Словеначке покрајине — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
м Bot: Migrating interwiki links, now provided by Wikidata on d:q12805073
Ред 32: Ред 32:
[[Категорија:Покрајине Словеније|*]]
[[Категорија:Покрајине Словеније|*]]


[[it:Province storiche della Slovenia]]
[[sl:Pokrajine v Sloveniji]]
[[sl:Pokrajine v Sloveniji]]

Верзија на датум 23. август 2013. у 06:18

Словеначке традиционалне покрајине:
1: Приморска;
2a: Горењска;
2b: Нотрањска;
2c: Долењска;
3: Корушка;
4: Штајерска;
5: Прекомурје

Словеначке покрајине појам је који означава различите територијалне јединице на које је била подијељена Словенија или у којима је историјски живио или живи словеначки народ. Будући да данашња Словенија није службено регионално подијељена, постоје различити модели подјеле.

Историјске покрајине

Због вишевјековне подјеле земаља унутар Хабзбуршке Монархије и Аустроугарске, још је и данас у употреби подјела према подручјима тадашњих крунских земаља: Штајерска, Крањска, Корушка, Горишка, Трст и Истра. Данас су дијелови већине тих земаља (осим Крањске) изван граница Словеније. Тако се Горња Штајерска налази у Аустрији, као и већи дио Корушке која чини аустријску савезну покрајину Корушку. Један врло мали дио Корушке припао је 1918. Италији. Већи дио Горишке налази су италијанској регији Фурланији-Јулијској крајини. У тим покрајинама, као и на подручју Трста и данас постоји знатна словенска мањина. Већи дио Истре припада Хрватској.

Данашња неслужбена подјела Словеније

На темељу тих историјских земаља, настала је данашња неслужбена подјела Словеније и то тако да се унутар Крањске разликују Горењска, Долењска и Нотрањска, а дијелови Горишке и Истре заједно чине Приморску. Старим покрајинама треба се још придодати и Прекмурје. Тако се обично наводе сљедеће покрајине: Горењска, Долењска, Нотрањска, Штајерска (називана још и Доња Штајерска), Корушка (називана још и Словенска Корушка), Приморска и Прекмурје.

Тешко је међутим одредити прецизне границе ових покрајина, будући да се оне не поклапају са садашњом географском подјелом Словеније.

Географски модели

Постоји више географских модела подјеле што су их развили различити аутори:

  • Антон Мелик: природни саставни дијелови
  • Светозар Илешич: покрајинско-типолошка рашчлањеност Словеније и географска регионализација Словеније
  • Игор Вришер: економско-географска регионализација
  • Иван Гамс: покрајинско-еколошка рашчламба Словеније

Данас је начешће у употреби Гамсова дефиниција, која се пак темељи на Илешичу. Гамс тако Словенију дијели на темељу географско-социолошких чинилаца на сљедеће дијелове:

Види још