Црногорска академија наука и умјетности — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 4. септембар 2013. у 22:26

Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) је највиша научна институција Црне Горе, основана 1976. године.

Прије тога од 1973. године постојало је Друштво за науку у умјетност Црне Горе.

Највиши орган управљања је Скупштина, у коју улазе сви редовни и дописни чланови.

Извршни орган је Предсједништво на челу са предсједником и његовим секретаром, затим два потпредсједника, секретари одјељења и два члана из састава редовних чланова.

Дјелатност Црногорске академије наука и умјетности одвија се у 4 одјељења:

Одјељење природних наука,
Одјељење друштвених наука,
Одјељење хуманистичких наука и
Одјељење умјетности.

Такође, у саставу ЦАНУ дјелује и Институт за језик и књижевност „Петар II Петровић Његош“ , те многобројни одбори и друга радна тијела.^[1] У саставу библиотеке дјелују и Одсјек за документацију и архив.

Академија тренутно има 46 чланова у радном саставу (редовних 32 и ванредних 14) и 37 дописних (иностраних) чланова.

Предсједници Друштва, односно ЦАНУ, били су:

академик Бранко Павићевић (1973—1981)
академик Бранислав Шошкић (1981—1985)
академик Мирчета Ђуровић (1985—1989)
академик Драгутин Вукотић (1989—2002)
академик Момир Ђуровић (од 2002)

Критике ЦАНУ и однос државе Црне Горе према академији

Критичари ЦАНУ оптужују као просрпску институцију, првенствено због њене историјске школе која одступа од тзв. дукљано-монтенегринске дисциплине и која Црногорце сматра нацијом српског етничког поријекла и најближе Србима. Критичарима Црногорске академије наука и умјетности смета и то што је претходни предсједник ЦАНУ др Драгутин Вукотић био Србин, али и став ЦАНУ да изрази отпор формирању црногорског језика, остајући при ставу да је матерњи језик Црногораца српски језик^[2]. Због ових оптужби, у Црној Гори долази до подвојености научне заједнице и формирања удружења грађана под називом Дукљанска академија наука и умјетности као антитеза званичној црногорској академији. ЦАНУ је често на удару црногорских националиста због њене незаинтересованости за активније учешће у борби за национално признање Црногораца и црногорске суверености, која је задобијена на референдуму 2006. године.

Садашњем предсједнику ЦАНУ, др Момиру Ђуровићу, критичари замјерају и то што се 2007. године, након доношења новог Устава Црне Горе, којим је умјесто дотад српског језика за званични језик Црне Горе проглашен црногорски, сретао са једним од лидера просрпске опозиције Андријом Мандићем. Због овог, Ђуровић је био изложен јавном вређању од стране неких монтенегринске историчара.^[3].

Године 2008. након одлуке црногорских власти о признању једностране проглашене независности Косова од Србије, ЦАНУ је оштро осудила овај акт власти, због чега је опет била изложена вријеђању и академија и њеног предсједника.

Због учесталих захтјева удружења грађана ДАНУ да се држава активира у доношењу закона за легализацију њиховог дјеловања^[4] , почетком 2011. године, црногорске власти су предложиле, а почетком 2012. покушале и реализовати ^[5] спајање ЦАНУ са ДАНУ у јединствену националну академију. Након више сусрета са органима власти Црне Горе, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић одбија сваку могућност таквог приједлога, наводећи да се нигдје у свијету национална академија не удружује са једном невладином организацијом.^[6].

Црногорска академија наука и умјетности је редовни члан Одбора за стандардизацију српског језика.

Извори

Спољашње везе

Званична страница Црногорске академије науке и умјетности

[1] ttp://www.canu.org.me/cms/o_nama/

[2] ttp://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2007-06-01&id=119208

[3] ttp://www.slobodnaevropa.org/content/crna_gora_sud_mizerija/1873300.html

[4] ttp://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/4891-sve-duplo-u-crnoj-gori

[5] ttp://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Ukida-se-Dukljanska-akademija-nauka-i-umjetnosti-130095.html datum=27.02.2012 17:28 Срна

[6] ttp://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2011-05-29&id=210108

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 '''Црногорска академија наука и умјетности''' ('''ЦАНУ''') је највиша научна институција [[Црна Гора|Црне Горе]], основана [[1976]]. године.
-Пре тога је од [[1973]]. године постојало ''[[Друштво за науку у умјетност Црне Горе]]''.
+Прије тога од [[1973]]. године постојало је ''[[Друштво за науку у умјетност Црне Горе]]''.
 Највиши орган управљања је Скупштина, у коју улазе сви редовни и дописни чланови.
-Извршни орган је Председништво на челу са председником и његовим секретаром, затим два потпредседника, секретари одељења и два члана из састава редовних чланова.
+Извршни орган је Предсједништво на челу са предсједником и његовим секретаром, затим два потпредсједника, секретари одјељења и два члана из састава редовних чланова.
-'''У академији делују:'''
-* Одељење друштвених наука
-* Одељење природних наука
-* Одељење уметности
+'''Дјелатност Црногорске академије наука и умјетности одвија се у 4 одјељења:'''
-У саставу библиотеке делују Одсек за документацију и архив.
+* Одјељење природних наука,
+* Одјељење друштвених наука,
+* Одјељење хуманистичких наука и
+* Одјељење умјетности.
+Такође, у саставу ЦАНУ дјелује и Институт за језик и књижевност „Петар II Петровић Његош“ , те многобројни одбори и друга радна тијела.<ref>http://www.canu.org.me/cms/o_nama/</ref>
-Академија тренутно има 41 члана у радном саставу (28 редовна и 13 ванредних) и 17 дописних чланова.
+У саставу библиотеке дјелују и Одсјек за документацију и архив.
+Академија тренутно има 46 чланова у радном саставу (редовних 32 и ванредних 14) и 37 дописних (иностраних) чланова.
-Председници Друштва, односно ЦАНУ, били су:
+Предсједници Друштва, односно ЦАНУ, били су:
 * академик [[Бранко Павићевић]] ([[1973]]—[[1981]])
 * академик [[Бранислав Шошкић]] ([[1981]]—[[1985]])
@@ Ред 23: / Ред 27: @@
 * академик [[Момир Ђуровић]] (од [[2002]])
-ЦАНУ се у Црној Гори и шире увелико сматра просрпском институцијом, због историјске школе која одступа од тзв. дукљано-монтенегринске дисциплине и која сматра Црногорце нацијом српског етничког поријекла и најближе Србима. Претходни предсједник ЦАНУ др Драгутин Вукотић је Србин, а ЦАНУ је показивала велике отпоре стандардизацији [[Црногорски језик|црногорског језика]], остајући при ставу да је матерњи језик Црногораца српски језик<ref>http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2007-06-01&id=119208</ref>. Због просрпске позиције долази до подвојености научне заједнице и оснивања [[Дукљанске академије наука и умјетности]] како би била антитеза просрпској званичној црногорској академији. ЦАНУ је често на удару црногорских националиста због незаинтересованости за активније учешће у борби за национално признање Црногораца и црногорске суверености, која је задобијеа на референдуму 2006. године. У току преговора око доношења новог Устава Црне Горе, који је умјесто српског прогласио црногорски за званични језик Црне Горе, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић је преговарао са српском опозицијом током 2007. године и сријетао се са [[Андрија Мандић|Андријом Мандићем]]. Црногорски историчар Живко Андријашевић га је због таквог чина назвао ''мизеријом'', за шта га је Ђуровић тужио суду за клевету, тражећи одштету у износу од 10.000 евра. Добио је судски процес, а Андријашевић је морао да плати 1.000 евра<ref>http://www.slobodnaevropa.org/content/crna_gora_sud_mizerija/1873300.html</ref>.
+== Критике ЦАНУ и однос државе Црне Горе према академији ==
-ЦАНУ је 2008. године у вријеме црногорске одлуке о признању једностране проглашене независности Косова од Србије оштро осудила црногорске власти. Почетком 2011. године, црногорске власти су предложиле спајање ЦАНУ са ДАНУ у јединствену националну академију. Након сусрета са министром науке Сањом Влаховић, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић је одбио сваку могућност таквог предлога, наводећи да се нигдје у свијету национална академија не удружује са једном НВО. Овај предлог је неформално био изношен и раније<ref>http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/4891-sve-duplo-u-crnoj-gori</ref>. У 2011. години, и дан-данас, ДАНУ захтијева активирање државе и доношења закона за легализацију свог деловања или уједињења са ЦАНУ, док ЦАНУ, сматрајући сарадњу са невладином организацијом немогућом, то категорички одбија<ref>http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2011-05-29&id=210108</ref>.
+Критичари ЦАНУ оптужују као просрпску институцију, првенствено због њене историјске школе која одступа од тзв. дукљано-монтенегринске дисциплине и која Црногорце сматра нацијом српског етничког поријекла и најближе Србима. Критичарима Црногорске академије наука и умјетности смета и то што је претходни предсједник ЦАНУ др Драгутин Вукотић био Србин, али и став ЦАНУ да изрази отпор формирању [[Црногорски језик|црногорског језика]], остајући при ставу да је матерњи језик Црногораца српски језик<ref>http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2007-06-01&id=119208</ref>. Због ових оптужби, у Црној Гори долази до подвојености научне заједнице и формирања удружења грађана под називом [[Дукљанска академија наука и умјетности]] као антитеза званичној црногорској академији. ЦАНУ је често на удару црногорских националиста због њене незаинтересованости за активније учешће у борби за национално признање Црногораца и црногорске суверености, која је задобијена на референдуму 2006. године.
+Садашњем предсједнику ЦАНУ, др Момиру Ђуровићу, критичари замјерају и то што се 2007. године, након доношења новог Устава Црне Горе, којим је умјесто дотад српског језика за званични језик Црне Горе проглашен црногорски, сретао са једним од лидера просрпске опозиције [[Андрија Мандић|Андријом Мандићем]]. Због овог, Ђуровић је био изложен јавном вређању од стране неких монтенегринске историчара.<ref>http://www.slobodnaevropa.org/content/crna_gora_sud_mizerija/1873300.html</ref>.
+Године 2008. након одлуке црногорских власти о признању једностране проглашене независности Косова од Србије, ЦАНУ је оштро осудила овај акт власти, због чега је опет била изложена вријеђању и академија и њеног предсједника.
+Због учесталих захтјева удружења грађана ДАНУ да се држава активира у доношењу закона за легализацију њиховог дјеловања<ref>http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/4891-sve-duplo-u-crnoj-gori</ref> , почетком 2011. године, црногорске власти су предложиле, а почетком 2012. покушале и реализовати <ref>http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Ukida-se-Dukljanska-akademija-nauka-i-umjetnosti-130095.html datum=27.02.2012 17:28 Срна</ref> спајање ЦАНУ са ДАНУ у јединствену националну академију. Након више сусрета са органима власти Црне Горе, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић одбија сваку могућност таквог приједлога, наводећи да се нигдје у свијету национална академија не удружује са једном невладином организацијом.<ref>http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2011-05-29&id=210108</ref>.
 Црногорска академија наука и умјетности је редовни члан [[Одбор за стандардизацију српског језика|Одбора за стандардизацију српског језика]].