном доминирају мотиви везани за свакодневне људске активности, попут лова, битки или плесова, а бројни су и симболи који представљају разна божанства, митолошке појаве али и небеска тела.[3]

Живи свет је представљен са преко 250 врста птица или око 70% целог птичијег фонда Јерменије.

Југоисточни обронци Гегама обухватају подручје у јерменској историји познате Хосровске шуме која је по легенди најстарија вештачки створена шума на свету. Засађена је у 4. веку по наредби краља Хосрова Котака.

Види још

Референце

Спољашње везе