Ода радости — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35: | Ред 35: | ||
:Сви ће људи браћа бити, |
:Сви ће људи браћа бити, |
||
:Крило твоје спајат' зна. |
:Крило твоје спајат' зна. |
||
[[Датотека:Imgres|1024x768px|мини|Ludvig van Betoven]] |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 26. октобар 2013. у 15:58
Ода радости (нем. Ode an die Freude) је ода коју је немачки песник Фридрих Шилер написао 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен ју је уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9 из 1823. године, након чега је постала нарочито позната.
Бетовенова музика, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена је 1972. године као химна Савета Европе, а 1986. године као химна Европске уније. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.
Стихови
Текст песме
- Радост дивни дар Божанства дете поља небеских,
- Твојим жаром опијени, ступамо до прага твог.
- Кад нас твоја моћ измири нестати мора разрок сав.
- Сваки човек брат је другом твој кад дивни следи глас.
- Сваки човек који срећу верног пријатељства зна,
- сваки који зна за љубав нек нам свој приложи глас.
- Свак' ко може једно биће на тој земљи својим звати.
- Ком то није дано, бедник, тај за радост неће знат'.
Верзија текста незваничне Европске химне
- Радост искра све лепоте,
- Кћери из Елизија!
- Опојна ти моћ красоте,
- Узвишена мисија.
- Твоје снове вежу нити,
- Што растави мода зла.
- Сви ће људи браћа бити,
- Крило твоје спајат' зна.
- (Тихо)
- Твоје снове вежу нити,
- Што растави мода зла
- (Гласно)
- Сви ће људи браћа бити,
- Крило твоје спајат' зна.