Митар Трифуновић Учо — разлика између измена
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 13: | Ред 13: | ||
|КПЈ=[[1919]]. |
|КПЈ=[[1919]]. |
||
|рат=[[Први светски рат]]<br />[[Октобарска револуција]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |
|рат=[[Први светски рат]]<br />[[Октобарска револуција]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |
||
|народни херој=[[27. новембра]] [[1953]]. |
|народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |
||
}} |
}} |
||
'''Митар Трифуновић Учо''' ([[Брвник]], код [[Шамац|Шамца]], [[1880]] — [[Логор Јасеновац]], [[новембар]] [[1941]]), учесник [[Октобарска револуција|Октобрске револуције]], једна од најистакнутијих личности [[Раднички покрет|радничког покрета]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] и [[народни херој Југославије]]. |
'''Митар Трифуновић Учо''' ([[Брвник]], код [[Шамац|Шамца]], [[1880]] — [[Логор Јасеновац]], [[новембар]] [[1941]]), учесник [[Октобарска револуција|Октобрске револуције]], једна од најистакнутијих личности [[Раднички покрет|радничког покрета]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] и [[народни херој Југославије]]. |
||
Ред 22: | Ред 22: | ||
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], мобилисан је од стране [[Аустроугарска|аустроугарске]] војске и послат на [[Уређујете Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]]. После заробљавања, у [[Русија|Русији]] је пришао радницима и учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској социјалистичкој револуцији]]. Из Русије је као добровољац отишао на [[Солунски фронт]]. |
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], мобилисан је од стране [[Аустроугарска|аустроугарске]] војске и послат на [[Уређујете Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]]. После заробљавања, у [[Русија|Русији]] је пришао радницима и учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској социјалистичкој револуцији]]. Из Русије је као добровољац отишао на [[Солунски фронт]]. |
||
Године [[1918]]. после завршетка рата и стварања [[Краљевина |
Године [[1918]]. после завршетка рата и стварања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], вратио се у [[Тузла|Тузлу]] с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. На листи [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] изабран је, [[1920]]. године, за народног посланика Уставотворне скупштине. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „[[Хусинска буна]]“. |
||
После [[Обзнана|Обзнане]] је ухапшен као посланик [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. године, поново је ухапшен и од [[ |
После [[Обзнана|Обзнане]] је ухапшен као посланик [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. године, поново је ухапшен и од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]], у [[Београд]]у, осуђен на три године робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. |
||
У току [[1935]]. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Власти [[Тузла|Тузле]] су га интернирале у [[Босански Шамац]], где је остао све до [[1940]]. године. |
У току [[1935]]. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Власти [[Тузла|Тузле]] су га интернирале у [[Шамац|Босански Шамац]], где је остао све до [[1940]]. године. |
||
Почетком [[1941]]. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и стварања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], ухапшен је [[14. август]]а, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у [[логор Јасеновац]]. Стрељан је новембра [[1941]]. године. |
Почетком [[1941]]. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и стварања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], ухапшен је [[14. август]]а, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у [[логор Јасеновац]]. Стрељан је новембра [[1941]]. године. |
||
За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[27. новембра]] [[1953]]. године. |
За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. |
||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 24. август 2013. у 15:06
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
митар трифуновић учо | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1880. |
Место рођења | Брвник, код Шамца, Аустроугарска |
Датум смрти | новембар 1941. (61 год.) |
Место смрти | Логор Јасеновац, НД Хрватска |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1919. |
Учешће у ратовима | Први светски рат Октобарска револуција Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 27. новембра 1953. |
Митар Трифуновић Учо (Брвник, код Шамца, 1880 — Логор Јасеновац, новембар 1941), учесник Октобрске револуције, једна од најистакнутијих личности радничког покрета у Краљевини Југославији и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен је 1880. године у селу Брвнику, код Шамца.
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком Првог светског рата, мобилисан је од стране аустроугарске војске и послат на Источни фронт. После заробљавања, у Русији је пришао радницима и учествовао у Октобарској социјалистичкој револуцији. Из Русије је као добровољац отишао на Солунски фронт.
Године 1918. после завршетка рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, вратио се у Тузлу с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у Босни и Херцеговини. На листи Комунистичке партије Југославије изабран је, 1920. године, за народног посланика Уставотворне скупштине. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „Хусинска буна“.
После Обзнане је ухапшен као посланик Комунистичке партије Југославије. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења шестојануарске диктатуре, 1929. године, поново је ухапшен и од Суда за заштиту државе, у Београду, осуђен на три године робије, коју је издржао у Сремској Митровици.
У току 1935. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар Комунистичке партије Југославије. Власти Тузле су га интернирале у Босански Шамац, где је остао све до 1940. године.
Почетком 1941. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После окупације Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, ухапшен је 14. августа, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у логор Јасеновац. Стрељан је новембра 1941. године.
За народног хероја проглашен је 27. новембра 1953. године.
Литература
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Рођени 1880.
- Умрли 1941.
- Шамчани
- Солунски борци
- Босанскохерцеговачки комунисти
- Југословенски комунисти
- Чланови Централног комитета КПЈ-СКЈ
- Посланици Скупштине Краљевине Југославије
- Југословени у Октобарској револуцији
- Личности радничког покрета Југославије
- Политички затвореници (комунисти)
- Југословенски партизани
- Народни хероји - Т
- Страдали у Јасеновцу