Статика флуида — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q177807
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
'''Статика флуида''' се бави флуидима у стању мировања и део је [[Механика флуида|Механике флуида]]. [[Флуид]] је у стању мировања ако постоји координатни систем у којем је брзина [[флуидни делић|флуидних делића]] у свакој тачки флуида једнака нули.[/br]
'''Статика флуида''' се бави флуидима у стању мировања и део је [[Механика флуида|Механике флуида]]. [[Флуид]] је у стању мировања ако постоји координатни систем у којем је брзина [[флуидни делић|флуидних делића]] у свакој тачки флуида једнака нули.[/br]
Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:
Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:
* [[Смицајни напон | Смицајни (тангенцијални) напони]], односно [[трење]] се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише [[сила трења | силу трења]], у неким случајевима струјања флуида се [[сила трења | силе трења]] могу занемарити у односу на [[инерцијалне силе | инерцијалне силе]], тако да се у тим случајевима може говорити о моделу [[невискозни флуид | невискозног флуида]] ([[невискозни флуид | савршени флуид]]).
* [[Смицајни напон|Смицајни (тангенцијални) напони]], односно [[трење]] се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише [[сила трења|силу трења]], у неким случајевима струјања флуида се [[сила трења|силе трења]] могу занемарити у односу на [[инерцијалне силе]], тако да се у тим случајевима може говорити о моделу [[невискозни флуид|невискозног флуида]] ( [[невискозни флуид|савршени флуид]]).
* Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује ''искључиво у правцу нормале на [[површ]]''. Како се [[нормални напон | напони истезања]] не могу јавити у флуиду, остаје да се [[нормални напон]]и своде на [[притисак]].[/br]
* Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује ''искључиво у правцу нормале на [[површ]]''. Како се [[нормални напон|напони истезања]] не могу јавити у флуиду, остаје да се [[нормални напон]]и своде на [[притисак]].[/br]
У статици флуида важе два основна закона :
У статици флуида важе два основна закона :
# Сума [[сила]] на сваки део флуида једнака је нули
# Сума [[сила]] на сваки део флуида једнака је нули
# Сума [[Момент силе|момената]] на сваки део флуида једнака је нули
# Сума [[Момент силе|момената]] на сваки део флуида једнака је нули


Основна једначина статике флуида је [[Леонард Ојлер | Ојлерова]] једначина:
Основна једначина статике флуида је [[Леонард Ојлер|Ојлерова]] једначина:
<center><math>\rho \vec f=gradp</math></center>
<center><math>\rho \vec f=gradp</math></center>


Где је :
Где је :
*-{ρ}- - густина флуида (густина масе)[kg/m<sup>3</sup>],
* -{ρ}- - густина флуида (густина масе)[kg/m<sup>3</sup>],
*<math>\vec f</math> - густина масене силе тј. масена сила по јединици масе [N/m<sup>3</sup>],
* <math>\vec f</math> - густина масене силе тј. масена сила по јединици масе [N/m<sup>3</sup>],
*<math>gradp=\bigtriangledown p=\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{x}}\vec i+\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{y}}\vec j+\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{z}}\vec k</math> - [[градијент]] притиска,при чему је <math>\bigtriangledown</math> векторски оператор [[набла]].
* <math>gradp=\bigtriangledown p=\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{x}}\vec i+\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{y}}\vec j+\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{z}}\vec k</math> - [[градијент]] притиска,при чему је <math>\bigtriangledown</math> векторски оператор [[набла]].




Задатак статике флуида састоји се у томе да се из Ојлерове једначине статике флуида уз познату густину масене силе и познату [[густину]] флуида (густина масе) израчуна расподела притиска. [[Леонард Ојлер|Ојлер]]ова једначина изражава следећу законитост: у мирујућем флуиду највећа промена притиска (-{'''grad p'''}-) је у смеру масене силе <math>\vec f</math>. Градијент притиска је вектор нормалан на '''изобарску''' површ. Изобарске површи су површи једнаког притиска.
Задатак статике флуида састоји се у томе да се из Ојлерове једначине статике флуида уз познату густину масене силе и познату [[густину]] флуида (густина масе) израчуна расподела притиска. [[Леонард Ојлер|Ојлер]]ова једначина изражава следећу законитост: у мирујућем флуиду највећа промена притиска ('''-{grad p}-''') је у смеру масене силе <math>\vec f</math>. Градијент притиска је вектор нормалан на '''изобарску''' површ. Изобарске површи су површи једнаког притиска.
==О облику површина p=const==
==О облику површина p=const==
Из Ојлерове једначине у векторском облику произилази следеће:
Из Ојлерове једначине у векторском облику произилази следеће:
Скаларно поље притисака се формира тако да површи константног притиска (изобарске површи) у свакој тачки за нормалу имају задато поље масених сила <math>\vec f(\vec r)</math>. Вектори <math>\bigtriangledown p</math> и <math>\vec f(\vec r)</math> су међусобно колинерани вектори.
Скаларно поље притисака се формира тако да површи константног притиска (изобарске површи) у свакој тачки за нормалу имају задато поље масених сила <math>\vec f(\vec r)</math>. Вектори <math>\bigtriangledown p</math> и <math>\vec f(\vec r)</math> су међусобно колинерани вектори.
[[Слика:Izobarske_povr%C5%A1i.png|мини|центар|alt=Изобарске површи.| Колинеарност вектора масених сила и градијента притиска.]] Да ли ће изобарске површи бити криве или равне зависи од природе (карактера) масених сила. Ако је поље сила хомогено (<math>\vec f\ne\vec f(\vec r)\to\vec f=const.</math>), површи морају бити равне. За случај нехомогеног поља масених сила изобарске површи су криве површи.
[[Датотека:Izobarske_povr%C5%A1i.png|мини|центар|alt=Изобарске површи.| Колинеарност вектора масених сила и градијента притиска.]] Да ли ће изобарске површи бити криве или равне зависи од природе (карактера) масених сила. Ако је поље сила хомогено (<math>\vec f\ne\vec f(\vec r)\to\vec f=const.</math>), површи морају бити равне. За случај нехомогеног поља масених сила изобарске површи су криве површи.
==Стање напона==
== Стање напона ==
<math>\vec p_n=-p\vec n</math>, где је: <math>\vec p_n</math> - вектор напона у произвољној тачки струјног простора
<math>\vec p_n=-p\vec n</math>, где је: <math>\vec p_n</math> - вектор напона у произвољној тачки струјног простора


Ред 37: Ред 37:
* {{ cite book | author=Falkovich Gregory | year=2011 | title=Fluid Mechanics (A short course for physicists) | publisher=Cambridge University Press | isbn=978-1-107-00575-4 }}
* {{ cite book | author=Falkovich Gregory | year=2011 | title=Fluid Mechanics (A short course for physicists) | publisher=Cambridge University Press | isbn=978-1-107-00575-4 }}
* {{ cite book | author=Kundu Pijush K., Cohen Ira M. | last1= | year=2008 | title=Fluid Mechanics | edition=4th revised | publisher=Academic Press | isbn=978-0-123-73735-9 }}
* {{ cite book | author=Kundu Pijush K., Cohen Ira M. | last1= | year=2008 | title=Fluid Mechanics | edition=4th revised | publisher=Academic Press | isbn=978-0-123-73735-9 }}
*{{Cite book | author = Currie I. G. | title = Fundamental Mechanics of Fluids | publisher = McGraw-Hill, Inc. | year = 1974 | isbn = 0070150001 }}
* {{Cite book | author = Currie I. G. | title = Fundamental Mechanics of Fluids | publisher = McGraw-Hill, Inc. | year = 1974 | isbn = 0070150001 }}
* {{ cite book | author=Massey B., Ward-Smith J. | year=2005 | title=Mechanics of Fluids | edition=8th | publisher=Taylor & Francis | isbn=978-0-415-36206-1 }}
* {{ cite book | author=Massey B., Ward-Smith J. | year=2005 | title=Mechanics of Fluids | edition=8th | publisher=Taylor & Francis | isbn=978-0-415-36206-1 }}
* {{ cite book | author=White Frank M. | year=2003 | title=Fluid Mechanics | publisher=McGraw&ndash;Hill | isbn=0072402172 }}
* {{ cite book | author=White Frank M. | year=2003 | title=Fluid Mechanics | publisher=McGraw&ndash;Hill | isbn=0072402172 }}

Верзија на датум 16. јул 2013. у 16:05

Статика флуида се бави флуидима у стању мировања и део је Механике флуида. Флуид је у стању мировања ако постоји координатни систем у којем је брзина флуидних делића у свакој тачки флуида једнака нули.[/br] Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова вискозност не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:

У статици флуида важе два основна закона :

  1. Сума сила на сваки део флуида једнака је нули
  2. Сума момената на сваки део флуида једнака је нули

Основна једначина статике флуида је Ојлерова једначина:

Где је :

  • ρ - густина флуида (густина масе)[kg/m3],
  • - густина масене силе тј. масена сила по јединици масе [N/m3],
  • - градијент притиска,при чему је векторски оператор набла.


Задатак статике флуида састоји се у томе да се из Ојлерове једначине статике флуида уз познату густину масене силе и познату густину флуида (густина масе) израчуна расподела притиска. Ојлерова једначина изражава следећу законитост: у мирујућем флуиду највећа промена притиска (grad p) је у смеру масене силе . Градијент притиска је вектор нормалан на изобарску површ. Изобарске површи су површи једнаког притиска.

О облику површина p=const

Из Ојлерове једначине у векторском облику произилази следеће: Скаларно поље притисака се формира тако да површи константног притиска (изобарске површи) у свакој тачки за нормалу имају задато поље масених сила . Вектори и су међусобно колинерани вектори.

Изобарске површи.
Колинеарност вектора масених сила и градијента притиска.

Да ли ће изобарске површи бити криве или равне зависи од природе (карактера) масених сила. Ако је поље сила хомогено (), површи морају бити равне. За случај нехомогеног поља масених сила изобарске површи су криве површи.

Стање напона

, где је: - вектор напона у произвољној тачки струјног простора

  • У флуиду који мирује не постоји трење.
  • Притисак p при мировању флуида се означава као статички притисак.
  • Стање напона дефинисано је скаларним пољем притиска . Притисак је скалар.

Литература

  • Виктор Саљников (1998). Статика и кинематика флуида. Машински факултет у Београду. ISBN 86-395-0183-1.
  • Скрипте са предавања из Механике флуида на Машинском факултету у Београду, 2000/2001
  • Мирослав Бенишек, Светислав Чантрак, Милош Павловић, Цветко Црнојевић, Предраг Марјановић (2005). Механика флуида - Теорија и пракса. Машински факултет у Београду. ISBN 86-7083-531-2.
  • George K. Batchelor (1967). An Introduction to Fluid Dynamics. Cambridge University Press. ISBN 0521663962. 
  • Falkovich Gregory (2011). Fluid Mechanics (A short course for physicists). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-00575-4. 
  • Kundu Pijush K., Cohen Ira M. (2008). Fluid Mechanics (4th revised изд.). Academic Press. ISBN 978-0-123-73735-9. 
  • Currie I. G. (1974). Fundamental Mechanics of Fluids. McGraw-Hill, Inc. ISBN 0070150001. 
  • Massey B., Ward-Smith J. (2005). Mechanics of Fluids (8th изд.). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-36206-1. 
  • White Frank M. (2003). Fluid Mechanics. McGraw–Hill. ISBN 0072402172.