Илкин атентат — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
Удовица, обучена у црно одело, извукла је револвер и са раздаљине од дванаест корака испалила хитац на Обреновића. Међутим, у пуцању неискусна Илка је краља промашила. Одмах је разоружана, како не би испалила још један хитац.<ref name=vlada/> |
Удовица, обучена у црно одело, извукла је револвер и са раздаљине од дванаест корака испалила хитац на Обреновића. Међутим, у пуцању неискусна Илка је краља промашила. Одмах је разоружана, како не би испалила још један хитац.<ref name=vlada/> |
||
Куршум који је испаљен је сачуван, краљ Милан га је опточио драгим камењем и користио као иглу за кравату. Налази се у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:451249-Beogradske-price-Kursum-blizu-duse Куршум близу душе („Вечерње новости“, 30. август 2013)]</ref> |
|||
== Последице == |
== Последице == |
||
Верзија на датум 30. август 2013. у 21:44
Илкин атентат је неуспели покушај Јелене-Илке Марковић, удовице пуковника Јеврема Марковића стрељаног због учешћа у Тополској буни, да 11. октобра 1882. у Саборној цркви убије краља Милана Обреновића хицем из револвера. Илка је осуђена 12. априла 1883. на смрт стрељањем, потом помилована, али је ускоро нађена задављена у пожаревачком затвору.[1]
Узроци и опис
Пуковник Јеврем Марковић, рођени брат Светозара Марковића и некадашњи посланик радикала, стрељан је 1878. године услед учешћа у Тополској буни. Наредбу о стрељању издао је кнез Милан Обреновић у жељи да се разрачуна са вођама и организаторима ове буне.[2]
Јесени 1882. у Србији је наговештена нова политичка криза услед сукоба у владајућој Напредној странци. Краљ је желео тешње повезивање са суседном силом Аустроугарском. Након дипломатског путовања и Беч, он се 11. октобра паробродом вратио у Србију и искрцао на Савском пристаништу. Кренуо је у Саборну цркву, на чијем улазу је наишао на Јелену Марковић.[2]
Удовица, обучена у црно одело, извукла је револвер и са раздаљине од дванаест корака испалила хитац на Обреновића. Међутим, у пуцању неискусна Илка је краља промашила. Одмах је разоружана, како не би испалила још један хитац.[2]
Куршум који је испаљен је сачуван, краљ Милан га је опточио драгим камењем и користио као иглу за кравату. Налази се у Музеју града Београда.[3]
Последице
Испитивање Јелене Марковић трајало је месецима. Све време је тврдила да није имала саучесника. Неколико Илкиних пријатеља и познаника су ухапшени, али је само њена рођака Лена Книћанин доведена у везу са атентатом. Она је била удовица официра и пуковника Антонија Книћанина. Приликом саслушања, признала је да је упозната са Илкиним плановима.[4]
Илка је осуђена на смрт 12. априла 1883. године. Суђено јој је за покушај атентата из личних побуда. Политичка позадина овог догађаја није откривена. Илка је затим помилована и послата у затвор у Пожаревцу. Неколико седмица касније пронађена је задављена у својој ћелији. Сем тога, Лена је нађена обешена у затвору 28. марта 1883.[4]
Обе смрти догодиле су се под сумњивим околностима: војник на стражи код Лене Книћанке, такође је погинуо. У оба случаја по један лекар из комисије за увиђај издвојио је своје мишљење да се не ради о самоубиству (код Книћанке био је то Лазар Пачу).[5]
Године 1891. краљ Милан и Милутин Гарашанин оптуживали су се у штампи као наредбодавци убиства. Краљ Милан је покушао да атентат искористи против радикала, али ислеђење није доказало њихово учешће. Ипак, вође радикала су знале за његову припрему, што потврђује и Раша Милошевић, члан Главног одбора Радикалне странке.[1]
Референце
- ^ а б Милошевић, Раде (1923). Тимочка буна. Београд.
- ^ а б в Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића III. Београд. стр. 73—80, 92—95.
- ^ Куршум близу душе („Вечерње новости“, 30. август 2013)
- ^ а б „Илкин атентат”. Историјска библиотека. Приступљено 18. 6. 2013.
- ^ „Пуцањ у Саборној цркви”. Вечерње новости. Приступљено 18. 6. 2013.