Социјалдемократска партија Црне Горе — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 36: Ред 36:
| скупштина1 =[[Скупштина Црне Горе]]
| скупштина1 =[[Скупштина Црне Горе]]
| број_мандата ={{Политичка партија/мандати|6|81|red}}
| број_мандата ={{Политичка партија/мандати|6|81|red}}
| међународно_чланство = [[Социјалистичка интернационала]]
| међународно_чланство = [[Прогресистичка алијанса]] и [[Социјалистичка интернационала]]
| европско_чланство = [[Партија европског социјализма]]
| европско_чланство = [[Партија европског социјализма]]
| боје =
| боје =

Верзија на датум 7. септембар 2013. у 13:31

Шаблон:Политичка партија 4

Социјалдемократска партија Црне Горе је социјалдемократска политичка странка у Црној Гори, заступник грађанског национализма.

СДП ЦГ је настала 1993. уједињењем двије мање опозиционе комунистичко-реформистичке политичке странке:

СДП ЦГ је настаља на темељима рушевина некадашњег Савеза реформских снага Југославије, уз идеологију потпуне подршке црногорској националној суверености, у смислу црногорског језика, државне независности и самосталне политике и Црногорске православне цркве, идеали којим је остала привржена до данашњег дана. На парламентарним изборима 1996. године осваја 16.608 и релативно много, чак 5,52%, гласова, узимајући махом од либералног бирачког тијела, али због изузетно строге и високе изборне регулативе не улази у црногорску скупштину, већ осигурава само једно једино мјесто у Вијећу грађана Савезне Републике Југославије на савезним изборима. Исте године постаје члан Социјалистичке интернационале.

1998. године се придружила власти и ступила у коалицију са Демократском партијом социјалиста и Народном странком под вођством Мила Ђукановића с циљем заједничког отпора југословенском предсједнику Слободану Милошевићу и добија 5 мјеста на листи. Од тада до данашњег дана СДП ЦГ је дио владајуће већине. На изборима 2001. године проузрокованим преласком НС назад у опозицију након пада Милошевића добија 6 посланика и формира мањинску владу уз подршку либерала, а 2002. године излази из власти у вријеме пада владе због потписивања Београдског споразума којим ће се успоставити Државна заједница Србије и Црне Горе, умјесто моменталне и потпуне независности Републике Црне Горе, да би исте године на парламентарним изборима обновила своју коалицију са ДПС-ом, али под условима неиспуњења одређених тачака споразума са Србијом, укључујући усвајања нових српско-црногорских националних симбола (заставе и химне) и оснивања заједничког судства, као и политиком ка постепеном остваривању независности Црне Горе. Као жестоки противник тробојке, дотадашње вјечне заставе црногорске државе, успјешно издејствује предклог нове заставе Црне Горе 2004. године, базиране на некадашњем војном стијегу Црне Горе, као и промјене грба, мијењајући боју из бијеле у златну како би се разликовала од орла Србије, обје хералдички упитне као неутемељене измјене. За химну је усвојена Ој, свијетла мајска зоро са текстом Секуле Дрљевића, такође предлог СДП-a, као и промјена у систему образовања за матерњи језик из „српски“ у „матерњи“, као компромис са ДПС-ом јер није успјела утврдити „црногорски“.

Социјалдемократска партија Црне Горе је била активни учесник покрета за независну Црну Гору и учесник опције за независност на црногорском референдуму о независности 2006. године. Исте године је поновно учествовала у побједничкој коалицији са ДПС ЦГ и задржала 7 мандата. 2007. године је била дио већине који је усвојио нови устав Црне Горе, саркастично предлажући да службени језик буде „јужнословенски“, остала је чврсто при подршци да буде „црногорски“. СДП је аутор Резолуције о формалном поништењу и осуђивању одлуке Велике народне скупштине Српског Народа у Црној Гори која је 1918. године присајединила Црну Гору Србији, но која никада није усвојена. Упавши у неколике кризе са својим коалиционим партнером, укључујући недобијањем позиције Предсједника након независности и спором око Електропривреде Црне Горе, СДП ЦГ је ипак очувала своју коалицију са странком Мила Ђукановића, договоривши је и пред предстојеће парламентарне изборе 2009. године.

СДП ЦГ је увелико националистички-конзервативна црногорска странка, и једино је отворена према хрватској националној мањини у Црној Гори, потпуно супротна Албанцима и Србима. Поготово се сматра за жестоког противника Србије и подржаваоца што супротније политике. Међу најконтроверзнијим чињеницама је та што је СДП поштовалац идеологије црногорско-хрватског усташе Савића Марковића Штедимлије и контроверзне личности у црногорској историји, нацистичког колаборационисте Секуле Дрљевића, чију рехабилитацију СДП ЦГ подржава[1]. У црквеном смислу, залаже се за признање Црногорске православне цркве и преузимање све православне имовине из руку Митрополије Црногорско-приморске Српске православне цркве на територији државе Црне Горе. Предсједник црногорске Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић је редовно под сумњом медија и опозиције да се нагло обогатио стјекавши велику количину приватне имовине од почетка партнерства са лидером демократских социјалиста.

Мандати по изборима:

  • 1996: 0
  • 1998: 5 (6,41%)
  • 2001: 6 (7,79%)
  • 2002: 7 (9,33%)
  • 2006: 7 (8,64%)

Избори 2009.

Пред предстојеће парламентарне изборе, СДП ЦГ је, а наиме конкретно њен предсједник, Предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић, у јеку предизборне кампање као саставни дио коалиције Мила Ђукановића, званично обећао Црногорској православној цркви све над чим располаже Српска православна црква, што намјерава остварити у сљедећој влади, што је изазвало бурне реакције у току већ горећих политичких сукоба[2].

Референце

  1. ^ публицистички историчар Новак Аџић, члан Главног одбора и бивши портпарол Социјалдемократске партије Црне Горе
  2. ^ http://www.sdp.cg.yu/

Спољашње везе