Сава Косановић (политичар) — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
| функција 1 = Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије |
| функција 1 = Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије |
||
| претходник 1 = [[Владета Милићевић]] |
| претходник 1 = [[Владета Милићевић]] |
||
| наследник 1 = [[Влада |
| наследник 1 = [[Влада Зечевић]] |
||
| почетак функције 1 = 8. јул 1944 |
| почетак функције 1 = 8. јул 1944 |
||
| крај функције 1 = 7. март 1945. |
| крај функције 1 = 7. март 1945. |
||
}} |
}} |
||
'''Сава Косановић''' ([[Плашки]], [[29. мај]] [[1894]] – [[Београд]], [[14. септембар]] [[1956]]) је био српски политичар, дипломата и публициста. |
'''Сава Косановић''' ([[Плашки]], [[29. мај]] [[1894]] – [[Београд]], [[14. септембар]] [[1956]]) је био српски и југословенски политичар, дипломата и публициста. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је у Плашком, као син Николе и [[Марица Косановић|Марице Косановић]], најмлађе сестре [[Никола Тесла|Николе Тесле]]. Гимназију је завршио у [[Ријека (град)|Ријеци]], а студије права у [[Будимпешта|Будимпешти]]. |
Рођен је у [[Плашки|Плашком]], као син Николе и [[Марица Косановић|Марице Косановић]], најмлађе сестре [[Никола Тесла|Николе Тесле]]. Гимназију је завршио у [[Ријека (град)|Ријеци]], а студије права у [[Будимпешта|Будимпешти]]. |
||
Постао је 1926. генерални секретар Самосталне демократске странке [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]], а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године. |
Постао је 1926. генерални секретар [[Самостална демократска странка|Самосталне демократске странке]] [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]], а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године. |
||
Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измeђ два рата.Имао је храбрости да, као народни посланик 1928.године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926 |
Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измeђ два рата. Имао је храбрости да, као народни посланик 1928.године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926-28) а касније у часопису "Нова реч" (1937-1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]]. Иако је по [[Закон о заштити државе|Закону о заштити државе]] био осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократске коалиције]], залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима. За време [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићеве]] владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора. Уочи приступању владе Цветковић-Мачековог [[Тројни пакт|Тројном пакту]] са [[Хитлер]]овом [[Нацистичка Немачка|Немачком]] и [[Мусолини]]јевом [[Краљевина Италија|Италија]] (март 1941. године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против [[фашизам|фашизма]]. |
||
Иако је по Закону о заштити државе био је осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру Сељачко-демократске коалиције, залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима.Уочи Цветковић - Мачековог пакта са Хитлером (март 1941.године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против фашизма. |
|||
За време Стојадиновићеве владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора. |
|||
=== Други светски рат === |
=== Други светски рат === |
||
После [[војни пуч од 27. марта 1941.|пуча]] 27. марта 1941. у владу [[Душан Симовић|Душана Симовића]] као министар снабдевања. |
|||
Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]], а са избегличком владом зато што |
Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]], а са избегличком владом зато што је стајала иза [[JVuO|четничког]] покрета [[Драгољуб Михаиловиж|Драгољуба Михаиловића]]. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у [[САД]], најпре као члан владе, а касније о опозицији према емигрантским владама. Определивши се за Народноослободилачки покрет, активно се ангажoвао за помоћ НОП, нарочито у САД. |
||
Током јула 1944. године постао је министар у [[Иван Шубашић|Шубашићевој]] влади и прешао на ослобођени [[Вис (острво)|Вис]]. Од марта 1945. био је министар информација у влади [[Јосип Броз Тито|Јосипа броза Тита]]. Постављен је 1946. године за амбасадора у САД, а потом у [[Мексико|Мексику]]. По повратку у земљу 1949. године поново је био члан владе, а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на [[Париска мировна конференција|Париској мировној конференцији]] 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању [[УН|Уједињених нација]] у [[Њујорк]]у. Његовом заслугом је сва лична заоставштина [[Никола Тесла|Николе Тесле]] сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран [[Музеј Николе Тесле]]. |
|||
Током јула 1944.године постао је министар у Шубашићевој влади и прешао на ослобођени Вис.Од марта 1945.био је министар информација у влади Јосипа броза Тита. |
|||
Постављен је 1946.године за амбасадора у САД, а потом у Мексику.По повратку у земљу 1949.године поново је био члан владе а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа. |
|||
Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на Конференцији мира у Паризу 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању Уједињених нација у Њујорку. |
|||
Његовом заслугом је сва лична заоставштина [[Никола Тесла|Николе Тесле]] сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран [[Музеј Николе Тесле]]. |
|||
Умро је у Београду 14. септембра 1956. и сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] |
Умро је у Београду 14. септембра 1956. и сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] |
Верзија на датум 16. јул 2013. у 14:16
Сава Косановић | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 29. мај 1894. | ||||||||||||
Место рођења | Плашки, Аустроугарска монархија | ||||||||||||
Датум смрти | 14. септембар 1956. | ||||||||||||
Место смрти | Београд, ФНР Југославија | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Самостална демократска странка Комунистичка партија Југославије | ||||||||||||
|
Сава Косановић (Плашки, 29. мај 1894 – Београд, 14. септембар 1956) је био српски и југословенски политичар, дипломата и публициста.
Биографија
Рођен је у Плашком, као син Николе и Марице Косановић, најмлађе сестре Николе Тесле. Гимназију је завршио у Ријеци, а студије права у Будимпешти.
Постао је 1926. генерални секретар Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића, а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године.
Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измeђ два рата. Имао је храбрости да, као народни посланик 1928.године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926-28) а касније у часопису "Нова реч" (1937-1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и шестојануарске диктатуре. Иако је по Закону о заштити државе био осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру Сељачко-демократске коалиције, залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима. За време Стојадиновићеве владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора. Уочи приступању владе Цветковић-Мачековог Тројном пакту са Хитлеровом Немачком и Мусолинијевом Италија (март 1941. године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против фашизма.
Други светски рат
После пуча 27. марта 1941. у владу Душана Симовића као министар снабдевања.
Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали партизане, а са избегличком владом зато што је стајала иза четничког покрета Драгољуба Михаиловића. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД, најпре као члан владе, а касније о опозицији према емигрантским владама. Определивши се за Народноослободилачки покрет, активно се ангажoвао за помоћ НОП, нарочито у САД.
Током јула 1944. године постао је министар у Шубашићевој влади и прешао на ослобођени Вис. Од марта 1945. био је министар информација у влади Јосипа броза Тита. Постављен је 1946. године за амбасадора у САД, а потом у Мексику. По повратку у земљу 1949. године поново је био члан владе, а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на Париској мировној конференцији 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању Уједињених нација у Њујорку. Његовом заслугом је сва лична заоставштина Николе Тесле сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран Музеј Николе Тесле.
Умро је у Београду 14. септембра 1956. и сахрањен на Новом гробљу