Максим (митраљез) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Фајл Makhno's_Wagon.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао Fastily са разлогом: License review: Non-free license, or license disallowing commercial use and/or derivative …
Ред 36: Ред 36:
Такође су га у [[Руски грађански рат|Руском грађанском рату]], користиле разне формације: [[Бела Гарда (Русија)|Белогардејци]], [[Бољшевици]], Црна армија ([[Анархисти]]).
Такође су га у [[Руски грађански рат|Руском грађанском рату]], користиле разне формације: [[Бела Гарда (Русија)|Белогардејци]], [[Бољшевици]], Црна армија ([[Анархисти]]).
Током рата војници Црне армије, су Максим монтирали на коњска кола (тачанке).
Током рата војници Црне армије, су Максим монтирали на коњска кола (тачанке).

[[Датотека:Makhno's Wagon.jpg|десно|мини|Тачанка]]
[[Совјетски Савез]] је модернизовао Максим 1930. године, тако да га је [[Црвена армија]] користила и током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
[[Совјетски Савез]] је модернизовао Максим 1930. године, тако да га је [[Црвена армија]] користила и током [[Други светски рат|Другог светског рата]].


Верзија на датум 30. август 2013. у 22:05

Максим
Српско митраљеско одељење у Првом светском рату са митраљезом Максим
ВрстаМитраљез
ПореклоВелика Британија
Употреба
Употреба уКраљевина Србија, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство, Краљевина Италија, Финска.
Бојно деловањеПрви светски рат, Други светски рат, Руски грађански рат, Други Бурски рат, Боксерски устанак, Руско-јапански рат, Корејски рат
Производња
ВаријантеВикерс, МГ 08, ПМ М1910, Шкода М1909
Спецификације
Маса27.2 kg kg
Дужина107.9cm mm
Калибар7,62x54R mm mm
Начин дејствааутоматски
Брзина паљбе500 мет/мин
Брзина зрна744 m/s
Магацинреденик од 250ком, метака
Нишанмеханички

Митраљез Максим је пешадијско аутоматско наоружање. Пројектовао га је 1884. британски проналазач америчког порекла сер Хајрам Стивенс Максим, по коме је и добио назив.

Карактеристике

Максим је могао да испали 600 метака у минути. У поређењу са савременим митраљезима, Максим је био претежак и гломазан. Иако је за његово коришћење био потребан само један војник, у ратним условима било је потребно најмање четири војника, који би пунили митраљез са муницијом, доносли воду за хлађење, одређивали мету. Просечна тежина Максима је била 27.2 kg, дужина 107.9 cm, а дужина цеви 67.3cm.

Историја употребе

Хајрам Максим је свој митраљез пријавио као патент 1883. године, а рад митраљеза је демонстриран пред публиком 1884. године. Оружје је кориштено приликом британских експедиција у Африци, ради одбране од напада домородаца, пре свега зато што су се домородци плашили звука митраљеза. Прва војска која је добила Максимов митраљез је Сингапурски добровољачи корпус 1889. године. Први пут су га користике Британске колонијалне снага у рату Матабела (1893-1894), приликом колонизације Родезије.

Модел Максима из 1895.

Ускоро су многе Европске земље укључиле Максим у своје наоружање, а поново га је користила руска војска у Руско-Јапанском рату. У Првом светском рату (1914-1918), Максим су у разним варијантама користили: Краљевина Србија, Аустроугарска, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство и Краљевина Италија. Такође су га у Руском грађанском рату, користиле разне формације: Белогардејци, Бољшевици, Црна армија (Анархисти). Током рата војници Црне армије, су Максим монтирали на коњска кола (тачанке).

Совјетски Савез је модернизовао Максим 1930. године, тако да га је Црвена армија користила и током Другог светског рата.

Корисници

Варијанте

Занимљивости

Председник Руске федерације Дмитриј Медведев пуца из Максима

Митраљез Максим због своје велике убојите моћи, имао је велики утицај на тадашњу културу, тако да је у српском језику до данас остао израз „Лупа као Максим по дивизији“.[1][2] Руски председник Дмитриј Медведев, је свој обилазак војног полигона искористио да опали неколико рафала из овог старог оружја.[3] Британски писац Жозеф Илер Пјер Белок, је у својој поеми Максиму посветио неколико стихова:

  • "Whatever happens, we have got
  • The Maxim gun, and they have not"
  • „Шта год да се деси, ми имамо
  • Максимов митраљез, а они не“.[4]

Спољашње везе

Литература

  • Anon, Vickers, Sons and Maxim Limited: Their Works and Manufactures. London (1898).
  • Callwell, Colonel C.E. (1990). Small Wars, a Tactical Textbook for Imperial Soldiers. London: Greenhill Books. ISBN 1-85367-071-5.
  • Chivers, C. J. (2010). The Gun. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-7076-2.
  • Ferguson, Niall (2004). Empire. Penguin Books. ISBN 0-14-100754-0.
  • Goldsmith, Dolf F. (1989). The Devil's Paintbrush. Sir Hiram Maxim's Gun. Collector Grade Publications, Toronto. ISBN 0-88935-056-6.
  • McCallum, Iain (1999). Blood Brothers. Hiram and Hudson Maxim: Pioneers of Modern Warfare. London: Chatham Publishing. ISBN 1-86176-096-5.
  • Ellis, John (1976). The Social History of the Machine Gun. London: Pimlico.

Референце

  1. ^ Veliki rat Srbije 1914-1918 :: www.domaci.de, Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ Идиоми у српском језику, Приступљено 11. 4. 2013.
  3. ^ Президент России, Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Colonial Wargames - Poetry - Hilaire Belloc, Приступљено 11. 4. 2013.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Максим_(митраљез)&oldid=8144752”