Фрамов мореуз — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 23: Ред 23:
Највећи део године Фрамов мореуз је прекривен до 1 метра дебелим наслагама леда које се повремено топе за кратких лета. Око 90% ледених санти које из Арктичког океана плове ка југу пролазе кроз Фрамов пролаз.
Највећи део године Фрамов мореуз је прекривен до 1 метра дебелим наслагама леда које се повремено топе за кратких лета. Око 90% ледених санти које из Арктичког океана плове ка југу пролазе кроз Фрамов пролаз.


У протеклом веку температура воде на површини порасла је за 1,9°Ц тако да је сада за око 1,4° виша него током последњег [[средњовековни топли период|средњовековног затопљења]].
У протеклом веку температура воде на површини порасла је за 1,9 °C тако да је сада за око 1,4° виша него током последњег [[средњовековни топли период|средњовековног затопљења]].


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 18. јул 2013. у 07:33

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:80_N_2_W_type:waterbody
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Фрамов мореуз
Положај Фрамовог мореуза на карти
ЛокацијаСеверни ледени океан
Земље басенаГренланд; Норвешка
Прос. дубина2.000 m
Макс. дубина5.570 m
Водена површина на Викимедијиној остави

Фрамов мореуз је мореуз који спаја Северни ледени океан са Гренландским морем и најважнија је веза Артичког океана са остатком Светског мора. Обухвата акваторију између острва Гренланда на западу и Свалбарда на истоку.

Име је добио по норвешком истраживачком броду Фрам (Напред) који је био део експедиције која је истраживала ове воде у периоду 18931912. (експедицију су предводили Фритјоф Нансен, Ото Свердруп, Оскар Вистинг и Роалд Амундсен.

Највећи део године Фрамов мореуз је прекривен до 1 метра дебелим наслагама леда које се повремено топе за кратких лета. Око 90% ледених санти које из Арктичког океана плове ка југу пролазе кроз Фрамов пролаз.

У протеклом веку температура воде на површини порасла је за 1,9 °C тако да је сада за око 1,4° виша него током последњег средњовековног затопљења.

Спољашње везе