Савиндан — разлика између измена
Нова страница: '''Савиндан''' је празник Српске православне цркве који се слави [[27.... |
ситно |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Савиндан''' је празник [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се слави [[27. јануар]]а (тј. 14. јануара по [[јулијански календар|старом календару]]), којим се обележава успомена на [[Свети Сава| |
'''Савиндан''' је празник [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се слави [[27. јануар]]а (тј. 14. јануара по [[јулијански календар|старом календару]]), којим се обележава успомена на [[Свети Сава|светог Саву]], принца династије [[Династија Немањића|Немањића]], српског [[просветитељ]]а и првог [[архиепоскопа српског]]. |
||
Празник ''Савиндан'' је у [[црквени календар|црквеном календару]] уписан црвеним словима: ''Свети Сава, први архиепископ српски''. Празник |
Празник ''Савиндан'' је у [[црквени календар|црквеном календару]] уписан црвеним словима: ''Свети Сава, први архиепископ српски''. Празник светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у [[српски народ|српском народу]], светкују га многе [[занатлије]] а проглашен је и за школску [[крсна слава|славу]]. |
||
==Порекло празника== |
==Порекло празника== |
||
На овај дан, |
На овај дан, свети Сава је окончао свој живот и црква је установила да се овог дана обележава успомена на живот и дело светог Саве. Упокојио се у недељу 27. јануара [[1235.]] године, у граду [[Трново|Трнову]] у [[Бугарска|Бугарској]]. |
||
До процвата светосавског култа је дошло стварањем [[Кнежевина Србија|нове српске државе]]. Још почетком XIX века је спевана позната [[Химна |
До процвата светосавског култа је дошло стварањем [[Кнежевина Србија|нове српске државе]]. Још почетком XIX века је спевана позната [[Химна светом Сави]], а законом из 1840. године његов празник постаје општа ''школска слава'' у [[Србија|Србији]]. <ref>Мирјана Кандић, 2003.</ref> |
||
==Народни обичаји и симболика== |
==Народни обичаји и симболика== |
||
Нарочито ревносно Светог Саву празнују [[сточари]] из разних крајева. Попут [[Свети Мрата| |
Нарочито ревносно Светог Саву празнују [[сточари]] из разних крајева. Попут [[Свети Мрата|светог Мрате]] и [[Свети Аранђел|светог Аранђела]], свети Сава се сматра ''вучјим пастирем''. <ref>Мирјана Кандић, 2003.</ref> |
||
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за [[сточарство|стоку]] и за страх од [[вукови|вукова]]. Пред ''Савиндан'' се није смела ''стока терати у шуму'', из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ''ништа није смело радити са [[сечиво]]м''. ''[[Бритве]] нису отваране'' да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа ''бојити у црвено'' да вуци не би клали стоку. |
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за [[сточарство|стоку]] и за страх од [[вукови|вукова]]. Пред ''Савиндан'' се није смела ''стока терати у шуму'', из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ''ништа није смело радити са [[сечиво]]м''. ''[[Бритве]] нису отваране'' да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа ''бојити у црвено'' да вуци не би клали стоку. |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
Постоји много српских народних веровања везаних за ''Савиндан'', међу којима и то да ''ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи''. |
Постоји много српских народних веровања везаних за ''Савиндан'', међу којима и то да ''ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи''. |
||
==Празник |
==Празник светог Саве== |
||
''Свети Сава'' је установљен за ''школску славу'' одлуком [[Совјет Књажества Србског|Совјета Књажества Србског]] 2. јануара [[1840.]] године, а на предлог [[Атанасије Николић|Атанасија Николића]], ректора [[Лицеј из Крагујевца|Лицеја из Крагујевца]]. <ref>Миле Недељковић, 1998.</ref> У одлуци [[Попечитељског просвјештенија]], представници државне и црквене власти прописали су да се '' |
''Свети Сава'' је установљен за ''школску славу'' одлуком [[Совјет Књажества Србског|Совјета Књажества Србског]] 2. јануара [[1840.]] године, а на предлог [[Атанасије Николић|Атанасија Николића]], ректора [[Лицеј из Крагујевца|Лицеја из Крагујевца]]. <ref>Миле Недељковић, 1998.</ref> У одлуци [[Попечитељског просвјештенија]], представници државне и црквене власти прописали су да се ''свети Сава'' проглашава за ''патрона свих наших школа'' и да се од тада 14/[[27. јануар]]а има у свим школама најсвечаније прослављати. <ref>Рандељ, 2006.</ref> Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. После полувековне забране у [[комунистички режим|комунистичком режиму]], поново се наставило са прослављањем ''светог Саве'' као школског патрона. |
||
Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за [[еснаф]]ску славу. Светог Саву су за еснафску славу узеле занатлије [[ужари]], [[мутавџије]], [[опанчари]], [[обућари]] и други. |
Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за [[еснаф]]ску славу. Светог Саву су за еснафску славу узеле занатлије [[ужари]], [[мутавџије]], [[опанчари]], [[обућари]] и други. |
||
Празничне песме за ''Савиндан'': |
Празничне песме за ''Савиндан'': |
||
*[[Химна |
*[[Химна светом Сави]] |
||
==Референце== |
==Референце== |
||
Верзија на датум 28. фебруар 2007. у 17:34
Савиндан је празник Српске православне цркве који се слави 27. јануара (тј. 14. јануара по старом календару), којим се обележава успомена на светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепоскопа српског.
Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словима: Свети Сава, први архиепископ српски. Празник светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије а проглашен је и за школску славу.
Порекло празника
На овај дан, свети Сава је окончао свој живот и црква је установила да се овог дана обележава успомена на живот и дело светог Саве. Упокојио се у недељу 27. јануара 1235. године, у граду Трнову у Бугарској.
До процвата светосавског култа је дошло стварањем нове српске државе. Још почетком XIX века је спевана позната Химна светом Сави, а законом из 1840. године његов празник постаје општа школска слава у Србији. [1]
Народни обичаји и симболика
Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Попут светог Мрате и светог Аранђела, свети Сава се сматра вучјим пастирем. [2]
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смела стока терати у шуму, из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ништа није смело радити са сечивом. Бритве нису отваране да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.
Да би умолили свеца да вукове окрене од њиховог стада, у многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и пре њега се постило седам дана.
Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.
Празник светог Саве
Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. [3] У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати. [4] Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. После полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем светог Саве као школског патрона.
Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу. Светог Саву су за еснафску славу узеле занатлије ужари, мутавџије, опанчари, обућари и други.
Празничне песме за Савиндан:
Референце
Литература
- Мирјана Кандић: Свети Сава, Српске славе и обичаји, 10. део, Смедеревска седмица бр. 243, 24.1.2003.
- Миле Недељковић: Српски обичајни календар просте 1998. године, Српско наслеђе бр. 1
- Ђорђе Рандељ: Светачник: славе и верски обичаји код Срба, Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006.
- Милан Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.
