Сафир—Симпсонова скала урагана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 14. октобар 2013. у 15:21

Сафир-Симпсонова скала урагана
Категорија	Брзина ветра
Пет	≥70 м/с, ≥137 чв. ≥157 м/ч, ≥252 км/ч
Четири	58-70 м/с, 113–136 чв., 130–156 м/ч, 209–251 км/ч
Три	50-58 м/с, 96–112 чв. 111–129 м/ч, 178–208 км/ч
Два	43-49 м/с, 83–95 чв. 96–110 м/ч, 154–177 км/ч
Један	33-42 м/с, 64–82 чв. 74–95 м/ч, 119–153 км/ч
Додатна класификација
Тропска олуја	18-32 м/с, 35–63 чв. 39–73 м/ч, 63–118 км/ч
Тропски циклон	<17 м/с, <34 чв., <38 м/ч, <62 км/ч

Сафир-Симпсонова скала урагана (енгл. Saffir–Simpson Hurricane Scale) или скраћено SSHS је класификација урагана западне хемисфере према максималној непрекидној брзини кретања ветра. Да би неки ветар био у категорији урагана његова брзина мора бити минимум 119 км/ч. Највећа категорија 5, припада ураганима чија је брзина већа од 252 км/ч. Ова скала је погодна за одређивање потенцијалне штете и утицаја поплава изазваних падавинама.

Настанак скале

Скала је настала 1971. године захваљујући цивилном инжењеру Херберту Сафиру и Бобу Симпсону, метеорологу који је у то време био директор „Националног центра за урагане САД“. Првобитну скалу осмислио је Сафир према угледу на Рихтерову скалу, доделивши јој пет категорија. Прво јавно приказивање уследило је 1973. године, а у употребу је ушла годину дана касније.

Додатна подела

Тропски циклон

Тропски циклон
Непрекидни ветрови	<17 м/с	<34 чв.	Тропски циклон
Непрекидни ветрови	<62 км/ч	<38 м/ч

Тропски циклон или тропска депресија је организовани систем облака са деифинисаном циркулацијом и максималном брзином ветрова до 62 км/ч. Нема формирано око олује у средишту и најчешће није спиралног облика. Будући да је у оквиру њега низак притисак назива се депресија или циклон. Одликује се изузетно снажним кишама и пљусковима, без значајних оштећења.^[1]

Тропска олуја

Тропска олуја
Непрекидни ветрови	18-32 м/с	35-63 чв.	Тропска олуја Агата
Непрекидни ветрови	63-118 км/ч	39-73 м/ч

Тропске олује су организовани снажни системи облака са дефинисаном циркулацијом и максимналном брзином ветрова између 63 и 118 км/ч. На овом ступњу долази до формирања циклона, али се олујно око најчешће још не формира. Метеоролошке службе дају одређене називе тропски олујама. Оне се одликују изузетно снажним и обилним кишама и пљусковима, а могућа је минимална штета на слабијим објектима.^[2]

Категорије

Категорија 1

Категорија 1
Непрекидни ветрови	33–42 м/с	64–82 чв.	Ураган Лестер
Непрекидни ветрови	119–153 км/ч	74–95 м/ч
Нормални средишњи притисак	980–994 мбар	28.94 inHg

Изузетно снажни ветрови могу изазвати штету

Олује категорије 1 најчешће не изаизивају значајне структурне штете на добро зиданим објектима. Овакви ветрови могу превнути незакачене приколице и да ишчупају дрвеће слабије отпорности. Такође, долази до подизања слабих кровних конструкција на кућама, обарања црепова и слично. Приобалне поплаве и настала штета најчешће се везују за олујама категорије 1. Нестанци струје су уобичајени и могу потрајати неколико дана. Иако је ова категорија ураган најслабија, постоји могућност да дође до људских жртава.^[3]

Категорија 2

Категорија 2
Непрекидни ветрови	43–49 м/с	83–95 чв.	Ураган Алекс
Непрекидни ветрови	154–177 км/ч	96–110 м/ч
Нормални средишњи притисак	965–979 мбар	28.50–28.91 inHg

Изузетно опасни ветрови изазивају значајну штету

Олује категорије 2 најчешће оштећују и подижу кровове на кућама, као и слабо причвршћена врата и прозоре. Такође, ветар ове јачине може оборити слабо причвршћену саобраћајну сигнализацију и чупати дрвеће из корена. Приколице за спавање, било да су причвршћене или не, најчешће претрпе значајну или потпуну штету. Ручно зидане куће, колибе и слично,приликом ураган друге категорије остају делимично или трајно оштећене. Мања пловила која су слабо укотвљена бивају оштећена или насукана на обалу. Вишедневан нестанак струје али и пијаће воде су уобичајени.^[3]

Категорија 3

Категорија 3
Непрекидни ветрови	50–58 м/с	96–112 чв.	Ураган Роксен
Непрекидни ветрови	178–208 км/ч	111–129 м/ч
Нормални средишњи притисак	945–964 мбар	27.91–28.47 inHg

Долази до разорне штете

Тропски циклони категорије 3 називају се правим ураганима на подручју Атлантика и Пацифика. Овакве олује праве штету на мањим кућама и нижим зградама, нарочито на онима са дрвеном структуром у основи. Грађевине са слабим темељима, као на пример приколице и слично бивају поптуно уништене, а кровови на кућама ишчупани зајено са конструкцијом. Ручно прављене куће и колибе су по правилу потпуно уништене. Поплаве у приобаљу су уобичајени. У тој зони страдају мањи објекти а виши и издржљивији остају поплављени неко време. Значајан број дрвећа и растиња ветар чупа у корену, притом чистећи значајне просторе. Нижи делови насеља остају поплављени. Делимичан до потпун нестанак стује и пијаће воде мое потрајати недељама након урагана.^[3]

Категорија 4

Категорија 4
Непрекидни ветрови	58–70 м/с	113–136 чв.	Ураган Џоан
Непрекидни ветрови	209–251 км/ч	130–156 м/ч
Нормални средишњи притисак	920–944 мбар	27.17–27.88 inHg

Долази до ужасавајуће штете

Урагани категорије 4 доводе до рушења и оштећења зидова, као и до потпуног разарања мањи кућа и објеката. Непопрваљива штета јавља се на надстрешницама, као и на другим висећим објектима. Приколице и ручно грађене куће су поптуно уништене и сравњене са земљом. Већина стабала, осим оних најчвршћих остаје ишчупана из корена и ношена јаким ветром. Олује ове категорије изазивају јаку приобалну ерозију, а поплаве задиру дубље у копно. Потпуни нестанак струје и пијаће воде траје неколико недеља.^[3]

Категорија 5

Категорија 5
Непрекидни ветрови	≥ 70 м/с	≥ 137 чв.	Ураган Андреј
Непрекидни ветрови	≥ 252 км/ч	≥ 157 м/ч
Нормални средишњи притисак	< 920 мбар	< 27.17 inHg

Долази до катастрофалне штете

Урагани категорије 5 су најјачи према Сафир-Симпсоновој скали. Овакве олује изазивају поптуно уништење кровова на мањих објектима и фабрикама. Рушење целокупних кућа слабије грађе је уобичајено. Тотална девастација погађа објекте са дрвеним конструкцијама, приколице, ручно зидане куће и слично. Само објекти удаљени 5 до 8 километара од обале остају неоштећени. Ту спадају све грађевине зидане од бетона, ојачане циглама и преградним блоковима, затим куће са крововима не мањег нагиба од 35 степени и прозорима са ролетнама.^[3]

Поплаве изазивају потпуно уништење приобалних грађевина, а виши објекти остају потопљени у нижим спратовима. Дословно сва стабла на путу олује су ишчупана и водена бујица их гомила дубље на копну формирајући бране и одсецајући стамбене делове и четврти од остатка насеља. Евакуација становништа из приобаља и нижих делова копна је обавезна, а нестанак струје и пијаће воде може потрајати неколико месеци.^[3]

Види још

Референце

^ Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory, Hurricane Research Division. „Frequently Asked Questions: What are the upcoming tropical cyclone names?”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 11. 12. 2006.
^ National Weather Service (2006). „Hurricanes... Unleashing Nature's Fury: A Preparedness Guide” (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 2. 2008. г. Приступљено 2. 12. 2006. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ The Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale (Experimental) National Hurricane Center., Приступљено 15. 05. 2009.

Спољашње везе

Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale (језик: енглески)

Шаблон:Link GA

[AOML_FAQ_B2-1] Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory, Hurricane Research Division. „Frequently Asked Questions: What are the upcoming tropical cyclone names?”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 11. 12. 2006.

[2] National Weather Service (2006). „Hurricanes... Unleashing Nature's Fury: A Preparedness Guide” (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 2. 2008. г. Приступљено 2. 12. 2006. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)

[NHC_SSHS-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ The Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale (Experimental) National Hurricane Center., Приступљено 15. 05. 2009.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 55: / Ред 55: @@
 | 63-118&nbsp;км/ч || 39-73&nbsp;м/ч
 |}
-Тропске олује су организовани снажни системи облака са дефинисаном циркулацијом и максимналном брзином ветрова између 63 и 118 км/ч. На овом ступњу долази до формирања циклона, али се олујно око најчешће још не формира. Метеоролошке службе дају одређене називе тропски олујама. Оне се одликују изузетно снажним и обилним кишама и пљусковима, а могућа је минимална штета на слабијим објектима.<ref>{{cite web|author=National Weather Service|month=September|year=2006|title=Hurricanes... Unleashing Nature's Fury: A Preparedness Guide|publisher=National Oceanic and Atmospheric Administration|accessdate = 02. 12. 2006.|format=PDF|url=http://www.srh.noaa.gov/fwd/wcm/hurric.pdf|archiveurl = http://web.archive.org/web/20080226215213/http://www.srh.noaa.gov/fwd/wcm/hurric.pdf |archivedate =  26. 2. 2008.|deadurl=yes}}</ref>
+Тропске олује су организовани снажни системи облака са дефинисаном циркулацијом и максимналном брзином ветрова између 63 и 118 км/ч. На овом ступњу долази до формирања циклона, али се олујно око најчешће још не формира. Метеоролошке службе дају одређене називе тропски олујама. Оне се одликују изузетно снажним и обилним кишама и пљусковима, а могућа је минимална штета на слабијим објектима.<ref>{{cite web|author=National Weather Service|month=September|year=2006|title=Hurricanes... Unleashing Nature's Fury: A Preparedness Guide|publisher=National Oceanic and Atmospheric Administration|accessdate = 2. 12. 2006.|format=PDF|url=http://www.srh.noaa.gov/fwd/wcm/hurric.pdf|archiveurl = http://web.archive.org/web/20080226215213/http://www.srh.noaa.gov/fwd/wcm/hurric.pdf |archivedate = 26. 2. 2008.|deadurl=yes}}</ref>
 {{Clear}}
 == Категорије ==