Кречњак

Кречњаци су најраспрострањеније каробантне стене и једне од најраспрострањенијих седиментних стена уопште.

Састављени су од калцита али су ретко сасвим чисти. Обично садрже хемијске примесе гвожђа, мангана и магнезијума, затим примесе глине, зрна песка, органску материју и др.

Кречњаци могу настати на више начина: као хемијски седименти, као органогени седименти, када настају уз активно учешће живих организама и најзад, као резултат механичког распадања и преталожавања раније створених кречњака. Као хемијски талози стварају се и тзв. литографски шкриљци (криптокристаласти јасно услојени кречњаци), кречњаци соних лежишта и уз мање или веће учешће организама, спрудни алохтони кречњаци (директно излучивање карбоната из морске воде). Органогени кречњаци редовно садрже остатке фосила у чију љуштуру је уграђиван калцијумкарбонат. Име добијају према карактеристичном фосилу: цефалоподски, брахиоподски, рудистни, литотамнијски итд.