Весло — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}
'''Весло''' је полуга којом се преноси сила веслача на воду и тиме покреће чамац . Весло се корсти као један од начина покретања мањих чамаца и бродица . Весла се користе у веслачком спорту али и у друге намене , као што је рекреација , риболов и друге .
'''Весло''' је полуга којом се преноси сила веслача на воду и тиме покреће чамац . Весло се корсти као један од начина покретања мањих чамаца и бродица . Весла се користе у веслачком спорту али и у друге намене , као што је рекреација , риболов и друге .



Верзија на датум 10. септембар 2013. у 13:44

Весло је полуга којом се преноси сила веслача на воду и тиме покреће чамац . Весло се корсти као један од начина покретања мањих чамаца и бродица . Весла се користе у веслачком спорту али и у друге намене , као што је рекреација , риболов и друге .

Делови

Посоје више делова и весла и то 1 - дршка 2 - рукохват 3 - кожни омотач 4 - струк 5 - лопата 6 - метални обруч или оков

Весло у веслачком спорту

У веслачком спорту користе се специфична весла погодна за ефикасно и брзо покретање чамца . У основи постоје две врсте весала :

  • Весла за скул веслање , тј спортско веслање код којег 01:00 веслач или веслачица барата са два весла . Та су весла најчешће дужине у распону 276-290 цм .
  • Весла за римен веслање , тј спортско веслање код којег 01:00 веслач или веслачица има само једно весло . Та су весла дуга најчешће између 370-380 цм .

Весла се састоје од ручке , прстена , тела весла и лопате . Ручка је део весла за које веслач држи весло , док је лопата део весла који улази и воду и преко ње се преноси сила воду . Прстен је обруч који се налази на телу весла и служи да се весло чврсто смјести у ушици , делу избочника који придржава весло . Грађа весла је таква да буде што лакше , али ипак довољно чврсто да пренесе силу веслача на воду . Стога су данашња весла у ствари шупља . Сила коју врхунски такмичар може преносити на весло варира зависно о снази , тежини , припремљености веслача , и креће се у распону од 70 килопонда па до чак 140 килопонда . Врхунски веслач развија преко 400 Вата по завеслају !

Изглед такмичарског весла се мењао кроз историју . Најдраматичнија промена с краја 90 - тих година прошлог века је облик лопате , који је од традиционалног симетричног облика попримио облик под називом ' биг бладе ' , а који неодољиво подсећа на секиру , па је то и уврежен веслачки израз за таква весла . Материјали израде и дизајн

Традиционално весла су комплетно била израђена од дрвета . Међутим , од краја 80 - тих година прошлог века почињу се употребљавати вештачки материјали , углавном карбон . Данас су сва такмичарска весла карбонска , иако су неки делови и од алуминијума , тврде пластике ( најчешће прстен ) , дрва ( најчешће ручка ) .

Весла се на службеним такмичењима често боје у бојама веслачког клуба или репрезентације , и то само део весла који се зове лопата . Међународна веслачка федерација ФИСА од сваке националне федерације тражи пре такмичења службену пријаву на којој је назначен начин бојања лопате репрезентативаца из те земље . Најчешће се користе боје националног барјака те земље .