Летопис — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
[[Датотека:LavrentyevskayaLetopis.jpg|thumb|right|250п|[[Лаврентијевски летопис]]]] |
[[Датотека:LavrentyevskayaLetopis.jpg|thumb|right|250п|[[Лаврентијевски летопис]]]] |
||
'''Летопис''' је [[Историја|историјски]] [[жанр]] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: "Лета…" или "У лето..." (то јест "Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[ |
'''Летопис''' је [[Историја|историјски]] [[žanr|жанр]] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: "Лета…" или "У лето..." (то јест "Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[Византијско царство|Византији]] [[Аналогија|аналогно]] летописима, биле су [[Хроника|хронике]], а у [[Западна Европа|Западној Европи]] - [[анали]]. |
||
Летописи су се доста сачували у такозваним "списковима" [[ |
Летописи су се доста сачували у такозваним "списковима" [[14. век|XIV]] - [[18. век|XVIII век]]а. Под списком се подразумева "преписивање" од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправо - '''[[Зборник|зборници]]''', а да њихови први извори нису дошли до нас, а у [[историја српског народа|српској историји]] се управо користи тај термин. |
||
Руски летописи сачувани су у многим списковима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија ([[Лаврентијевски летопис]], судећи по години − [[1377]].), и [[Ипатијевски летопис]] XIV века (по називу [[Ипатијевски манастир|Ипатијевског манастира]] код града [[Кострома|Костроме]], где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка [[12. век]]а. Тај летописни свод, познат под именом «[[Повест минулих лета]]», јесте први [[Кијев]]ски летопис. |
Руски летописи сачувани су у многим списковима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија ([[Лаврентијевски летопис]], судећи по години − [[1377]].), и [[Ипатијевски летопис]] XIV века (по називу [[Ипатијевски манастир|Ипатијевског манастира]] код града [[Кострома|Костроме]], где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка [[12. век]]а. Тај летописни свод, познат под именом «[[Повест минулих лета]]», јесте први [[Кијев]]ски летопис. |
||
Ред 10: | Ред 10: | ||
[[Датотека:Новосельцев А.Н. Летописец 1887.JPG|thumb|160п|Летописац. [[1887]].]] |
[[Датотека:Новосельцев А.Н. Летописец 1887.JPG|thumb|160п|Летописац. [[1887]].]] |
||
Летописи су се писали у многим градовима. [[Новгород]]ски, [[Псков]]ски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана "царска књига" тиче се управљања државом [[Иван Грозни|Ивана Грозног]]. |
Летописи су се писали у многим градовима. [[Велики Новгород|Новгород]]ски, [[Псков]]ски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана "царска књига" тиче се управљања државом [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]. |
||
Постојали су и [[Литванија|литвански]] ([[Белорусија|белоруски]]) летописи, као и ''козачки летописи'', који се тичу углавном эпохе [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељницког]]. |
Постојали су и [[Литванија|литвански]] ([[Белорусија|белоруски]]) летописи, као и ''козачки летописи'', који се тичу углавном эпохе [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељницког]]. |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
* Сабрани руски летописи, т. 1—31, [[Санкт Петербург]]. М. — Л., [[1841]]—[[1968]]; |
* Сабрани руски летописи, т. 1—31, [[Санкт Петербург]]. М. — Л., [[1841]]—[[1968]]; |
||
* ''А. А. Шахматов'', Преглед руских летописних сводова 14—16 в., М. — Л., [[1938]]; |
* ''А. А. Шахматов'', Преглед руских летописних сводова 14—16 в., М. — Л., [[1938]]; |
||
* Историја летописања XI — XVIII века, [[Москва]], |
* Историја летописања XI — XVIII века, [[Москва]], [[1969]]; |
||
* Руски летописи и њихова културно-историјска значења, [[Дмитриј Лихачов|Д. С. Лихачов]], М. — Л., 1947; |
* Руски летописи и њихова културно-историјска значења, [[Дмитриј Лихачов|Д. С. Лихачов]], М. — Л., 1947; |
||
Верзија на датум 5. октобар 2013. у 07:02
Овај чланак не припада ниједној категорији. Помозите у његовом побољшавању додавањем одговарајућих категорија како би исти могао да се повеже са сличним чланцима. |
Летопис је историјски жанр свесловенске књижевности, који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: "Лета…" или "У лето..." (то јест "Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива Летописање. У Византији аналогно летописима, биле су хронике, а у Западној Европи - анали.
Летописи су се доста сачували у такозваним "списковима" XIV - XVIII века. Под списком се подразумева "преписивање" од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправо - зборници, а да њихови први извори нису дошли до нас, а у српској историји се управо користи тај термин.
Руски летописи сачувани су у многим списковима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија (Лаврентијевски летопис, судећи по години − 1377.), и Ипатијевски летопис XIV века (по називу Ипатијевског манастира код града Костроме, где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка 12. века. Тај летописни свод, познат под именом «Повест минулих лета», јесте први Кијевски летопис.
Летописи су се писали у многим градовима. Новгородски, Псковски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана "царска књига" тиче се управљања државом Ивана Грозног.
Постојали су и литвански (белоруски) летописи, као и козачки летописи, који се тичу углавном эпохе Богдана Хмељницког.
Види још
Литература
- Сабрани руски летописи, т. 1—31, Санкт Петербург. М. — Л., 1841—1968;
- А. А. Шахматов, Преглед руских летописних сводова 14—16 в., М. — Л., 1938;
- Историја летописања XI — XVIII века, Москва, 1969;
- Руски летописи и њихова културно-историјска значења, Д. С. Лихачов, М. — Л., 1947;
Извори
- „Летописи”. Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). Санкт-Петебург: АО «Ф. А. Брокгауз — И. А. Ефрон». 1890—1907.