Птице певачице — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Taxobox
{{Taxobox
| name = Птице певачице (Врапчарке)
| name = Птице певачице (Врапчарке)
| image = Pardalotus with nesting material.jpg
| image = Bluethroat_by_Daniel_Bastaja.jpeg
| image_width = 250п
| image_width = 250п
| image_caption = [[Модровољка]] - -{''Luscinia svecica}-''
| image_caption = [[Модровољка]] - -{''Luscinia svecica}-''
Ред 113: Ред 113:
* [[Falcunculidae]]
* [[Falcunculidae]]


[[File:Regentbowerbirdmale.jpg|thumb|right| Црно-жута баштованка(''Sericulus chrysocephalus'')]]
[[File:Regentbowerbirdmale.jpg|thumb|right| Црно-жута баштованка (''Sericulus chrysocephalus'')]]


[[File:Regulus regulus -Vendee, France-8.jpg|thumb|right| Краљић (''Regulus regulus'')]]
[[File:Regulus regulus -Vendee, France-8.jpg|thumb|right| Краљић (''Regulus regulus'')]]

Верзија на датум 20. јул 2013. у 14:52

Птице певачице (Врапчарке)
Модровољка - Luscinia svecica
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Подтип:
Vertebrata
Класа:
Aves
Ред:
Passeriformes

Подредови

Птице певачице или врапчарке (лат. Passeriformes) су ред птица који је по броју врста (преко 5000) најбогатији у класи Aves. Име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретоно односећи се на врапца покућара (Passer domesticus).

Мужјак домаћег врапца / врапца покућара

Опис

Ред Passeriformes је подељен да три подреда у зависности од гласовних способности врста (контрола сиринкса), на три подреда: крешталице Tyranni субосцине, певачице Passeri осцине и новозеландски царићи Acanthisitti чија је таксономска припадност припадност још увек несигурна. Већина птица певачица је знатно ситнија од врста из осталих редова, мада постоје неке попут гаврана које су међу крупнијим летачима. Најмања птица певачица је Myiornis ecaudatus из породице тирантских мухарица са просечном дужином од 6,5 цм и тежином од 4,5 г. Токође, птице певачице често су живо обојене.

Анатомија

Стопала птица певачица су са три прста усмерена ка напред и са једним прстом у опозицији, добро прилагођена за хватање вертикалних површина и гранчица. Распоред тетива у ногама омогућава овим птицама да стоје док спавају. Све певачице изузев лирорепе имају по 12 репних пера.

Гнежђење

Величина и облик гнезда зависе од врсте, тако на пример гнездо гаврана у пречнику може да има и преко 1,5 м, док је код врсте Tyrannulus elatus свега 3-5 цм. Величина полога такође варира, од једног код лирорепе па до десетак јаја код неких сеница. Јаја су углавном обојена за разлику од већине осталих птица. Ново излежени птићи су голи, слепи и неспособни да се самостално хране тако да им је нега родитеља неопходна.

Порекло

Сматра се да су птице певачице група гондванског порекла која је подручју северне Аустралије и Нове Гвинеје доживела процват, одакле се проширила преко Азије по читавом свету. Најстарији фосил птице која наликује певачицама, стар 55 милиона година, пронађен је у близини градића Мургон у Квинсленду.

Листа породица

Подред - Acanthisitti - Новозеландски "царићи"

Новозеландски царић камењар (Xenicus gilviventris)

Подред - Tyranni - Крешталице

Дугина пита (Pitta iris)
Златноглави манакин (Pipra erythrocephala)

Подред - Passeri - Праве певачице

Величанствена лирорепа (Menura novaehollandiae)
Хихи (Notiomystis cincta).
Сива врана (Corvus cornix)
Руси сврачак (Lanius collurio)
Црно-жута баштованка (Sericulus chrysocephalus)
Краљић (Regulus regulus)
Сеоска ласта (Hirundo rustica)
Трстењак рогозар (Acrocephalus schoenobaenus)
Кос (Turdus merula)
Смеђоглави бргљез (Sitta pusilla)
Птице певачице на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Птице_певачице&oldid=7500080”