Сава Косановић (политичар) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 20: Ред 20:
| функција 1 = Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије
| функција 1 = Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије
| претходник 1 = [[Владета Милићевић]]
| претходник 1 = [[Владета Милићевић]]
| наследник 1 = [[Влада Зечевић|Владо Зечевић]]
| наследник 1 = [[Влада Зечевић]]
| почетак функције 1 = 8. јул 1944
| почетак функције 1 = 8. јул 1944
| крај функције 1 = 7. март 1945.
| крај функције 1 = 7. март 1945.
}}
}}
'''Сава Косановић''' ([[Плашки]], [[29. мај]] [[1894]] – [[Београд]], [[14. септембар]] [[1956]]) је био српски политичар, дипломата и публициста.
'''Сава Косановић''' ([[Плашки]], [[29. мај]] [[1894]] – [[Београд]], [[14. септембар]] [[1956]]) је био српски и југословенски политичар, дипломата и публициста.


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је у Плашком, као син Николе и [[Марица Косановић|Марице Косановић]], најмлађе сестре [[Никола Тесла|Николе Тесле]]. Гимназију је завршио у [[Ријека (град)|Ријеци]], а студије права у [[Будимпешта|Будимпешти]].
Рођен је у [[Плашки|Плашком]], као син Николе и [[Марица Косановић|Марице Косановић]], најмлађе сестре [[Никола Тесла|Николе Тесле]]. Гимназију је завршио у [[Ријека (град)|Ријеци]], а студије права у [[Будимпешта|Будимпешти]].


Постао је 1926. генерални секретар Самосталне демократске странке [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]], а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године.
Постао је 1926. генерални секретар [[Самостална демократска странка|Самосталне демократске странке]] [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]], а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године.


Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измeђ два рата.Имао је храбрости да, као народни посланик 1928.године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926 - 28) а касније у часопису"Нова реч" (1937 - 1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и шестојануарске диктатуре.
Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измeђ два рата. Имао је храбрости да, као народни посланик 1928.године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926-28) а касније у часопису "Нова реч" (1937-1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]]. Иако је по [[Закон о заштити државе|Закону о заштити државе]] био осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократске коалиције]], залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима. За време [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићеве]] владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора. Уочи приступању владе Цветковић-Мачековог [[Тројни пакт|Тројном пакту]] са [[Хитлер]]овом [[Нацистичка Немачка|Немачком]] и [[Мусолини]]јевом [[Краљевина Италија|Италија]] (март 1941. године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против [[фашизам|фашизма]].
Иако је по Закону о заштити државе био је осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру Сељачко-демократске коалиције, залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима.Уочи Цветковић - Мачековог пакта са Хитлером (март 1941.године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против фашизма.

За време Стојадиновићеве владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора.


=== Други светски рат ===
=== Други светски рат ===
Ушао је 27. марта 1941. у владу [[Душан Симовић|Душана Симовића]] као министар снабдевања.
После [[војни пуч од 27. марта 1941.|пуча]] 27. марта 1941. у владу [[Душан Симовић|Душана Симовића]] као министар снабдевања.


Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]], а са избегличком владом зато што је је стајала иза Драже Михајловића и четничке издаје. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД,најпре као члан владе а касније о опозицији према емигрантским владама.Определивши се за Народно-ослободилачки покрет, активно се ангажује за помоћ НОП, нарочито у САД.
Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]], а са избегличком владом зато што је стајала иза [[JVuO|четничког]] покрета [[Драгољуб Михаиловиж|Драгољуба Михаиловића]]. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у [[САД]], најпре као члан владе, а касније о опозицији према емигрантским владама. Определивши се за Народноослободилачки покрет, активно се ангажoвао за помоћ НОП, нарочито у САД.


Током јула 1944. године постао је министар у [[Иван Шубашић|Шубашићевој]] влади и прешао на ослобођени [[Вис (острво)|Вис]]. Од марта 1945. био је министар информација у влади [[Јосип Броз Тито|Јосипа броза Тита]]. Постављен је 1946. године за амбасадора у САД, а потом у [[Мексико|Мексику]]. По повратку у земљу 1949. године поново је био члан владе, а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на [[Париска мировна конференција|Париској мировној конференцији]] 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању [[УН|Уједињених нација]] у [[Њујорк]]у. Његовом заслугом је сва лична заоставштина [[Никола Тесла|Николе Тесле]] сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран [[Музеј Николе Тесле]].
Током јула 1944.године постао је министар у Шубашићевој влади и прешао на ослобођени Вис.Од марта 1945.био је министар информација у влади Јосипа броза Тита.
Постављен је 1946.године за амбасадора у САД, а потом у Мексику.По повратку у земљу 1949.године поново је био члан владе а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа.
Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на Конференцији мира у Паризу 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању Уједињених нација у Њујорку.
Његовом заслугом је сва лична заоставштина [[Никола Тесла|Николе Тесле]] сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран [[Музеј Николе Тесле]].


Умро је у Београду 14. септембра 1956. и сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]
Умро је у Београду 14. септембра 1956. и сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]

Верзија на датум 16. јул 2013. у 14:16

Сава Косановић
Лични подаци
Датум рођења29. мај 1894.
Место рођењаПлашки, Аустроугарска монархија
Датум смрти14. септембар 1956.
Место смртиБеоград, ФНР Југославија
Политичка каријера
Политичка
странка
Самостална демократска странка
Комунистичка партија Југославије
Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије
8. јул 1944 — 7. март 1945.
ПретходникВладета Милићевић
НаследникВлада Зечевић

Сава Косановић (Плашки, 29. мај 1894Београд, 14. септембар 1956) је био српски и југословенски политичар, дипломата и публициста.

Биографија

Рођен је у Плашком, као син Николе и Марице Косановић, најмлађе сестре Николе Тесле. Гимназију је завршио у Ријеци, а студије права у Будимпешти.

Постао је 1926. генерални секретар Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића, а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године.

Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измeђ два рата. Имао је храбрости да, као народни посланик 1928.године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926-28) а касније у часопису "Нова реч" (1937-1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и шестојануарске диктатуре. Иако је по Закону о заштити државе био осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру Сељачко-демократске коалиције, залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима. За време Стојадиновићеве владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора. Уочи приступању владе Цветковић-Мачековог Тројном пакту са Хитлеровом Немачком и Мусолинијевом Италија (март 1941. године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против фашизма.

Други светски рат

После пуча 27. марта 1941. у владу Душана Симовића као министар снабдевања.

Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали партизане, а са избегличком владом зато што је стајала иза четничког покрета Драгољуба Михаиловића. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД, најпре као члан владе, а касније о опозицији према емигрантским владама. Определивши се за Народноослободилачки покрет, активно се ангажoвао за помоћ НОП, нарочито у САД.

Током јула 1944. године постао је министар у Шубашићевој влади и прешао на ослобођени Вис. Од марта 1945. био је министар информација у влади Јосипа броза Тита. Постављен је 1946. године за амбасадора у САД, а потом у Мексику. По повратку у земљу 1949. године поново је био члан владе, а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на Париској мировној конференцији 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању Уједињених нација у Њујорку. Његовом заслугом је сва лична заоставштина Николе Тесле сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран Музеј Николе Тесле.

Умро је у Београду 14. септембра 1956. и сахрањен на Новом гробљу

Литература

Спољашње везе