Банови Далмације и Хрватске — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 66: Ред 66:
Смрт [[Стјепан II Трпимировић|Стјепана II Трпимировића]] 1091. је значила, не само изумирање династије [[Трпимировићи|Трпимировић]], него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ [[Коломан]] је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Бановина Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономију и свој парламент, власт је де факто била у [[Будим]]у. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору ([[Бановина Славонија|Славонија]] је тада чинила посебну угарску бановину).
Смрт [[Стјепан II Трпимировић|Стјепана II Трпимировића]] 1091. је значила, не само изумирање династије [[Трпимировићи|Трпимировић]], него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ [[Коломан]] је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Бановина Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономију и свој парламент, власт је де факто била у [[Будим]]у. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору ([[Бановина Славонија|Славонија]] је тада чинила посебну угарску бановину).


Као и читава Краљевина Угарска, и ова бановина се почетком новог вијека постепено смањивала падајући под власт [[Османско царство|Османског царства]] које се ширило на њен рачун. Године 1526. Османлије наносе коначан војни пораз средњовековној Угарској, а Хрватска затим долази под власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]].
Године 1526. Османлије наносе коначан војни пораз средњовековној Угарској, а Хрватска затим долази под власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. Као и читава Краљевина Угарска, и Хрватска се почетком новог вијека постепено смањивала падајући под власт [[Османско царство|Османског царства]] које се ширило на њен рачун.


==Територија==
==Територија==

Верзија на датум 11. август 2013. у 16:53

За чланак о истоименој бановини Краљевине Југославије, погледајте чланак Бановина Хрватска.
Бановина Хрватска
1102.—1527.

Угарске покрајине у 13. вијеку
РегијаБалкан
Земља Краљевина Угарска
Догађаји
бан 
• 
Угра (први),
Крсто I Франкопан Озаљски (задњи)
Законодавна властсабор
Историја 
• Успостављено
1102.
• Унија са Угарском
1102.
• Битка на Мохачу
29. август 1526.
• Укључење у Хабзбуршку монархију
1527.
• Укинуто
1527.
Претходник
Следбеник
Краљевина Хрватска
Краљевина Хрватска (Хабзбуршка монархија)

Бановина Хрватска је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је од територије некадашње независне Краљевине Хрватске која је након 1102. дошла под врховну власт Краљевине Угарске. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године.

Име

Ова територија је званично имала статус бановине, али је називана и краљевином. Забележено је да је 1351. године одржан најстарији сабор "Краљевине Хрватске и Далмације".[1]

Историја

Смрт Стјепана II Трпимировића 1091. је значила, не само изумирање династије Трпимировић, него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ Коломан је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Бановина Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономију и свој парламент, власт је де факто била у Будиму. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору (Славонија је тада чинила посебну угарску бановину).

Године 1526. Османлије наносе коначан војни пораз средњовековној Угарској, а Хрватска затим долази под власт Хабзбуршке монархије. Као и читава Краљевина Угарска, и Хрватска се почетком новог вијека постепено смањивала падајући под власт Османског царства које се ширило на њен рачун.

Територија

Бановина Хрватска је првобитно укључивала и приморске и панонске делове некадашње Краљевине Хрватске, да би потом из ње била издвојена Бановина Славонија. Крајем 15. века, ове две бановине су поново спојене у једну.

Види још

Извори

  1. ^ [1]