Албрехт I Хабзбуршки

Албрехт I Хабзбург
Албрехт I Хабзбург
Лични подаци
Датум рођења	1255.
Датум смрти	1307.

Албрехт I Хабзбург или Албрехт I Хабзбуршки (нем. Albrecht I.; јул 1255—1. мај 1308) је био краљ Немачке (1298 — 1308) и војвода Аустрије. Најстарији је син Рудолфа Хабзбуршког. Први је владар Аустрије из династије Хабзбург.

Први војвода Аустрије из династије Хабзбург

Оснивач хабзбуршке династије Рудолф I Хабзбург поставио је 1282. своје синове Албрехта I и Рудолфа II на чело војводстава Аустрије и Штајерске. Албрехт је био први владар Аустрије из династије Хабзбург. Од 1283. Албрехт је као војвода сам владао Аустријом и Штајерском. Владајући Аустријом ослањао се на швапске чиновнике, што је изазивало незадовољство аустријске аристократије. Дошло је 1288. и до побуне, коју је војвода жестоко угушио.

Спроводио је политику централизације, настојећи ограничити привилегије дворских службеника и смањити утицај аристократије на власт. Основао је и Тајни савет, у коме су Аустријанци били велика мањина. Тајни савет је Албрехт користио као помоћ у управљању војводством. Укинуо је и привилегије аустријског свештенства. У Бечу је основао јединствени суд, који је заменио земаљске судове. Успоставио је јединствену финансијску управу. Активно је подржавао трговину и развитак градова. Беч постаје слободни краљевски град.

Био је ожењен Елизабетом, ћерком грофа Горице и Тирола, који су били наследници ранијих Бабенберг маркгрофова Аустрије. Елизабета је имала бољи родослов од Албрехта.

Изабран као краљ Немачке

Рудолф је током 1291. покушао да осигура избор Албрехта за краља, да би омогућио наслеђивање. Немачки кнежеви изборници су то одбили под изговором, да не могу подржавати два краља, а заправо бојећи се нарасле моћи Хабзбурга. Због истог разлога после Рудолфове смрти кнежеви изборници бирају слабог краља Адолфа Вајлбуршког. Албрехт I Хабзбург је био принуђен да прихвати новог краља и ограничио се само на управљање хабзбуршким поседима. Део кнежева изборника је постао незадовољан краљем Адолфом Вајлбуршким, па 1298. бирају Алберта за ривалског краља. Војске ривалских краљева сукобиле су се 1298. у бици код Гелхајма. Адолф Вајлбуршки је изгубио и битку и живот. На новим изборима за краља Албрехт је осигурао подршку кнежева, па је изабран за краља у Франкфурту 27. јула 1298. године. Крунисан је 24. августа 1298. у Ахену.

Као немачки владар успостављао је ред и законитост. Подржавао је оснивање градова. Често је правио савезе са кнежевима да би спровео своје одлуке. Штитио је кметове и један је од ретких, који су штитили Јевреје. У швајцарским кантонима је био окрутан владар.

Спољна политика

Настојао је да буде значајан фактор европске политике. Најпре се сукобио са Французима око Бургундије, али политику према Французима мења када је папа одбио да призна његов избор за краља. Са француским краљем Филипом IV Лепим склапа споразум и договарају венчање Филипове ћерке за Албрехтовог сина. Касније су се односи са Француском поново погоршали. Са папом Бонифацијем VIII склопио је споразум 1303, по коме папа признаје Албрехта за краља и будућег цара. Алберт заузврат признаје папи право да поставља цареве и обећава да ниједан његов син неће постати немачки краљ без папина благослова.

Политика у Немачкој

Холандија и Зеланд су 1299. након смрти задњег наследника династије Герулф, грофа Јована I постале празни феуди царства. Албрехт је неуспешно покушао да их заузме. Након смрти Вацлава III осигурао је 1306. круну Бохемије за свог сина Рудолфа. Ушао је и у спор за Тирингију, а умешао се и у свађу око наслеђивања мађарског трона са Отоном III Баварским. Поражен је у нападу на Тирингију 1307. године. Исте године умро му је син Рудолф, што је ослабило Албертову позицију у источној Европи. Албрехт је покушао да укине све царине, које су наметнуте на Рајни од 1250. године. Због тога су рајнски надбискупи и палатински гроф створили савез против њега. Градови су помогли Албрехту да се угуши побуна. Постојала је и побуна у Швабији, коју је намеравао угушити. Озлојеђен јер је лишен наследства убио га је нећак 1. маја 1308. године.