Ханс Гајгер — разлика између измена
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
Гајгер је рођен у [[Нојштат ан дер Вајнштрасе|Нојштат-ан-дер-Харту]] у [[Немачка|Немачкој]]. Био је један од петоро деце Вилхелма Лудвига Гајгера, професора филозофије на [[Фридрих-Александар Универзитет, Ерланген-Нуремберг|Универзитету у Ерлангену]]. |
Гајгер је рођен у [[Нојштат ан дер Вајнштрасе|Нојштат-ан-дер-Харту]] у [[Немачка|Немачкој]]. Био је један од петоро деце Вилхелма Лудвига Гајгера, професора филозофије на [[Фридрих-Александар Универзитет, Ерланген-Нуремберг|Универзитету у Ерлангену]]. |
||
Године [[1902]], Гајгер је започео студије [[физика|физике]] и [[математика|математике]] на Универзитету у Ерлангену и докторирао је [[1906]]. године. Већ [[1907]]. године је почео да ради са [[Ернест Радерфорд|Ернестом Радерфордом]] на [[Универзитет у Манчестеру|Универзитету у Манчестеру]]. Заједно су направили Гајгеров бројач. Године [[1911]], Гајгер и [[Џон Мичел Нутал]] открили су [[Гајгер-Нуталов закон]] и вршили експерименте који су довели до Радерфордовог [[Радерфордов модел|модела атома]]. Године [[1928]], Гајгер и његов студент [[Валтер Милер]] направили су побољшану верзију Гајгеровог бројача, Гајгер-Милеров бројач. Гајгер је такође радио са [[Џејмс |
Године [[1902]], Гајгер је започео студије [[физика|физике]] и [[математика|математике]] на Универзитету у Ерлангену и докторирао је [[1906]]. године. Већ [[1907]]. године је почео да ради са [[Ернест Радерфорд|Ернестом Радерфордом]] на [[Универзитет у Манчестеру|Универзитету у Манчестеру]]. Заједно су направили Гајгеров бројач. Године [[1911]], Гајгер и [[Џон Мичел Нутал]] открили су [[Гајгер-Нуталов закон]] и вршили експерименте који су довели до Радерфордовог [[Радерфордов модел|модела атома]]. Године [[1928]], Гајгер и његов студент [[Валтер Милер]] направили су побољшану верзију Гајгеровог бројача, Гајгер-Милеров бројач. Гајгер је такође радио са [[Џејмс Чедвик|Џејмсом Чадвиком]]. |
||
Године [[1912]], постао је водилац физичко-техничког института (''-{Reichsanstalt}-'') у [[Берлин]]у, [[1925]]. професор у [[Кил]]у, [[1929]]. године у [[Тибинген]]у, а од [[1936]]. године и у Берлину. |
Године [[1912]], постао је водилац физичко-техничког института (''-{Reichsanstalt}-'') у [[Берлин]]у, [[1925]]. професор у [[Кил]]у, [[1929]]. године у [[Тибинген]]у, а од [[1936]]. године и у Берлину. |
||
Верзија на датум 29. јул 2013. у 06:24
| Ханс Гајгер | |
|---|---|
 Ханс Гајгер (1928) | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јоханес Вилхелм Гајгер |
| Датум рођења | 30. септембар 1882. |
| Место рођења | Нојштат ан дер Вајнштрасе, Немачко царство |
| Датум смрти | 24. септембар 1945. |
| Место смрти | Потсдам, Немачка |
| Научни рад | |
| Поље | физика |
Јоханес (Ханс) Вилхелм Гајгер (нем. Johannes (Hans) Wilhelm Geiger; Нојштат ан дер Вајнштрасе, 30. септембар 1882 — Потсдам, 24. септембар 1945) био је немачки физичар. Вероватно је најпознатији као један од изумитеља Гајгер-Милеровог бројача, као и по Гајгер-Марсденовом огледу помоћу ког је откривено атомско језгро.
Гајгер је рођен у Нојштат-ан-дер-Харту у Немачкој. Био је један од петоро деце Вилхелма Лудвига Гајгера, професора филозофије на Универзитету у Ерлангену.
Године 1902, Гајгер је започео студије физике и математике на Универзитету у Ерлангену и докторирао је 1906. године. Већ 1907. године је почео да ради са Ернестом Радерфордом на Универзитету у Манчестеру. Заједно су направили Гајгеров бројач. Године 1911, Гајгер и Џон Мичел Нутал открили су Гајгер-Нуталов закон и вршили експерименте који су довели до Радерфордовог модела атома. Године 1928, Гајгер и његов студент Валтер Милер направили су побољшану верзију Гајгеровог бројача, Гајгер-Милеров бројач. Гајгер је такође радио са Џејмсом Чадвиком.
Године 1912, постао је водилац физичко-техничког института (Reichsanstalt) у Берлину, 1925. професор у Килу, 1929. године у Тибингену, а од 1936. године и у Берлину.
Гајгер је умро у Потсдаму, неколико месеци по завршетку рата.