Konstanta disocijacije kiseline — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q325519 |
м ispravke; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[ |
[[Датотека:Acetic-acid-dissociation-3D-balls.png|thumb|305px|alt=Acetic acid, CH<sub>3</sub>COOH, is composed of a methyl group, CH<sub>3</sub>, bound chemically to a carboxylate group, COOH. The carboxylate group can lose a proton and donate it to a water molecule, H<sub>2</sub>0, leaving behind an acetate anion CH<sub>3</sub>COO- and creating a hydronium cation H<sub>3</sub>O<sup> </sup>. This is an equilibrium reaction, so the reverse process can also take place.|[[Sirćetna kiselina]], [[Jačina kiseline|slaba kiselina]], donira proton (vodonični jon, označen u zelenom) vodi u ravnotežnoj reakciji čime nastaje [[acetat]]ni jon i [[hidronijum]] jon.]] |
||
{{Kiseline i baze-lat}} |
{{Kiseline i baze-lat}} |
||
'''Konstanta disocijacije kiselina''', ''K''<sub>a</sub>, (''kiselinska konstanta'', ''konstanta jonizacije kiseline'') je [[Kvantitativna osobina|kvantitativna]] mera jačine [[kiselina|kiseline]] u rastvoru. To je [[konstanta ravnoteže]] hemijske reakcije poznate kao [[Elektrolitička disocijacija|disocijacija]] u kontekstu [[Teorije kiselina i baza|kiselo-baznih reakcija]].<ref>{{cite book |author=Skoog D.A., West, D.M.; Holler, J.F.; Crouch, S.R. |title=Fundamentals of Analytical Chemistry |publisher=Thomson Brooks/Cole |year=2004 |edition=8th |isbn=0-03-035523-0}}</ref><ref name="РајковићАналитичкаХемија">{{РајковићАналитичкаХемија}}</ref> Ravnoteža se može simbolički zapisati kao: |
'''Konstanta disocijacije kiselina''', ''K''<sub>a</sub>, (''kiselinska konstanta'', ''konstanta jonizacije kiseline'') je [[Kvantitativna osobina|kvantitativna]] mera jačine [[kiselina|kiseline]] u rastvoru. To je [[konstanta ravnoteže]] hemijske reakcije poznate kao [[Elektrolitička disocijacija|disocijacija]] u kontekstu [[Teorije kiselina i baza|kiselo-baznih reakcija]].<ref>{{cite book |author=Skoog D.A., West, D.M.; Holler, J.F.; Crouch, S.R. |title=Fundamentals of Analytical Chemistry |publisher=Thomson Brooks/Cole |year=2004 |edition=8th |isbn=0-03-035523-0}}</ref><ref name="РајковићАналитичкаХемија">{{РајковићАналитичкаХемија}}</ref> Ravnoteža se može simbolički zapisati kao: |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
:<math alt="K_a equals the equilibrium concentration of the deprotonated form A-, times the equilibrium concentration of H+, all divided by the equilibrium concentration of the acid AH." >K_{\mathrm a} = \mathrm{\frac{[A^-] [H^+]}{[HA]}}</math> |
:<math alt="K_a equals the equilibrium concentration of the deprotonated form A-, times the equilibrium concentration of H+, all divided by the equilibrium concentration of the acid AH." >K_{\mathrm a} = \mathrm{\frac{[A^-] [H^+]}{[HA]}}</math> |
||
Pošto ''K''<sub>a</sub> vrednosti pokrivaju opseg sa znatnim brojem [[red veličine|redova veličina]], [[logaritam |
Pošto ''K''<sub>a</sub> vrednosti pokrivaju opseg sa znatnim brojem [[red veličine|redova veličina]], [[logaritam]]ska mera konstante disocijacije kiseline se normalno koristi u praksi. |
||
:<math>\ pK_{\mathrm a} = - \log_{10}K_{\mathrm a}</math> |
:<math>\ pK_{\mathrm a} = - \log_{10}K_{\mathrm a}</math> |
||
Što je veća -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednost, to je manji stepen disocijacije. [[Jačina kiseline|Slabe kiseline]] imaju -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti u aproksimativnom opsegu −2 do 12 u vodi. Kiseline sa -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednošću manjom od oko −2 se smatraju [[Jačina kiseline|jakim kiselinama]]. Jaka kiselina je skoro potpuno disocirana u vodenom rastvoru, t. j. do te mere da koncentracija nedisocirane kiseline postaje zanemarljiva. -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti jakih kiselina se mogu, međutim, proceniti teorijskim putem ili ekstrapolacijom iz merenja u nevodenim [[rastvarač]]ima u kojima je konstanta disocijacije manja, poput [[acetonitril]]a i [[dimetil sulfoksid]]a.<ref>{{cite book |author=Reichardt C. |title=Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry |publisher=Wiley-VCH |year=2003 |edition=3rd |isbn=3-527-30618-8}}</ref> |
Što je veća -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednost, to je manji stepen disocijacije. [[Jačina kiseline|Slabe kiseline]] imaju -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti u aproksimativnom opsegu −2 do 12 u vodi. Kiseline sa -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednošću manjom od oko −2 se smatraju [[Jačina kiseline|jakim kiselinama]]. Jaka kiselina je skoro potpuno disocirana u vodenom rastvoru, t. j. do te mere da koncentracija nedisocirane kiseline postaje zanemarljiva. -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti jakih kiselina se mogu, međutim, proceniti teorijskim putem ili ekstrapolacijom iz merenja u nevodenim [[rastvarač]]ima u kojima je konstanta disocijacije manja, poput [[acetonitril]]a i [[dimetil sulfoksid]]a.<ref>{{cite book |author=Reichardt C. |title=Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry |publisher=Wiley-VCH |year=2003 |edition=3rd |isbn=3-527-30618-8}}</ref> |
||
==Literatura== |
== Literatura == |
||
{{ |
{{reflist|2}} |
||
==Dodatna literatura== |
== Dodatna literatura == |
||
{{refbegin|2}} |
{{refbegin|2}} |
||
* {{cite book |
* {{cite book |
||
| Ред 49: | Ред 49: | ||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
==Spoljašnje veze== |
== Spoljašnje veze == |
||
* [http://tera.chem.ut.ee/~ivo/HA_UT/ Podaci o kiselosti-baznosti u ne-vodenim rastvaračima] |
* [http://tera.chem.ut.ee/~ivo/HA_UT/ Podaci o kiselosti-baznosti u ne-vodenim rastvaračima] |
||
* [http://www2.iq.usp.br/docente/gutz/Curtipot_.html -{Curtipot}-] |
* [http://www2.iq.usp.br/docente/gutz/Curtipot_.html -{Curtipot}-] |
||
Верзија на датум 15. октобар 2013. у 15:38
Konstanta disocijacije kiselina, Ka, (kiselinska konstanta, konstanta jonizacije kiseline) je kvantitativna mera jačine kiseline u rastvoru. To je konstanta ravnoteže hemijske reakcije poznate kao disocijacija u kontekstu kiselo-baznih reakcija.[1][2] Ravnoteža se može simbolički zapisati kao:
- HA ⇌ A− + H+,
gde je HA generička kiselina. Ona se disocira u A−, koji je poznat kao konjugovana baza kiseline, i vodonični jon ili proton, H+, koji u slučaju vodenih rastvora, postoji kao solvatisani hidronijumski jon. U primeru prikazanom na slici, HA je sirćetna kiselina, a A− je acetatni jon. Hemijske grupe HA, A− i H+ su u ravnoteži kad se njihove koncentracije ne menjaju u funkciji vremena. Konstanta disocijacije se obično zapisuje kao količnik ravnotežnih koncentracija (u mol/L), obleleženih sa [HA], [A−] i [H+][3]:
![{\displaystyle K_{\mathrm {a} }=\mathrm {\frac {[A^{-}][H^{+}]}{[HA]}} }](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/4df1424aa532585fc7ad6dd660a596705ee31a2b)
Pošto Ka vrednosti pokrivaju opseg sa znatnim brojem redova veličina, logaritamska mera konstante disocijacije kiseline se normalno koristi u praksi.
Što je veća pKa vrednost, to je manji stepen disocijacije. Slabe kiseline imaju pKa vrednosti u aproksimativnom opsegu −2 do 12 u vodi. Kiseline sa pKa vrednošću manjom od oko −2 se smatraju jakim kiselinama. Jaka kiselina je skoro potpuno disocirana u vodenom rastvoru, t. j. do te mere da koncentracija nedisocirane kiseline postaje zanemarljiva. pKa vrednosti jakih kiselina se mogu, međutim, proceniti teorijskim putem ili ekstrapolacijom iz merenja u nevodenim rastvaračima u kojima je konstanta disocijacije manja, poput acetonitrila i dimetil sulfoksida.[4]
Literatura
- ^ Skoog D.A., West, D.M.; Holler, J.F.; Crouch, S.R. (2004). Fundamentals of Analytical Chemistry (8th изд.). Thomson Brooks/Cole. ISBN 0-03-035523-0.
- ^ Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.
- ^ Peter Atkins; Julio de Paula (2001). Physical Chemistry (7th изд.). W. H. Freeman. ISBN 0716735393.
- ^ Reichardt C. (2003). Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry (3rd изд.). Wiley-VCH. ISBN 3-527-30618-8.
Dodatna literatura
- Albert A., Serjeant, E.P. (1971). The Determination of Ionization Constants: A Laboratory Manual. Chapman & Hall. ISBN 0412103001. (Previous edition published as Ionization constants of acids and bases. London (UK): Methuen. 1962.)
- Atkins P.W., Jones, L. (2008). Chemical Principles: The Quest for Insight (4th изд.). W.H. Freeman. ISBN 1-4292-0965-8.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. (Non-aqueous solvents)
- Hulanicki A. (1987). Reactions of Acids and Bases in Analytical Chemistry. Horwood. ISBN 0853123306. (translation editor: Mary R. Masson)
- Perrin D.D., Dempsey, B., Serjeant, E.P. (1981). pKa Prediction for Organic Acids and Bases. Chapman & Hall. ISBN 041222190x Проверите вредност параметра
|isbn=: invalid character (помоћ).