Никшићко поље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.228.107.103 (разговор) на последњу измену корисника Lakisan97 |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Никшићко поље''' је највеће [[крашко поље]] у [[Црна Гора|Црној Гори]], а име је добило по граду [[Никшић]]у, главном насељу поља. Поље се налази у западном делу земље и данас је саставни део [[општина Никшић|општине Никшић]]. Надморска висина поља је око 640 -{m}-, а површина око |
'''Никшићко поље''' је највеће [[крашко поље]] у [[Црна Гора|Црној Гори]], а име је добило по граду [[Никшић]]у, главном насељу поља. Поље се налази у западном делу земље и данас је саставни део [[општина Никшић|општине Никшић]]. Надморска висина поља је око 640 -{m}-, а површина око 66.5 |
||
-{km²}-. Протеже се правцем [[северозапад]]-[[југоисток]] на дужини од 18 километара, док му ширина износи око 14 -{km}-. |
|||
Као сва крашка поља, и Никшићко је „плодна оаза“ у односу на камениту планинску околину. Због велике количине падавина током године ово поље је било познато и по великим [[поплава]]ма, које су регулисане изградњом [[хидроцентрала]] на реци [[Зета (река)|Зети]], која пролази кроз поље и понире на његовом јужном делу. Дном поља некада су протицале понорнице [[Горња Зета]] и [[Грачаница (река)|Грачаница]]. |
Као сва крашка поља, и Никшићко је „плодна оаза“ у односу на камениту планинску околину. Због велике количине падавина током године ово поље је било познато и по великим [[поплава]]ма, које су регулисане изградњом [[хидроцентрала]] на реци [[Зета (река)|Зети]], која пролази кроз поље и понире на његовом јужном делу. Дном поља некада су протицале понорнице [[Горња Зета]] и [[Грачаница (река)|Грачаница]]. |
||
Верзија на датум 15. октобар 2013. у 22:15
Никшићко поље је највеће крашко поље у Црној Гори, а име је добило по граду Никшићу, главном насељу поља. Поље се налази у западном делу земље и данас је саставни део општине Никшић. Надморска висина поља је око 640 m, а површина око 66.5
km². Протеже се правцем северозапад-југоисток на дужини од 18 километара, док му ширина износи око 14 km.
Као сва крашка поља, и Никшићко је „плодна оаза“ у односу на камениту планинску околину. Због велике количине падавина током године ово поље је било познато и по великим поплавама, које су регулисане изградњом хидроцентрала на реци Зети, која пролази кроз поље и понире на његовом јужном делу. Дном поља некада су протицале понорнице Горња Зета и Грачаница.
Види још
Литература
- Родић Д. и Павловић М. (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд
