Датив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.101.180.106 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa |
|||
Ред 2: | Ред 2: | ||
==Употреба датива== |
==Употреба датива== |
||
* Датив као '''неправи / |
* Датив као '''неправи / индиректни објекат''' или онај који прима неку радњу се врло често употребљава у српском језику, као нпр.: |
||
''Дао сам '''ти''' писмо.'' или ''Учини '''ми''' услугу.'' |
''Дао сам '''ти''' писмо.'' или ''Учини '''ми''' услугу.'' |
||
* Готово да се сваки '''присвојни придев или замјеница ([[атрибут]])''' могу заменити у српском језику, као нпр.: |
* Готово да се сваки '''присвојни придев или замјеница ([[атрибут]])''' могу заменити у српском језику, као нпр.: |
Верзија на датум 21. октобар 2013. у 09:22
Датив је трећи од седам падежа српског језика и један од падежа многих словенских, а и неких других индоевропских језика. То је падеж намене и циља, а одговара на питања Коме? или Чему? Зависно о глаголу, придеву, именици, прилогу, узвику и предлогу.
Употреба датива
- Датив као неправи / индиректни објекат или онај који прима неку радњу се врло често употребљава у српском језику, као нпр.:
Дао сам ти писмо. или Учини ми услугу.
- Готово да се сваки присвојни придев или замјеница (атрибут) могу заменити у српском језику, као нпр.:
Отац му је на путу. (Његов отац је на путу.)
- Осим тога датив се као падеж користи и у неким прилошким конструкцијама:
Драго ми Вас је упознати. или Тешко јој је признати.
- У дативу се означава особа која нешто прима или доживљава одређено осећање:
Она ми је драга. или То јој је било тешко.
- Датив се употребљава након одређених предлога: к/ка, према, насупрот.
- Датив личних заменица (ми, ти, нам, вам) понекад је само формални даљи објекат, а права му је сврха истицање блискости са оним коме се говори. Такав датив се зове етички датив.
- Глаголи који захтевају датив:
- чинити се / учинити се
- гадити се / згадити се или смучити се
- недостајати или још у неким деловима фалити / зафалити
- помагати / помоћи
- пријати / годити или угодити
- сметати / ометати или засметати
- свиђати се / свидети се или допадати се / допасти се
- веровати / поверовати
- завидети / позавидети
- честитати
- придруживати се / придружити се
- радовати се / обрадовати се
- обећавати / обећати
- посвећивати (се) / посветити (се)
Код именица женског рода у дативу једнине долази до гласовне промене која се зове сибиларизација или друга палатализација, где се слова к, г, х мењају у ц, з, с када се нађу испред слова и, али не увек.
Литература
- Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288-4