КУД Идијоти

КУД Идијоти
Датотека:Kud Idijoti bw.jpg
Музички рад
Жанр	Панк
Веб-сајт	www.kudidijoti.com
Дискографија
Мегапунк (1995) Цијена Поноса (1997) Ремек Дјело (2001)

Лого који група користи у свом медијском наступу

КУД Идијоти (Културно-уметничко друштво Идијоти) су панк састав из Пуле. Основао их је гитариста и фронтмен групе Сале Веруда 02.02. 1981. године у Пули. Иако су у већ поодмаклим годинама и даље повремено праве клубске свирке широм бивше Југославије, док раде на новом албуму под радним називом Збогом Истро (Смрт усташству).

Називи и крилатице

Поред званичног имена КУД Идијоти, група често користе и неке друге називе, као што су Старе Пизде или Легенде с` Мора.

Прича о Идијотима

Музички новинар Петар Јањатовић је о настанку КУД Идијота написао следеће:

Легенда каже: „О приближном настанку групе КУД ИДИЈОТИ говори се сваша, али најтачнија је она прича када је Број Један дошао код Салета и рекао му: Слушај синко, ја сам одвећ стар за те ствари, али ако хоћеш мој савјет, немој ни случајно узет Фрица за басисту...“. Ипак, Сале Веруда, гитариста и оснивач Куд Идијота се није обазирао на савет старог прдоње и доласком басисте Фрица у групу 1985. године формирана је коначна постава коју су још чинили певач Туста и бубњар Птица. И тако почиње прича о чувеном бенду чији слоган гласи „Куд Идијоти прођу ту трава не расте“.

Идијоти су настали 02.02.1981.године у Пули,а прву поставу су чинили младићи одушевљени музиком Рамонса: Сале Веруда, Давор Зграбљић - Буцало, Еђидио Роко и Марино Пјуко. Група је у почетку свирала у малим просторима и стално је мењала поставу,у којој је опстајао само гитариста и фронтмен групе Сале Веруда.

До промене долази 1985.године када се група устаљује у својој класичној постави,коју су чинили:

• Сале Веруда(гитара),који се тада бавио увођењем дрвенарије у бродове
• Туста(вокал),ожењени тридесетогодишњак и отац,који је већ прошао све младалачке глупости(био је хипик,стопирао по Европи,...) и запослио се у Уљанику (чувено пулско бродоградилиште) на пословима администрације.Међутим и поред тога и даље је носио дугу косу и кожну јакну,излазио на рокерска места,надајући се да ће успети да оствари свој сан да запева у рок групи.
• Птица(бубњеви),у то време запослен као електричар у Уљанику
• др.Фриц(бас гитара),у то доба је радио као ноћни чувар у лудници

Датотека:Kud karabinjeri.jpg

Чланак у Политици поводом инцидента у Ређо Калабрији

Захваљујући Фрицовом послу Идијоти су дошли и до простора за вежбу,у посебној просторији у оквиру луднице у којој је њихов басиста био запослен.Поред њих тадашњу пулску сцену сачињавали су састави: Високи напон, Гола јаја, Месершмит, Спунс(The Spoons) и Проблеми(који су постигли какву-такву афирмацију).Редовним наступима као предгрупа на концертима који су се одржавали у Пули Идијоти су почели да стичу своје поклонике међу тадашњом омладином.Од снимака тих живих наступа,рађених скромном техником,састављен је материјал за њихов први албум „Легендарни уживо“ објављен 1986.године.Издавач је био Борис Фурлан који је у Копру основао независну дискографску кућу Словенија,а албум,који се појавио на касети,садржао је њихове ударне нумере,међу којима се нашла и обрада чувене италијанске револуционарне песме „Бандјера Роса“(„Црвена Застава“) (коју су у то време изводили и Панкрти).

Издавање тог живог албума их је прочуло широм тадашње Југославије и они добијају позив да наредне године наступе на Омладинском фестивалу у Суботици.Поред њих као млади и неафирмисани састави тада су наступили Мизар, Град, Индуст Баг и Тужне уши,а Идијоти су у тој оштрој конкуренцији однели победу.Тај тријумф им је дао допунски подстрек и њихова каријера се од тада креће све успешнијим водама.О утицају који је на њих оставила победа на једном од највећих демо фестивала ондашње Југославије,говоре и њихове касније изјаве да их је та победа спасила од распада.У оквиру фестивала објављена је и компилација живих наступа учесника под називом „Најбољи уживо“,на којој су се Идијоти представили песмама „За тебе“ и „Диско из нот Дед“.

Наједном су кренули позиви за свирке и много шири круг публике се примио на њих.Захваљујући добро организованим андерграунд каналима за њих се сазнало у Европи тако да су почели да свирају по мањим клубовима у Немацкој, Швајцарској и Италији. Године '87. представљали су Југославију на фестивалу медитеранских земаља на југу Италије у месту Ређо Калабрија. Док су свирали песму „Бандјера Роса“ испровоцирани карабињери су се попели на бину и прекинули њихов наступ, највероватније због рефрена „Живео Комунизам и Слобода“. Групи је то донело прави публицитет, па су се чак насли у спољно-политичкој рубрици дневне ,Политике". Њихов концерт у Швајцарској прекидају бесне феминисткиње зато што је Сале на гитари имао налепницу голе жене, па су му спрејем пошпрцале гитару и покриле голотињу. У то време издају серију својих синглова „Боље издати плочу, него пријатеља“, „Будимо солидарни с` богатима“ и „Хоћемо цензуру“ у замену за деби албум који и даље нико не жели да им објави. У пролеће '88. као претходни победници поново свирају на Суботичком фестивалу.

Захваљујући редовним свиркама по Немацкој повезују се са човеком који је власник мале издавачке куће Инкогнито Рекордс и он им објављује ЛП ,,Боливија р'н'р" на којем су се насле песме са синглова и стари демо снимци. Пошто су их одбиле готово све дискографске куће у тадашњој Југославији, најзад потписују уговор са Љубљанским Хелидоном и то највише захваљујући уреднику Борису Белеу, певачу групе Булдожер. Први прави ЛП „Ми смо овдје само због пара“ објављују 1990. и на њему су одличе песме „Минијатура“, „Нећу да радим за доларе“, „Како то може“ и верзија песме „Бандјера Роса“ која траје читавих седам минута. Популарност им нагло расте и постају аутентични предводници панк клинаца у целој земљи.И у тренутку када је група дозивљавала праву популарност дошло је до распада Југославије, ЛП „Глупост је неуништива“ после доста отезања излази лета '92. године и представља најбољи албум у њиховој дотадашњој каријери. Зрелији и директнији нуде песме „То није место за нас“, „Песма о Марину,мари,Мору...“, „Деламо Шкифо“, „Бепо врати се“. Али то је уједно најгоре време за свирке и објављивање плоча. Са почетком рата, чланови групе су замрзнули своју активност и готово да су били пред распадом. Празан простор су попуњавали тако што су Сале, Птица и Фриц наступали у оквиру састава ЛБ Радницки свирајући стилски сличан материјал.ЦД „Тако је говорио ЗараТуста“је уједно њихов први ЦД у каријери и на њему су направили инвентуру првих година рада јер су у то време искрено сумњали да ли ће наставити са даљим активностима. На плочци су се насле песме које је Сале Веруда компоновао у периоду од '81. до '85. Од 18 песама, снимили су 7 старих које раније нису објавили, 7 песама су раније већ снимили у различтим верзијама, две су сасвим нове: „Ништа није тако добро да би било добро“ (коаутор Франци Блашковић) и „Кад би наше МЦ,ЦД,ЛП,...“. Две песме су обраде старих пулских панк група Гола јаја и Високи напон. У песми „Ијо соно Дитаторе“ („Ја сам Диктатор“) усемплирали су глас глумца Љубе Тадића са плоче „Одбрана Сократова и смрт“. Стара обрада „О бела Ћао“ („Драга Ћао“) је добила поднаслов „Шта хоће ти антифашисти“ а снимили су је уз малу хармонику која се својевремено користила у партизанским песмама, Поводом те плоче су опет свирали по делу европских земаља, априла '94. наступали су на фестивалу Евро Вудсток у Будимпешти а 10.10. у Љубљани им се остварила давна жеља, свирали су као предгрупа групи Рамонс. У то време остварили су сарадњу са легендом Францијем Блашковићем коме су свирали на ЦД-у „Истра ти материна“. Плоча је представљала згодну мешавину различитих сензибилитета и поводом ње, уз дувачку секцију су одсвирали десет концерата по локалним истарским остаријама.

Датотека:Kud svetij.jpg

Промотивни постер за МегаПанк

Током ратних година стекли су статус бенда оштрог језика и јасних ставова који се није либио да и даље свира сада неподобне „Бандјера Роса“ и „О бела Ћао“ држећи се, поред марке и долара, своје јасне девизе „Паметнима не треба ништа објашњавати, глупани ионако неће ништа схватити“. Следећи ЦД „Мегапанк„“ им доноси ударну „Фак д Систем“, претећу „Божина“, горке „Има ли (овдје) живота прије смрти“, „Ред и палице“, „Благо будалама“, „Сјај“. У складу са својом огорченом борбом против пирата, одлучују да више не објављују нормалне плоче, већ само синглове, рачунајучи да ће дискографски лопови, бар тако морати да се помуче око склапања нових издања. Први сингл у том низу, „Фак“ објавили су за властиту фирму Веруда синглс а онда је дошао примамљив уговор са фирмом Денсинг Бер, зато одустају од те идеје и снимају нови албум „Цијена поноса“.Након тог албума следи концертни „Гратис хитс лајв!“ ( 1999. ). 05. 11.1999. бенд напуштају Др. Фриц и Птица , а долазе Давор Зграбљиц -Буцолини ( бас ) и Кристијан Бијажић - Пицек ( бубњеви ) . 2001. ИДИЈОТИ издају ЦД Ремек Дјело који је у ограниченом тиражу ( 100 копија ) издан и на винилу.

Дискографија

• Легендарни Уживо (1986)
• Боље издати плочу него пријатеља (1987)
• Лутке на Концу (1987)
• Хоћемо Цензуру (1988)
• Live in Biel (1988)
• Боливија Р`н`Р (1989)
• Ми смо овдје само због пара (1990)
• Ђуро was sold out (1991)
• Глупост је неуништива (1992)
• Тако је говорио ЗараТуста (1993)
• Истра ти материна (1995)
• Megapunk (1995)
• Fuck (1996)
• Single collection vol 1 (1997)
• Цијена Поноса (1997)
• Gratis hits live! (1999)
• Ремека Дјело (2001)

Спољашње везе

• Званична страница састава КУД Идијоти

---