Интернационални стил — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Kaufhaus Schocken in Chemnitz.jpg|мини|Ерих Менделсон Робна кућа Шокен у Хеминцу [[Немачка]]]]
[[Датотека:Kaufhaus Schocken in Chemnitz.jpg|мини|Ерих Менделсон Робна кућа Шокен у Хеминцу [[Немачка]]]]
[[Датотека:UN building.jpg|мини|Волас Херисон (''-{Wallance K. Harrison}-''), [[седиште Уједињених нација|зграда Уједињених нација]] у [[Њујорку]], [[САД]] [[1953.]]]]
[[Датотека:UN building.jpg|мини|Волас Харисон (''-{Wallane K. Harrison}-''), [[седиште Уједињених нација|зграда Уједињених нација]] у [[Њујорку]], [[САД]] [[1953.]]]]
[[Датотека:860-880 Lake Shore Drive.jpg|мини|Лудвиг Мис ван дер Рое, стамбена зграда у [[Чикаго|Чикагу]]]]
[[Датотека:860-880 Lake Shore Drive.jpg|мини|Лудвиг Мис ван дер Рое, стамбена зграда у [[Чикаго|Чикагу]]]]
'''Интернационални стил''' ({{јез-енг|The International Style}}) је правац [[Класична модерна архитектура|класичне модерне архитектуре]] који се често поистовећује са њом. Интернационални стил је почео свој развој [[1922.]] године у [[Европа|Европи]] и касније се раширио по целом свету.
'''Интернационални стил''' ({{јез-енг|The International Style}}) је правац [[Класична модерна архитектура|класичне модерне архитектуре]] који се често поистовећује с њом. Интернационални стил је почео свој развој [[1922.]] године у [[Европа|Европи]] и касније се раширио по целом свету.


== Појам интернационалног стила ==
== Појам интернационалног стила ==

Верзија на датум 26. август 2013. у 08:24

Ерих Менделсон Робна кућа Шокен у Хеминцу Немачка
Волас Харисон (Wallane K. Harrison), зграда Уједињених нација у Њујорку, САД 1953.
Лудвиг Мис ван дер Рое, стамбена зграда у Чикагу

Интернационални стил (енгл. The International Style) је правац класичне модерне архитектуре који се често поистовећује с њом. Интернационални стил је почео свој развој 1922. године у Европи и касније се раширио по целом свету.

Појам интернационалног стила

Појам интернационалног стила Филип Џонсон и Хенри Расел Хичкок употребили су као обележје минималистичких и функционалистичких тенденција у модерној архитектури двадесетих и тридесетих година 20. века. Први пут је појам употребљен као наслов за изложбу 1932. године у Музеу модерне уметности у Њујорку у публикацији The International Style: Architecture Since 1922 у којој су аутори сугерисали да се нова архитектура интернацилизовала и одвојила у један нови стил историје архитектуре. Појам је прихваћен најпре у англосаксонским земљама и у међувремену је кориштен за обележавање кубичке варијанте модерне и често за функционализам и рационализам.

Принципи стила

Историчари уметности Џонсон и Хичкок су анализирали нову архитектуру и одредили неколико њених принципа:

  1. Архитектура се дефинише као формирање ограниченог простора а не градње једне тектонике.
  2. Модерна архитектура је правилна и модуларна. Задатак архитеката јесте да уједини једнаке и различите функције под једним шеширом. Основа је природна и асиметрична.
  3. Интернационални стил је ослобођен од сваког украса осим од апстрактног зидног сликарства које наглашава архитектуру као уметност и спада не у архитектуру већ у опремљеност..

Аутори се нарочито обазиру на спољшњост архитектуре односно објеката на њихово зрачење, на просторне експерименте модерне посвећују мање пажње. По Хичкоку и Џонсону модерне зграде треба да изгледају лако и примањују велике глатке површине примењујући облоге од дрвета и керамичке панеле и стакло док је непожељно малтерисање као и грубе бетонске површине које су се употребљавале у време брутализма које чине објекте тешким док их стаклене преграде чине лаганим и прихватљивим. Ко стилпринцип се поред равних кровова прокламованих Ле Корбизијеом прихватају и једноводни коси кровови.

Интернационални стил у току времена првих две десетине година после Другог светског рата доминира, са призматичким спратницама и са стакленим фасадним преградама. Интернационални стил био је много критикован због монотоности у пројектовању зграда са оваковим фасадама од стакла које су биле униформисане и многобројне у великим градовима света.

Изабрани представници

Литература

  • Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
  • Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha 1967.
  • истоимени чланак немачке Википедије

Види још

Спољашње везе