Википедија:Списак послова

Овде треба установити шта све треба још урадити. Има пуно текстова које не би требало брисати, али би их требало средити, прилагодити, померити. Да се не бисмо довикивали преко личних страна, најбоље би било да све то овде стоји.

Идеја је да на овом месту стоји укратко опис рада и веза према страници за разговор о датом проблему. Иначе би ова страна убрзо нарасла до великих размера. И иначе ће нарасти у одређеном тренутку, па ћемо је морати на неки начин поделити.

Рад у току

• На овом месту треба да се налазе послови који су у току. Оног тренутка када рад завршите, пребаците текст у "Урађено".

Календари

• Рад на календарима је у току. Разговор о њима је померен на: (1) о годишњем (вековном, миленијском итд.) календару Разговор:Годишњи календар, док прича о дневном календару треба бити започета на страници Разговор:Дневни календар. Кога занима ова тематика, нека се укључи у рад. --Милош 09:41, 30 Авг 2004 (CEST)

Предлози за рад

• На овом месту треба да се налазе предлози за рад. Оног тренутка када одређени рад започнете, предлоге пребаците у део "Рад у току".

Проблеми

На овом месту треба да се налазе проблеми на које наилазимо у раду и које треба заједнички решити. Пошто се реше, пребаците их у део "Решени проблеми". Било би добро да стављате заглавље три (три пута знак једнако, "===") за сваки нови проблем и да проблеме пишете испод овог текста.

Писање имена у одредницама

• Кад пишемо чланак о некој личности, обично као наслов ставимо име па презиме. Тако је природније, али ипак у већини енциклопедија пише прво презиме па име. Ово може да отежа претрагу, па као решење предлажем да наставимо овако, али да направимо и по једну редирект страницу; пример: чланак - "Иво Андрић", скретница - "Андрић Иво". Реците своје мишљење по овом питању. Обрадовић Горан
  • Добра идеја. Мислим да ће то побољшати организацију и претрагу, јер је најбитније да се чланци не дуплирају тј. да не постоје и "Иво Андрић" и "Андрић Иво" са различитим садржајем. За премештање стране су потребна администраторска права, али за прављење простих редирекција постоји мали трик. Ево овако, направиш нову страницу нпр. Кристи Агата и онда за њен садржај укуцаш (дословце) #REDIRECT [[Агата Кристи]]. Резлутат овога ће бити да је страница Кристи Агата директно води (тј. линк) на страницу Агата Кристи. За то чак не требају ни администраторска прева, чак не мораш бити ни пријављен. То сам лично испробао јер сам малопре направио страницу Андрић Иво на описани начин. --Djordjes 12:32, 7 Сеп 2004 (CEST)
    • Везано за имена: Правилно је писати "Иво Андрић" или "Андрић, Иво" (значи, мора запета после презимена). Енциклопедије обично имају овај други облик због лакше претраге. Ипак, ми имамо софтверску претрагу, па је сасвим прихватљиво оставити "Иво Андрић". Што се тиче дуплирања, то се може решити или редирекцијама (Михаило Обреновић треба да има редирекцију са кнез Михаило; Милан Обреновић са краљ Милан; Стефан Урош (не знам који) Милутин са краљ Милутин итд.) Наравно, увек треба гледати у списак страна и исправљати их. Код Његоша треба ставити групну страну, од којих би једна рекла да је то краће име за Петра II Петровића Његоша итд. (Дакле, мало сам допунио оно што је Ђорђе и рекао.) --Милош 12:58, 7 Сеп 2004 (CEST)
• Када још мало боље размислим ми стварно не добијамо нешто тиме што ћемо додати линк "Андрић, Иво" јер ће софтверска претрага увек наћи и ако пише "Иво Андрић". Међутим, гледајући како се ради на другим Википедијама (нпр. bs) видео сам да они имају по бар 4 пречице за сваки биографски текст: име презиме, презиме име, па све то пута два: са нашим словима и без наших слова (ш,ч,ћ,ђ,ж). Код нас је довољно да осим главног чланка постоји и овај "презиме, име" линк. Мада и ако нема, не треба се сада око тога много оптерећивати. Око имена владара из династије Немањића, Обреновића и Карађорђевића треба такође ускладити терминологију. Мислим да је много кориснији предлог који је везан са представљањем текстова и на латиници. Ја сам својевремено мислио да би у заглављу сваког текста требало поставити и његов наслов написан на латиници, онда ми је то изгледало половично и недоречено па сам размишљао како би Википедија функционисала упоредо и на ћирилици и на латиници, па сам схватио да и то није могуће због много фактора (људског пре свега, и зато што је ово Вики). И сада се стварно као спасоносно решење види то да имамо странице насловљене и на латиници које су само линк (пречица, редирекција) до оних на ћирилици. Тако да мој коначни став јесте да је корисније (због претраживача) да имамо пречицу Ivo Andrić него Андрић, Иво. А могли бисмо онда и Ivo Andric, па још онда све три написане у форми "презиме, име" па да будемо још бољи од Босанаца! :) --Djordjes 16:26, 7 Сеп 2004 (CEST)

Ћирилица и латиница

• Знам да ти се ово неће свидети, али сам свакако то морао једном рећи. А ионако изгледа да од администратора још само тебе и мене држи воља за радом овде... (Мада видим да се у последње време одређени број људи пријавио и ради интензивно на Википедији, што је врло лепо.) Што се латинице тиче, имам тумачење од стране руководства Википедије по ком гласање говори да треба унети латиничке стране у смислу да латиницу жели значајна мањина и да се неувођење латинице може сматрати тиранијом већине. (Можеш погледати и целокупно стабло размене електронске поште тим поводом). Да, прикључи се на листу обавезно. Успут, пошаљи ми још једном електронску поруку (нисам сигуран која је твоја адреса) да ти дам позивницу за налог на Google-овој пошти која даје 1 GB простора. (Па ћеш ти моћи после да раздељујеш позивнице даље.) --Милош 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)
• Е, сад и пре свега: уопште ми се не жури са увођењем латинице зато што је то поприличан посао ако то треба да радимо ваљано. Пре свега, свако ко хоће писати текст латиницом или ћирилицом а да притом користи неки други језик који се пише ћирилицом за цитате или литературу и сл. -- мора то чинити на посебан начин. А за то треба написати упутство, ставити га на добро место итд. Преко тога, алгоритам уноса страна пошто се преслове на латиницу није једноставан и мораћу да мењам код pywikipediabot-а не бих ли га прилагодио нашим потребама... А онда на све то и потреба да имамо латиничку одредницу без наших слова (која би морала бити заштићена да неко не би брљао по странама које су неупотребљиве за пресловљавање). --Милош 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)
• Па сада и да кажем шта ме је скоро нагнало да интензивније размишљам о овоме, чак и да оставим по страни ма који општи разлог типа: и латиница је део српске културе... Прво и најмање значајно, имаћемо три пута више страна. То нас лако ускоро може увести међу првих десет Википедија, а сличан пример је кинеска Википедија која има напоредо стране на традиционалном и једноставном кинеском. Е, сад долазе озбиљнији разлози који се управо тичу индексираности: Када Пројекат Растко буде укинуо своје латиничке стране (а и Никола и Страхиња су говорили са позиција на којима је Растко), онда ћемо моћи да покрећемо неку филозофску тему везану за (не)употребу латинице. До тада ствар је јасна: латиничке стране доносе значајно већи и функционалнији степен индексираности. Чак и себе врло често хватам како на Google-ту или гдегод другде тражим неки појам на српском чак и без наших латиничких слова и чудим се како ми у одређеном случају не иде (узмимо, кад тражим имена улица на Плану плус или неки број телефона на Телекому). Значи, људи очекују да на неку претрагу (узмимо, претрага по термину "књижевник" која ће моћи да се нађе унутар имена скоро сваког нашег писца) добију одређени број одговора. У случају неког општег појма, а како ти предлажеш, српска Википедија ће дати само општи појам и ништа више. За то време ће сајтови са латиничким странама дати много већи број погодака. И, још једна ствар која се не сме занемарити: пре неки дан сам разговарао са једним пријатељем који живи ван Србије а који ми је рекао да је на Западу ретка појава да неко ко није са ових простора себи инсталира ћирилицу. То доноси неком ко оде да сурфа по неком интернет-кафеу то да му је српска Википедија неупотребљива. А то нам, свакако, није циљ. --Милош 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)
• У сваком случају, ствари нису једноставне и захтевају смислен и пажљив рад. Ајд, па реци шта ти мислиш о свему овом. --Милош 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)
  • Добро би било да ћирилица остане прво писмо и да се само на њој мењају и пишу странице на српској Википедији. Видео сам да твој предлог да се постави још један домен (sp) за латиницу није успео да прође, не знам како су решили проблем са кинеским (традиционални и савремени) и са енглеским (обичан и симпл). Ако они мисле да је могуће направити систем тако да се мењају само странице на ћирилици које се даље аутоматски преводе у латиницу и "симпл" латиницу онда треба размислити о томе како да се изведе. Можда ово и јесте добро решење јер би тиме ћирилица сачувала своје првенство, а били би задовољни и они који на свом рачунару не могу да читају ћирилицу. Мислим да је циљ сваке информације да дође до што већег броја људи, па тако и циљ ове енциклопедије. Ако би то било овако како сам рекао, онда нисам противник присуства латиничних страна, баш као што их имају и Пројекат Растко или сајт Српског наслеђа. Међутим постоји бојазан да неће бити све заиста овако. Пре свега ова замисао можда не може тек тако једноставно да се изведе у пракси и за то треба више стручности, људи и времена. Друга ствар што и када се то све овако одради може доћи неко да каже "а што не могу да се мењају и латиничне стране, када је ово Вики?", то је логично питање и онда опет гласање и да не би дошло до "тираније већине" морамо и на то пристати, а тиме смо зезнули ствар. Мислим да је то био имлицитан разлог зашто ти нису одобрили нову "sp" Википедију са заштићеним страницама на латиници. Ја бих волео када би се у дискусију укључио и Никола зато што је он овде ипак администратор и зато што знам да је довољно стручан и да се бави овом проблематиком (са Диструбираних коректора га виртуелно познајем), а исто тако било би добро питати и остале сараднике Википедије. Не бих волео да овако крупна питања ја и ти решавамо сами. --Djordjes 10:53, 8 Сеп 2004 (CEST)
    • Оно што свакако можемо да констатујемо јесте да се ASCII-јем не могу писати текстови. (Текстови би се могли писати дуалом или qwyx-ом, али, свакако, нећемо још компликовати ствари. Уосталом, ко нема ни нашу латиницу, може користити Вучка да пребаци прво текст у ћирилицу, а онда да врати у латиницу.) Е, даље... Што се тиче односа ћирилице и латинице, ту, свакако, сматрам да ту треба следити званичну језичку политику (осим ако не постане суманута у ма ком правцу, у шта сумњам): Ћирилица је прва и то се одражава кроз њено стављање на прво место и кроз коришћење тамо где се не могу користити два писма (данашњи интерфејс Википедије у овом случају). Остало се тиче стварања предуслова за несметано транслитерисање, а пре свега се састоји у минимуму поштовања синтаксе од стране оних који пишу текстове; а то важи и за оне који уносе у текстове изворне облике несрпских ћириличких речи, што мора остати написано ћирилицом. (Написаћу упутство за то.) Тиме бисмо чак и много више добили јер би се нашем раду придружио већи број људи који превасходно пишу латиницом (ја сам пуно образованих људи по Београду видео који не констатују ћирилицу, што је, свакако, њихова мана, али и наш проблем у одређеном смислу јер се неудовољавањем омогућавања условно равноправног коришћења латинице одбијају ти људи од српске Википедије). Какогод, свакако је да нећемо кренути у неку опширнију акцију док не направимо оруђа (а то се мора чим пре!). Е, а кад су кинеска и једноставна енглеска Википедија у питању: овима другима се може да направе и мали милион својих дијалекатских Википедија. Кинезима се не може, па трпају и традиционални и једноставни кинески на исту Википедију. Право да ти кажем, моја је процена да ћемо ми врло скоро достићи око 7.000 чланака. Па, ако је њима прихватљиво да српска Википедија има место 7.000 чланака 21.000 чланака, нека им :) И ми ћемо имати још неке користи од тога. --Милош 13:52, 8 Сеп 2004 (CEST)

Меј деј

• Ђорђес горе рече да би волео да ћирилица остане прво писмо, што је било разлог овог мог јављања. Оно што видим да се дешава на ср вики доживљавам као нешто непријатно. Ја бих то назвао латинизацијом српске википедије. могу да сватим Милошова објашњења о практичности, већој доступности многи немају инсталирану ћирилицу), повећању броја страна чиме се високо дижемо по рејтингу у односу на друге википедије. Гледајући краткорочно и дугорочно на развој или још боље на опстанак ћирилице на овој википедији, слика ми је прилично песимистична. Наивно почињање са пребацивањем српских страна на латиничне, због повезивања са другим википедијама (Словенци ће нас лакше читати), наставља се и са латиничним линковањем, односно на унутрашње линковање појмова у неком тексту на латиничне стране. Мислим да се сада и овде појављује критични моменат који указује на опасност опстанка основне идеје српске википедије, а то је Српски језик. (Језик по дефиницији подразумева један говор и једно писмо, све остало је еквилибристика). Следећи корак који видим ка пропасти је почетак линковања са латиничних страна на латиничне стране које немају свој српски превод. Кад се то буде десило, нажалост надам се ускоро, то ће значити суноврат српске википедије.  :domatrios 09:31, 9 Сеп 2004 (CEST)
  • Немој бити тако забринут. Клима је таква да је останак ћирилице као "једнакије" од латинице забетониран. Не постоји значајна политичка снага која се за друго залаже. Све што не може бити урађено дупло, биће урађено ћирилицом. Написаћу и упутство како то чинити. ... Види, током деведесетих година, када је реткост било наћи штампу (књига) ћирилицом, а камоли добру штампу или штогод на Интернету или рачунарима уопште, интензивно сам се борио за то да се српска ћирилица очува. Ипак, чак и ако говоримо од последњих шездесет година (иако су Срби још у 6-7 веку користи латиницу на јадранском пријморју, што значи да је латиница прво писмо које су Срби користили у познатој/општеприхваћеној историји), латиница је део српске културе и и њу треба очувати. То нам даје велику цивилизацијску предност: блиске су нам и западна и источна култура. --Милош 14:57, 9 Сеп 2004 (CEST)

Куда идемо?

• Као један од главних разлога за паралелно увођење латинице спомињете то што ће се тако повећати број чланака на нашој википедији. Да, писаће да наша википедија има не-знам-ти-ја-колико страница, али ће она квалитативно остати иста (ако узмемо у обзир да свако ко зна српски - зна и ћирилицу, а и ако не зна (а таквих нема), неће му пасти круна са главе да научи - ја сам летос једног пријатеља, Енглеза научио да чита ћирилицу за неких 5 мин.)! Ја сам мислио да се ми овде бавимо неким алтруистичким, просветитељским послом, а не такмичењем у квази-хиперпродукцији чланака (неко је овде мало заменио тезе). Па исто тако можемо да напишемо скрипт који ће да креира наслове страница (типа: ааа, ааб, аав, ..., шшш!) и да за месец дана престигнемо енглеску википедију! Ако мислите да је циљ само што више страница, обевестите ме пошто не желим да имам удела у таквом пројекту - па ви онда преводите српску ћириличну википедију у српску латиничну википедију. А ако је циљ да наша википедија буде најбоља (по садржају), онда предлажем да све снаге сконцентришемо на ћирилицу, јер смо коначно загризли како ваља. Обрадовић Горан
  • Главни разлог није хиперпродукција, већ: (1) претрага: највећи број људи на претрази куца латиницом (упореди шта ћеш и колико погодака добити ако под наводницима на Google-ту откуцаш "Радоје Домановић", "Radoje Domanović" и "Radoje Domanovic"); (2) великом броју људи, а питање је да ли је то чак и већина, латиница је основно електронско писмо. Хиперпродукција је нузпроизвод тога што неће да нам дају нови, латинички пројекат. --Милош 19:05, 12 Сеп 2004 (CEST)

Брисање и проблематични текстови

• Погледајте страницу лог брисања на ком ћете наћи странице које сам вратио из статуса обрисаних. Све те странице могу стајати, али их је потребно класификовати. Узмимо, ако имамо текст Еме Голдман "Љубав и брак", то би требало стајати под насловом "Ема Голдман, Љубав и брак" јер то представља њено виђење ствари, а не општеприхваћено размишљање о љубави и браку. Слично стоји за низ других страница. Неке су писане само великим словима, треба их померити у нормално исписане; неке имају правописне грешке у насловима; неке ово неке оно. Треба се о свему томе побринути. И, наравно, не треба брисати нешто што богати Википедију. --Милош 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)
• Пронашао сам неке антисемтиске текстове. То не би смело да се појављује у облику у ком се појављило на страници која је описивала југословенски комунизам а у делу о руској револуцији "није било Руса, али је свакако било Јевреја". Лично, немам ништа против објављивања и најлуђих теорија и хипотеза на својим местима (узмимо, неки сајентолог напише текст о идеологији Сајентолошке цркве или нам неки нациста испише о идеологији нацизма), али, у текстовима који описују неке догађаје са некаквог "објективног" становишта -- не сме бити политички некоректног говора, изазивање расне, верске и друге нетрпељивости итд. То није моралистичко зановетање, већ цивилизацијска норма. Елем, тај текст сам накнадно обрисао и мрзи ме да га враћам. Преко тога је и крајње неписмен. Никола, можеш га ти вратити, с тим да је потребно поприлично тога исправити у том тексту. --Милош 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)
• Верујем да проблематичних текстова има још. С тим што је брисање текстова последња ствар коју треба предузети. Никола и Авала су дали лепе примере исправљајући сексистички и навијачки текст у коректан текст. --Милош 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)
• Било је још неких предлога, не могу свих да се сетим. Хајде, па испишите своје предлоге овде па да радимо на њима. --Милош 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)

• Поздрав момци. Ето ја сам направио узорак како би то могло изгледати. Једноставно у основну ћиричну страну ставиш линк до латинице затим ћирилични текст из опције EDIT ископираш у програм WORD конверзију који можете снимити са везе http://www.cirilica.org/programi/yucnv98e.zip и затим одрадите претварање које убаците у латиничку страницу. Види beli luk и бели лук.

Поздрав.--Jablan 11:49, 8 Сеп 2004 (CEST)

• Треба водити мало више рачуна о пресловљавању. Мада је из ћирилице у латиницу знатно лакше, десило се управо оно што сам и претпоставио да ће се десити. На страници Srbija два пута је написано латиницом "Република Србија". То, наравно, није ништа страшно (ја сам већ исправио), али говори о томе да треба пазити како се пресловљавају текстови. Преко тога, и горе сам навео линк, Вучко је бољи за наше потребе од свих макроа у Ворду. Имаш верзију у програмском језику JavaScript, па ако имаш савремени Firefox или Internet Explorer 5 или новији, можеш без проблема да за конвертор користиш читач Веба уместо Ворд. (Само спусти страну "jsvucko.html" или је отпакуј из пакета.) --Милош 14:32, 8 Сеп 2004 (CEST)

Есперанто

Први проблем са ауторским правима на Википедији појавио се на страници Есперанто. Тамо сам поставио напомену сличну оној на енглеској Википедији. Нажалост нисам сигуран у статус тог текста јер је само ископиран са другог вебсајта који није званични владин материјал.

Авала 19:48, 22 Јул 2004 (CEST)

Брисање

Грешком сам направио страницу са насловом Обрадовић Горан. Не знам како да је обришем, па бих молио да је неко обрише?Обрадовић Горан

• Управо је избрисано. Поздрав. --Djordjes 14:26, 12 Сеп 2004 (CEST)