Гилберт Њутон Луис — разлика између измена
Disambiguated: Харвард → Универзитет Харвард |
м uvod; козметичке измене |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
'''Гилберт Њутон Луис''' ({{јез-енгл|Gilbert Newton Lewis}}; [[Вејмут (Масачусетс)|Вејмут]], [[23. октобар]] [[1875]] — [[Беркли (град)|Беркли]], [[23. март]] [[1946]]) је био амерички [[физикохемичар]]. |
'''Гилберт Њутон Луис''' ({{јез-енгл|Gilbert Newton Lewis}}; [[Вејмут (Масачусетс)|Вејмут]], [[23. октобар]] [[1875]] — [[Беркли (град)|Беркли]], [[23. март]] [[1946]]) је био амерички [[физикохемичар]]. |
||
== Школовање== |
== Школовање == |
||
Студије хемије је започео на Универзитету [[Небраска]], а на [[Универзитет Харвард|Харвард]]у је дипломирао [[1896]]. и докторирао [[1899]]. |
Студије хемије је започео на Универзитету [[Небраска]], а на [[Универзитет Харвард|Харвард]]у је дипломирао [[1896]]. и докторирао [[1899]]. |
||
Верзија на датум 28. септембар 2013. у 04:49
 |
Гилберт Њутон Луис | |
|---|---|
 Гилберт Њутон Луис | |
| Датум рођења | 23. октобар 1875. |
| Место рођења | Вејмут САД |
| Датум смрти | 23. март 1946. (70 год.) |
| Место смрти | Беркли САД |
Гилберт Њутон Луис (енгл. Gilbert Newton Lewis; Вејмут, 23. октобар 1875 — Беркли, 23. март 1946) је био амерички физикохемичар.
Школовање
Студије хемије је започео на Универзитету Небраска, а на Харварду је дипломирао 1896. и докторирао 1899.
Научни рад
Студије (последокторске) наставио је код славних физикохемичара тога доба, Вилхелма Освалда у Лајпцигу и Валтера Нернста у Гетингену.
Године 1908. објавио је први рад из серије о релативности, где је извео везу између масе и енергије друкчије од Ајнштајна. Такође је увео термодинамички концепт фугасности у раду, "The osmotic pressure of concentrated solutions, and the laws of the perfect solution," J. Am. Chem. Soc. 30, 668-683 (1908).
Године 1916. формулисао је идеју да ковалентну везу образују заједнички електронски парови. Његове идеје о хемијској вези проширио је Ирвинг Лангмјур што је инспирисало Полинга да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо Луисовим структурама и модел кубичног атома.
Године 1919, испитивањем магнетних особина раствора кисеоника у течном азоту, нашао је да долази до образовања молекула O4 што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.
Године 1923. формулисао је електронску теорију кисело-базних реакција што данас знамо као Луисову теорију: Луисова база је акцептор (прималац) електрона а Луисова база" донор (давалац) електрона.
Из радова Виларда Гибса, било је познато да се хемијске реакције одвијају до достизања равнотеже одређене слободном енергијом реактаната. Луис је провео 25 година одређујући слободне енергије различитих супстанци. Године 1923. објављивањем тих резултата са Рандалом Луис је хемијску термодинамику увео као модерну научну дисциплину.
Године 1926, смислио је термин „фотон" за најмању јединицу енергије зрачења.
Луис је први направио деутеријум оксид (тешку воду) 1933. године.