Ахмет Фетахагић

ахмет фетахагић
Ахмет Фетахагић
Лични подаци
Датум рођења	14. мај 1913.
Место рођења	Завидовићи, Аустроугарска
Датум смрти	25. децембра 1944. (31 год.)
Место смрти	Изачић, код Бихаћа, НД Хрватска
Професија	студент технике
Деловање
Члан КПЈ од	1937.
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат Народноослободилачка борба
У току НОБ	зам. команданта Унске опер. групе Четвртог хрватског корпуса
Херој
Народни херој од	10. септембар 1944.

Ахмет Фетахагић (Завидовићи, 14. мај 1913 — Изачић, код Бихаћа, 25. децембра 1944), студент технике, учесник шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 14. маја 1913. године у Завидовићима. Потиче из радничке породице, његов отац Рамадан био је железничар. После завршене основне школе, похађао је гимназију у Сарајеву. Још као средњошколац, приступио је омладинском револуционарном покрету.

Техничке науке студирао је у Прагу. За време студија био је активан у студентском револуционарном покрету и 1937. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. Исте године, у групи југословенских студената из Прага, отишао је у Шпанију и тамо у редовима Интернационалних бригада учествовао у обрани шпанске републике.

На фронтовима Шпаније је био четири пута рањаван, а због храбрости другови су га прозвали - „Челик“. У Шпанији је завршио војни курс и постао командир вода, а потом је добио чин поручника. Био је почасни члан Федерације студената Шпаније.

После пораза републиканских снага у шпанском грађанском рату, фебруара 1939. године, Ахмет се из Шпаније, с највећим делом добровољаца Југословена, повукао у Француску и тамо био интерниран у концентрациони логор, у којем је остао до окупације Француске. По одлуци Партије, као и већина Југословена, јавио за добровољан рад у Немачкој, како би одатле партијским каналима дошао у Југославију.

У лето 1941. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању оружаног устанка. Током 1941, и до априла 1942. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред „Звијезда“ у источној Босни. Маја 1943. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето 1943. постављен је за начелника Штаба Девете крајишке ударне бригаде.

Почетком маја 1944. године постављен је за начелника Штаба Двадесете далматинске дивизије, а у јесен 1944. за заменика команданта Унске оперативне групе Четвртог хрватског корпуса, са задатком да ради на учвршћењу јединица ове групе у Цазинској крајини. Погинуо је у борбама с Немцима и усташама код села Изачића, у близини Бихаћа, 25. децембра 1944. године.

Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Врача, на Требевићу, код Сарајева.

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 10. септембра 1944. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Литература

• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.