Зупче — разлика између измена
м разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 22: | Ред 22: | ||
Историјски гледано ове фамилије воде порекло из [[Црна Гора|Црне Горе]], али се не може тачно прецизирати место порекла. Препоставља се да се овде прва настанила фамилија [[Касаловић]], негде после велике сеобе народа под вођством [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Чарнојевића (Црнојевића)]]. У почетку је становништво живело у вишим деловима, а касније су се настанили у нижем брежуљкастом пределу где су и данас. За време Другог светског рата Зупче је стално било на удару Балиста, па је био присутан и велики егзодус становништва. |
Историјски гледано ове фамилије воде порекло из [[Црна Гора|Црне Горе]], али се не може тачно прецизирати место порекла. Препоставља се да се овде прва настанила фамилија [[Касаловић]], негде после велике сеобе народа под вођством [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Чарнојевића (Црнојевића)]]. У почетку је становништво живело у вишим деловима, а касније су се настанили у нижем брежуљкастом пределу где су и данас. За време Другог светског рата Зупче је стално било на удару Балиста, па је био присутан и велики егзодус становништва. |
||
Пуно полемике око овог села било је [[17. март]]а [[2004.]] године после великог погрома српског становништва на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Као узрок немилих сцена, наводи се наводно дављење албанске деце из села Чабра у реци [[Ибар]], који су наводно бежали испред српске деце. Међутим каснијом анализом дошло се до сазнања да је насиље спремано дуже времена и да није био уследило након спонтаног окупљања албанског народа у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. Та чињеница може довести у питање и евентуални злочин у селу Чабра. Оно што је сигурно и поуздано тачно да је река [[Ибар]] тог дана била невероватно велика, односно да је пуштена брана Газиводе, тако да би и случајан пад у реку био фаталан. |
Пуно полемике око овог села било је [[17. март]]а [[2004.]] године после великог погрома српског становништва на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Као узрок немилих сцена, наводи се наводно дављење албанске деце из села Чабра у реци [[Ибар]], који су наводно бежали испред српске деце. Међутим каснијом анализом дошло се до сазнања да је насиље спремано дуже времена и да није био уследило након спонтаног окупљања албанског народа у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. Та чињеница може довести у питање и евентуални злочин у селу Чабра.<ref>http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/bs/features/setimes/features/2004/04/040429-SVETLA-001</ref> Оно што је сигурно и поуздано тачно да је река [[Ибар]] тог дана била невероватно велика, односно да је пуштена брана Газиводе, тако да би и случајан пад у реку био фаталан. |
||
Село је било у центру пажње јавности приликом покушаја албанских специјалних јединица „Росе“ да заузму граничне пунктове 26.јула 2011. Зупчани са мештанима села Вараге су зауставили колону приликом чега је дошло до оружаног обрауна.<ref>{{Cite web |url= http://www.novosti.co.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:339380-Zubin-Potok-Pucnjava-ima-povredjenih |title= Stefanović: Postignut dogovor s KFOR-om |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher= Novosti.rs}}</ref> Након не испуњавања њихових захтева једини су наставили са тоталном блокадом пута.<ref>{{Cite web |url=http://www.mondo.rs/s213204/Info/Srbija/Srbi_drze_barikade_kod_Zupca.html |title=Kfor odustao od sile i povukao se iz Rudara |accessdate= 20. 8. 2012.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Mondo}}</ref> |
Село је било у центру пажње јавности приликом покушаја албанских специјалних јединица „Росе“ да заузму граничне пунктове 26.јула 2011. Зупчани са мештанима села Вараге су зауставили колону приликом чега је дошло до оружаног обрауна.<ref>{{Cite web |url= http://www.novosti.co.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:339380-Zubin-Potok-Pucnjava-ima-povredjenih |title= Stefanović: Postignut dogovor s KFOR-om |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher= Novosti.rs}}</ref> Након не испуњавања њихових захтева једини су наставили са тоталном блокадом пута.<ref>{{Cite web |url=http://www.mondo.rs/s213204/Info/Srbija/Srbi_drze_barikade_kod_Zupca.html |title=Kfor odustao od sile i povukao se iz Rudara |accessdate= 20. 8. 2012.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Mondo}}</ref> |
||
Верзија на датум 4. октобар 2013. у 14:41
Зупче | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Зубин Поток |
УНМИК | Зубин Поток |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 53′ 46″ С; 20° 46′ 04″ И / 42.8961° С; 20.7678° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 529 m |
Зупче је село које се налази на крајњем истоку општине Зубин Поток. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Зупче површине 1.013 ha. Историјски и географски припада Ибарском Колашину. Насеље је крајње колашинско село низ Ибар. Иако није улазило у састав колашинске кнежине, оно се помиње у Девичком катастигу као село у Колашину. Насеље је на пространим речним терасама при изласку Ибра из Варашког теснаца. Село се дели на засеоке (махале) које носе углавном имена по породицама које у њима живе: Радиће, Радојевиће, Вучиниће, Касаловиће и Кокорак. Зупче је старо насеље, у Зупчанској реци су очуване зидине неког старијег насеља, поред којих су били остаци старе цркве коју је локално становништво обновило 1938. године. Због повољног положаја у долини поред Ибра ово село је једно са највћим бројем становника у општини Зубин Поток. Граничи се са суседним селима Доње Вараге, Јагњеница и Прелез која су настањена етнички српским становништвом и Чабра и Кошутово, насељена албанским. Има око 200 кућа. Становници се углавном баве пољопривредом. До бомбардовања 1999. године већи део становништва је радио у већим фабрикама попут Трепче у Звечану, али од тада комбинат Трепча не ради тако да је велики део становништва остао без посла. Иначе ту су најбројније три фамилије: Касаловићи, Радојевићи и Вучинићи.
Историја
Историјски гледано ове фамилије воде порекло из Црне Горе, али се не може тачно прецизирати место порекла. Препоставља се да се овде прва настанила фамилија Касаловић, негде после велике сеобе народа под вођством Арсенија III Чарнојевића (Црнојевића). У почетку је становништво живело у вишим деловима, а касније су се настанили у нижем брежуљкастом пределу где су и данас. За време Другог светског рата Зупче је стално било на удару Балиста, па је био присутан и велики егзодус становништва.
Пуно полемике око овог села било је 17. марта 2004. године после великог погрома српског становништва на Косову и Метохији. Као узрок немилих сцена, наводи се наводно дављење албанске деце из села Чабра у реци Ибар, који су наводно бежали испред српске деце. Међутим каснијом анализом дошло се до сазнања да је насиље спремано дуже времена и да није био уследило након спонтаног окупљања албанског народа у Косовској Митровици. Та чињеница може довести у питање и евентуални злочин у селу Чабра.[1] Оно што је сигурно и поуздано тачно да је река Ибар тог дана била невероватно велика, односно да је пуштена брана Газиводе, тако да би и случајан пад у реку био фаталан. Село је било у центру пажње јавности приликом покушаја албанских специјалних јединица „Росе“ да заузму граничне пунктове 26.јула 2011. Зупчани са мештанима села Вараге су зауставили колону приликом чега је дошло до оружаног обрауна.[2] Након не испуњавања њихових захтева једини су наставили са тоталном блокадом пута.[3]
Иако је Косовска Митровица на свега 12 километара од села, пут је знатно дужи, јер је немогуће проћи кроз албанска села Кошутово и Жабаре, због сталних напада и каменовања албанских екстремиста. Зато се до Митровице иде путем који је принудно направљен до Звечана, преко веома високих успона, тако да је у зимским месецима кретање изузетно отежано.
Демографија
Насеље има српску етничку већину.
Број становника на пописима:
- попис становништва 1948. године: 437
- попис становништва 1953. године: 500
- попис становништва 1961. године: 518
- попис становништва 1971. године: 507
- попис становништва 1981. године: 542
- попис становништва 1991. године: 532
Референце
- ^ http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/bs/features/setimes/features/2004/04/040429-SVETLA-001
- ^ „Stefanović: Postignut dogovor s KFOR-om”. Novosti.rs.
- ^ „Kfor odustao od sile i povukao se iz Rudara”. Mondo. Приступљено 20. 8. 2012.