Летопис — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 2: Ред 2:
[[Датотека:LavrentyevskayaLetopis.jpg|thumb|right|250п|[[Лаврентијевски летопис]]]]
[[Датотека:LavrentyevskayaLetopis.jpg|thumb|right|250п|[[Лаврентијевски летопис]]]]


'''Летопис''' је [[Историја|историјски]] [[жанр]] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: "Лета…" или "У лето..." (то јест "Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[Византија|Византији]] [[Аналогија|аналогно]] летописима, биле су [[Хроника|хронике]], а у [[Западна Европа|Западној Европи]] - [[анали]].
'''Летопис''' је [[Историја|историјски]] [[žanr|жанр]] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: "Лета…" или "У лето..." (то јест "Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[Византијско царство|Византији]] [[Аналогија|аналогно]] летописима, биле су [[Хроника|хронике]], а у [[Западна Европа|Западној Европи]] - [[анали]].


Летописи су се доста сачували у такозваним "списковима" [[XIV век|XIV]] - [[XVIII век]]а. Под списком се подразумева "преписивање" од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправо - '''[[Зборник|зборници]]''', а да њихови први извори нису дошли до нас, а у [[Српска историја|српској историји]] се управо користи тај термин.
Летописи су се доста сачували у такозваним "списковима" [[14. век|XIV]] - [[18. век|XVIII век]]а. Под списком се подразумева "преписивање" од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправо - '''[[Зборник|зборници]]''', а да њихови први извори нису дошли до нас, а у [[историја српског народа|српској историји]] се управо користи тај термин.


Руски летописи сачувани су у многим списковима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија ([[Лаврентијевски летопис]], судећи по години − [[1377]].), и [[Ипатијевски летопис]] XIV века (по називу [[Ипатијевски манастир|Ипатијевског манастира]] код града [[Кострома|Костроме]], где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка [[12. век]]а. Тај летописни свод, познат под именом «[[Повест минулих лета]]», јесте први [[Кијев]]ски летопис.
Руски летописи сачувани су у многим списковима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија ([[Лаврентијевски летопис]], судећи по години − [[1377]].), и [[Ипатијевски летопис]] XIV века (по називу [[Ипатијевски манастир|Ипатијевског манастира]] код града [[Кострома|Костроме]], где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка [[12. век]]а. Тај летописни свод, познат под именом «[[Повест минулих лета]]», јесте први [[Кијев]]ски летопис.
Ред 10: Ред 10:
[[Датотека:Новосельцев А.Н. Летописец 1887.JPG|thumb|160п|Летописац. [[1887]].]]
[[Датотека:Новосельцев А.Н. Летописец 1887.JPG|thumb|160п|Летописац. [[1887]].]]


Летописи су се писали у многим градовима. [[Новгород]]ски, [[Псков]]ски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана "царска књига" тиче се управљања државом [[Иван Грозни|Ивана Грозног]].
Летописи су се писали у многим градовима. [[Велики Новгород|Новгород]]ски, [[Псков]]ски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана "царска књига" тиче се управљања државом [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]].


Постојали су и [[Литванија|литвански]] ([[Белорусија|белоруски]]) летописи, као и ''козачки летописи'', који се тичу углавном эпохе [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељницког]].
Постојали су и [[Литванија|литвански]] ([[Белорусија|белоруски]]) летописи, као и ''козачки летописи'', који се тичу углавном эпохе [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељницког]].
Ред 24: Ред 24:
* Сабрани руски летописи, т. 1—31, [[Санкт Петербург]]. М. — Л., [[1841]]—[[1968]];
* Сабрани руски летописи, т. 1—31, [[Санкт Петербург]]. М. — Л., [[1841]]—[[1968]];
* ''А. А. Шахматов'', Преглед руских летописних сводова 14—16 в., М. — Л., [[1938]];
* ''А. А. Шахматов'', Преглед руских летописних сводова 14—16 в., М. — Л., [[1938]];
* Историја летописања XI — XVIII века, [[Москва]], [[1969]];
* Историја летописања XI — XVIII века, [[Москва]], [[1969]];
* Руски летописи и њихова културно-историјска значења, [[Дмитриј Лихачов|Д. С. Лихачов]], М. — Л., 1947;
* Руски летописи и њихова културно-историјска значења, [[Дмитриј Лихачов|Д. С. Лихачов]], М. — Л., 1947;



Верзија на датум 5. октобар 2013. у 07:02

Лаврентијевски летопис

Летопис је историјски жанр свесловенске књижевности, који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: "Лета…" или "У лето..." (то јест "Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива Летописање. У Византији аналогно летописима, биле су хронике, а у Западној Европи - анали.

Летописи су се доста сачували у такозваним "списковима" XIV - XVIII века. Под списком се подразумева "преписивање" од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправо - зборници, а да њихови први извори нису дошли до нас, а у српској историји се управо користи тај термин.

Руски летописи сачувани су у многим списковима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија (Лаврентијевски летопис, судећи по години − 1377.), и Ипатијевски летопис XIV века (по називу Ипатијевског манастира код града Костроме, где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка 12. века. Тај летописни свод, познат под именом «Повест минулих лета», јесте први Кијевски летопис.

Летописац. 1887.

Летописи су се писали у многим градовима. Новгородски, Псковски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана "царска књига" тиче се управљања државом Ивана Грозног.

Постојали су и литвански (белоруски) летописи, као и козачки летописи, који се тичу углавном эпохе Богдана Хмељницког.

Види још

Литература

  • Сабрани руски летописи, т. 1—31, Санкт Петербург. М. — Л., 18411968;
  • А. А. Шахматов, Преглед руских летописних сводова 14—16 в., М. — Л., 1938;
  • Историја летописања XI — XVIII века, Москва, 1969;
  • Руски летописи и њихова културно-историјска значења, Д. С. Лихачов, М. — Л., 1947;

Извори